Jasmina Mihnjak iz Novog Sada upoznala je javnost o mukama kroz koje prolazi zajedno sa svojim teško bolesnim suprugom Robertom. Jedan od većih problema je i borba s birokratijom i zdravstvenim sistemom, kada dragoceno vreme troše na obilazak šaltera, lekara, prekucavanje medicinskih izveštaja…
Takođe, ona objašnjava kako mora da iznajmi sanitet da ga nepokretnog i u teškom stanju odveze na komisiju za invalidsku penziju, da bi doktorka izašla na parking i kroz otvorena vrata saniteta pogledala pacijenta i uverila se da je on zaista u teškom stanju kao što piše u svim medicinskim izveštajima mnogobrojnih lekara, koje ima pred sobom.
Robert boluje od karcinoma koji je uznapredovao, metastazirao na više mesta i doveo do dodatnih komplikacija i dijagnoza koje otežavaju njegovo zdravstveno stanje. Imao je više operacija, čije posledice su otvorene rane koje nisu zarasle, piše N1.
Na bolovanju je i u bolnici. Jasmina je obaveštena da je za produženje bolovanja potrebno da dođe na kontrolu sa novim nalazom urologa. Na kontrolu ide ona, pošto njen suprug ne može da hoda. A kada izađe iz bolnice moraće da ga vodi na novi pregled kod urologa, zbog tog još jednog papira.
Suprug ove Novosađanke ne može da se kreće, neophodno mu je previjanje četiri puta dnevno da ne bi došlo do infekcije, održavanje lične higijene u stanu koji ima kadu je – neizvodljivo.
Ono što bi bilo logično rešenje u ovom slučaju – palijativna nega – za njih je nedostižno.
Zbog toga je bila prinuđena da supruga smesti u privatni dom, kako bi dobio adekvatnu medicinsku negu. Novac za dom mora sama da nabavi svakog meseca, jer zahtev za tuđu negu i pomoć, koji je podnela, još nije obrađen. Kako su joj rekli, to je procedura koja zahteva vreme. A vreme je ono što njenoj porodici nedostaje.
Sama mora da se postara i da nabavi novac za injekcije fraksiparina, koje su preko potrebne za pacijenta sa dubokom venskom trombozom, pošto njen suprug ne može da ih dobije o trošku RFZO.
– Sve je do sistema. Nije to do lekara. Veći deo ljudi koji radi po bolnicama su predivni ljudi – ističe Jasmina i dodaje da je „sistem nakaradan“, a da pacijenti i njihove porodice to prihvataju jer: „to je tako“ i „to se podrazumeva“.
Napominje da lekari koliko mogu i kada mogu izlaze u susret, ali da nije uvek do njih.
„Kada se jedan član razboli, ubija se cela porodica“
Mihnjak pita zašto mora da sedi u čekaonici i čeka da je doktorka primi da bi prekucala nalaze svih drugih lekara i unela u karton, umesto da za to vreme bude sa svojim suprugom.
– Postoje stvari koje lako mogu da se drugačije organizuju? Može taj nalaz da se skenira, pošalje i prekuca, ili može da se ostavi sestri na šalteru i da lekar u jednom delu svog radnog vremena unosi to u karton – predlaže ona.
Pita i zašto nema palijative u Srbiji, koja bi im omogućila da nastave život i da sa bolesnim članom porodice imaju „najlepši odnos pred kraj“.
Ona ističe da, kada se jedan član razboli, ubija se cela porodica. Sve trpi, i posao i dete, napominje.
– U ovom trenutku dok vi ovo čitate, more porodica u Srbiji umire u paklu jer je jedan član porodice bolestan. Niko vas ne pita da li možete, hoćete, da li ste sposobni, da li možda imate dete u kući koje treba da gleda svog oca sa otvorenim rana, u bolovima, da li znate da previjete ranu, da li možete da pružite pomoć pacijentu ako mu pozli i slično… Bukvalno se podrazumeva da ćete preko noći postati zdravstveni radnik, da nigde verovatno ne radite i nemate ništa pametnije sa svojim životom već morate da umirete i bolujete zajedno sa pacijentom. Svoj život stavite na čekanje… kao i život dece ako ih imate – napisala je ova Novosađanka na Fejsbuku.
Pita i kakva je to briga za porodicu, o kojoj se priča.
„Svakom može da se desi“
Jasmina kaže da je borba na svim ovim frontovima iscrpljujuća, ali poručuje da će se jednog dana, kada bude imala snage, pozabaviti svim ovim pitanjima.
Ona poručuje ljudima da se čuvaju, da budu zdravi…
– Idite redovno na sistematske preglede. Štedite pare za lečenje, za domove… Ne računajte na ovu državu. Ako možete i imate gde, bežite odavde. Ne, ne računajte ni na privatnu praksu. Na veze i vezice… Sve što sam navela može baš svakog od nas da zadesi – naglašava.
Ne pomaže ni stranačka knjižica
Onima što glasaju za vladajuću stranku „nema šta da kaže“ osim da „razume da su sluđeni“.
– Ali, znajte da vam za ovakve stvari ni stranačka knjižica neće pomoći. Ne zameram vam nista. Svako ima pravo da glasa kako hoće, da veruje kome hoće – objavila je Jasmina na Fejsbuku.
Da je do sistema, a ne do pojedinačnog slučaja koji je imao lošu sreću, pokazuju komentari korisnika Fejsbuka na Jasminin post u kojima ljudi iznose identična iskustva kroz koja su prošla sa članovima porodice koji su bolovali od najtežih bolesti.
N1 podseća da „na papiru“, postoji rešenje za ovakve slučajeve, a to je palijativno odeljenje u bolnici na Mišeluku u Novom Sadu, koja je u sklopu Klinčkog centra Vojvodine.
Odeljenje je otvoreno pre godinu dana, pošto je novoizgrađeni objekat na Mišeluku prestao da bude kovid bolnica.
Direktorka KCV Edita Stokić provela je prošle godine novinare kroz palijativno odeljenje, pokazujući sobe sa najmodernijom opremom i foteljama za članove porodice koji žele da duže budu tu ili provedu noć.
Jasmina Mihnjak, međutim, nije uspela da muža smesti u tu državnu ustanovu. Kako prenosi N1, njeni pokušaji završili su se porukama da je „za to potrebna veza, da o tome ko će biti smešten odlučuje jedna doktorka, kao i da je smeštaj privremen – na samo dve nedelje“.
Portal N1 obratio se Kliničkom centru Vojvodine sa pitanjima koliko kreveta ima odeljenje za palijativnu negu bolnice na Mišeluku, koliko pacijenata je do sada prošlo kroz ovo odeljenje, koliko je prosečno trajanje boravka, kao i kakva je procedura za zbrinjavanje najteže obolelih pacijenata. Navode da do objavljivanja ovog teksta nisu dobili odgovore.
Izvor: Moj Novi Sad
Dodaj komentar