Godine 2017. tim stručnjaka iz Centra za zdravstvenu sigurnost pri Univerzitetu Džon Hopkins objavio je scenario u okviru vežbe za širenje bolesti, koja bi se mogla dogoditi u ne tako dalekoj budućnosti. Ono što su pretpostavili da će se desiti u slučaju eventualne pandemije jezivo odgovara današnjoj stvarnosti, piše Nova.
Godina je 2025.
Nekoliko američkih putnika koji su se vratili iz Azije umiru od nepoznate bolesti slične gripu. Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) potvrđuje da su žrtve zaražene novim koronavirusom SPARS-CoV.
O ovom novom koronavirusu se ništa ne zna. Ne postoji brzi dijagnostički test. Ne postoje poznati tretmani. A vakcine nema.
Nedugo zatim izbijanje SPARS-a prerasta u globalnu pandemiju.
CDC otkriva da se SPARS prenosi putem respiratornih kapljica i preporučuje svima da pojačaju higijenu ruku i često dezinfikuju površine.
Stručnjaci shvataju da SPARS ima dug period inkubacije – 7 do 10 dana – i da se može širiti asimptomatskim prenosiocima.
Trudnice i oni sa stanjima poput astme i emfizema imaju veći rizik od komplikacija i smrti. SZO počinje da preporučuje socijalno distanciranje i izolaciju sumnjivih slučajeva.
Postoji nada da bi postojeći antivirusni lek mogao pomoći u lečenju SPARS-a, ali nije bilo kontrolisanih ispitivanja.
Američka uprava za hranu i lekove izdaje odobrenje za hitnu upotrebu za ovaj lek za lečenje SPARS pacijenata.
Uskoro postoji velika potražnja javnosti za lekom i milioni doza se izdaju iz Strateške nacionalne zalihe. Međutim, ubrzo postaje očigledno da lek može da izazove ozbiljne neželjene efekte.
Stvari postaju političke. Republikanci izražavaju svoju podršku leku, dok demokrate izražavaju sumnju. Amerika je povezana, ali podeljena više nego ikad.
Glasine i pogrešne informacije u vezi sa virusom i potencijalnim tretmanima kruže društvenim mrežama. Ekonomija prima udarac kako se pandemija odugovlači.
U roku od godinu dana, započinje ubrzano ispitivanje potencijalne vakcine i postoji obećanje da će desetine miliona doza biti dostupno u roku od nekoliko meseci.
Ali od stotina miliona ljudi koji žive u SAD-u, ko će prvi dobiti vakcinu?
Ovo je bio tekst SPARS scenarija o budućoj pandemiji Džon Hopkins Univerziteta, napisanog u vidu misaonog eksperimenta 2017. godine.
Ali scenario nije bio pokušaj predviđanja budućnosti.
Umesto toga, trebalo je da ilustruje širok spektar ozbiljnih izazova sa kojima bi se osobe koje se bave javnim zdravstvom mogle suočiti.
Verovali su da treba raditi na ovim izazovima u okviru vežbe, kako bi savezne, državne i lokalne zdravstvene ustanove bile dobro pripremljene da odgovore na sličan scenario u budućnosti, piše CNN.
Tokom ove pandemije, Trampova administracija je zbunjivala Amerikance izdavanjem kontradiktornih preporuka za javno zdravlje – bilo da se radilo o nošenju maski ili hidrohlorokinu. A svaka zabuna ima posledice.
Anketa iz juna pokazala je da je samo polovina Amerikanaca nosilo masku svaki put kad bi napustili domove, uprkos sve većem broju medicinskih istraživanja koja pokazuju da maske mogu spasiti hiljade života.
Dr Monika Šoč-Spana, projektni menadžer SPARS-ovog scenarija za pandemiju, žali se da se uloga komunikacije koja se odnosi na zdravlje često uzima zdravo za gotovo.
– Oni koji su odgovorni za javnu komunikaciju i angažman u zajednici često se bore da budu prepoznati kao oni koji imaju glavnu ulogu u ublažavanju štetnih efekata širenja bolesti – smatra ona.
Donald Tramp je, poput mnogih drugih svetskih lidera, često govorio kako niko nije mogao da očekuje da će se ovakva pandemija dogoditi svetu – što baš i nije tačno, kao što vidimo iz scenarija naučnika Džon Hopkins Univerziteta.
– Postoje dobri resursi za pripremu. Neozbiljan odgovor na kovid 19 je rezultat nedostatka dobrog vođstva u krizi, kao i zanemarivanje postojanja pripreme i stručnjaka u ključnim ustanovama. Nauka i dugoročno javno zdravlje su zamenjeni kratkoročnim političkim razmišljanjem – rekla je doktorka Šoč-Spana za CNN.
Druga lekarka, Meredit Li-Volimer, 2008. godine je sa svojim timom učestovala u jednonedeljnoj vežbi za pandemijski grip.
Stekli su ključnu praksu u izgradnji poljskih bolnica, uspostavljali brifinge za medije koje su držali kao da se zaista događa pandemija.
– Kada se dogodila pandemija H1N1 – godinu dana nakon što smo izveli tu jednonedeljnu vežbu – razmišljali smo: OK, znamo šta treba da radimo. Osećali smo se veoma dobro pripremljeni jer smo u stvari fizički prošli kroz korake. Ali ta vrsta mogućnosti za izvođenje takvih velikih vežbi – finansiranje za to je nestalo pre nekoliko godina – rekla je ona.
Zahvalna je što je imala priliku da radi na scenariju SPARS pandemije samo godinu dana pre početka ove trenutne pandemije.
Zdravstveno odeljenje njenog okruga imalo je prvi slučaj kovida 19 u SAD-u – i prvu smrt.
Iz stvarne pandemije kovida 19 može da se naučiti bezbroj lekcija. Među njima je važnost opreza u pogledu pripremljenosti zdravstvenih institucija, čak iako se pretnja od pandemije čini kao daleka, hipotetička mogućnost.
Dodaj komentar