Po zakonu vlasnik izvorišta vode može da bude samo država Srbija, ali u ovom trenutku sa 80 odsto izvorišta u našoj zemlji upravljaju stranci, koji su se izborili da eksploatišu ovo bogatstvo najmanje 15 godina. To je maksimalan period na koji se izdaju vodne dozvole, ali većina računa na „produžetke“, pišu „Novosti“.
Stručnjaci kažu da je naša zemlja bogata kvalitetnim podzemnim vodama, pogodnim za vodosnabdevanje stanovništva, ali da je to ograničen resurs, sa kojim se treba ophoditi pažljivo.
Od ukupnog broja izvorišta zdrave i pitke vode, kojih je oko 400, eksploatiše se oko 20 odsto. Istovremeno, postoji i 286 različitih tipova mineralnih, termalnih i termomineralnih voda.
Srbija među 50 zemalja
Zato je komisija Ujedinjenih nacija Srbiju uvrstila među prvih 50 zemalja u svetu koje raspolažu velikim rezervama zdrave i pitke vode. Srbija učestvuje sa 0,3 odsto u svetskim izvorima pijaće vode.
Procenjuje se da se trenutno u Srbiji 34 firme aktivno bave flaširanjem vode, ali čak četiri petine flaširane vode koja se puni u Srbiji, rukovode kompanije iz Nemačke, Amerike, Francuske i Holandije.
Prema rečima ministra za zaštitu životne sredine Gorana Trivana, Srbija nema taj luksuz da se razbacuje pijaćom vodom i nije dobro da eksploatacija bude u vlasništvu stranaca, jer je reč o najosetljivijem i najvažnijem planetarnom resursu.
„Po Zakonu su svi izvori u vlasništvu Srbije, ali su dati pod određenim uslovima na korišćenje. Bez obzira na to koliko godina eksploatisanja su potpisani ugovori, nismo ih otuđili i kako budu isticali ugovori, ili na drugačiji način, trebalo bi da gledamo da vraćamo izvorišta“, upozorava Trivan.
Samo devet kompanija koje se bave flaširanjem voda u Srbiji su članovi Poslovnog udruženja proizvođača mineralnih voda naše zemlje. Direktorka ovog udruženja Branka Šerović kaže za „Novosti“ da Srbija spada među zemlje koje su relativno bogate izvorima kvalitetne mineralne vode, ali količina vode nije neograničena.
„Punionice prirodnih mineralnih voda i prirodnih izvorskih voda obavljaju flaširanje vode na osnovu rešenja o eksploatacionom pravu, vodnoj dozvoli kojim se utvrđuje pravo i uslovi korišćenja vode, i izdaju se sa određenim rokom važenja. Ova rešenja donosi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na osnovu Zakona o vodama“, kaže Šerovićeva.
Potreban plan za povratak izvorišta
Profesor Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta, kaže da naša izvorišta ne bi smeli tako lako ustupati stranim kompanijama, ali i da bi trebalo napraviti plan kako da vratimo sve što smo dali strancima.
„Bez naših primarnih nacionalnih resursa, uključujući i vodu, zemljište, šume, ne može da se planira za budućnost. Što se tiče geotermalnih voda, tu smo na evropskom nivou. Priroda nas je podarila, ali bismo morali da ih koristimo mnogo obazrivije“, kaže Ristić.
Ristić tvrdi da Srbija nije preterano bogata vodnim potencijalom.
„Kada je reč o autohtonim površinskim vodama, najsiromašniji smo na Balkanu. Iako imamo dosta tranzitnih voda koje nam dolaze sa teritorija drugih država, poput velikih tokova – Dunav, Sava, Tisa, Tamiš, one ne mogu biti strateški osnov za planiranje vodosnabdevanja. Istovremeno, imamo izvesni potencijal podzemnih voda, koje su vrlo kvalitetne i pogodne za vodosnabdevanje stanovništva. I to je limitiran resurs.“
Dodaj komentar