Novi Sad Magazin

5 tipičnih faca koje ćete sresti na bazenima u Novom Sadu

Svake godine sebi obećam da ću leto mnogo bolje da iskorstim, barem za plivanje i sunčanje. Realnost je da se svako leto završi sa maksimalno dva odlaska na bazen, ako se baš iscimam.

Uglavnom je to zbog ogromnih gužvi koje ćete zateći u najtoplijim danima, tolikim da su bazeni praktično i izgubli svoj prvobitni smisao.

Umesto da dan na bazenu bude plivanje i brčkanje, dok napolju prži, to se uglavnom pretvori u zamoči glavu i beži svoj ćošak u koji si uspeo da se uglaviš, pošto je većina mesta uveliko zauzeta već oko podne.

Ali kad ne možeš da plivaš, imaš barem vremena da posmatraš sve te ljude sa kojima se boriš za četvrtinu metra na ivici bazena i možda malo vode da zamahneš dva puta rukama da barem imaš utisak da si pomalo i plivao.

Ljudi koji dolaze na bazene u Novom Sadu mogu se izdeliti u pet kategorija.

PRIKAZIVAČI I PRIKAZIVAČICE

To je najbolji mogući termin, jer su oni došli da se prikažu. Možemo i zvati i pozeri i pozerke, ali ovde nije u pitanju samo jedna poza – ovde se radi o čitavom konceptu prikazivanja.

Oni su ubedljivo najdominantnija grupa ljudi na bazenu, pogotovo na novosadskom Spensu i ima ih jednako – i muškaraca i žena.

Muškarci uglavnom sede na ivici bazena i stalno zagledaju grudi (svoje, ne nekih žena, naopako). Zapravo zagleda se u svaku definiciju sopstvenog tela na kojoj se radilo prethodnih devet meseci. Onda ide lagani hod pored bazena kao da te pomalo mrzi da hodaš, a pomalo si se ojeo uz smorenu facu, jer realno ti si tu najveća atrakcija i ko bi mogao tebe uopšte da zabavi.

Nikad na ležaljkama uvek na stolicama sa raskrečenim nogama, da bi cenjena publika mogla da vidi sve što se nudi. Na svakih dva do tri sata promeni se ivica bazena na kojoj se sedi uz možda drugačiju pozu. U vodu se ne ulazi to je više za običan narod.

Žene, pak, iz ove kategorije pomalo su aktivnije, jer imaju više stvari koje žele da prikažu. Zato često dolaze u platformama, pa počasni krug oko bazena u kupaćem sa ful šminkom izgleda kao izbor za miss opštine 1996.

Vole i one da sede na ivici bazena ali ne baš previše, jer platforme još uvek ne mogu u vodu i ne izgleda baš lepo kad obrve pod uticajem sunca počnu da menjaju oblik, pa stignu negde do donje vilice.

Ovde ide red šetnje oko bazena, red prevrtanja po peškiru, uz pozu kao da će baš sad da naiđe paparazzo lov da ih uslika. Naravno, uvek uz nadrdanu facu, jer šta ćeš drugo po letnjem danu na bazenu nego biti nadrdana.

Bazen je odlična prilika da se pokažu novi silikoni, 256 kupaćih kostima, ali i guzica koje možda baš i nema, ali uz tanga kupaći i platforme može da se napravi nekakva iluzija Kim Kardašijan sa Aliekspresa.

PROFESIONALNI PLIVAČI

Ljudi koji će preplivati bazen po dužini specifičnim stilom, makar8 u tom trenutku bio pun kao na onoj fotki gde Kinezi stoje jedni drugima na glavi u gradskom bazenu i ne mogu da se pomere.

Dakle, nema veze što je tri posle podne, što jedva možeš da uđeš u bazen, a kamoli da zamahneš dvaput u njemu, što su na sve strane i stari i deca i drugi ljudi što bi samo da stignu od jedne ivice do druge, oni nemilosdrno idu deflin stilom po dužini i sasvim se podrazumeva da će svi drugi da im se sklone sa puta.

Oni jedini koriste taj bazen kako treba, dok smo mi svi ostali srećni što delimo hlor iz vode sa njima.

Iritantnija verzija ove pojave je kad se odluče da to rade u paru ili grupi i onda imaš osećaj da je krenula apokalipsa, da ti se bliži sudnji čas i da je možda najbolje da spasioci isteraju sve druge iz vode, pa da se ovi momci malo ižive i da se vratimo našem standardnom guranju po vodi kao obični smrtnici.

PUBERTETLIJE KOJE SE MUVAJU

Ovu grupu teško možete da ne primetite, jer se oni ne daju ignorisati.

Njih rade hormoni (baš kao što su i nas radili), imaju potrebu da svaku aktivnost isprate vrsikom (takvih je bilo i u naše vreme da se ne lažemo), a njhovi rituali muvanja na bazenu uglavnom podrazumevaju kombinaciju vriske, vređanja, skakanja i davljenja, kojima, hteo ili ne, moraš da svedočiš kao da gledaš neku lošu srednjoškolsku seriju, jer bolje na tv–u trenutno nema.

Pravilo za devojčice je da što joj se više sviđa dečak to glasnije ponovi REEETADRDEEEE, BAAAAŠ SI STOKAAAA, MAJMUNČINOOO ili čime već simpatije vole da se počaste ovih dana.

Što se dečaka tiče, onu devojčicu koja im se sviđa potopiće barem tri puta, naglas joj se smejati ako se zagrcunla vodom, a onda izvesti još neku foru dovoljno glasnu da se čuje do raskrsnice sa Futoškom.

Ostatak ekipe je tu da pojača ceo audio efekat skičanjem i vriskom, kad neko poentira vređanjem ili davljenjem u vodi.

USAMLJENI PREDATOR NA IVICI BAZENA

Ove ljude nećete odmah uočiti. Zapravo, nećete ih uočiti uopšte, osim ukoliko ne budete imali tu ludu sreću da započnu razgovor sa vama.

To su uglavnom stariji muškarci koji ili dolaze sami ili se odvajaju od svoje grupe, zauzimaju jedno mesto na ivici bazena i vrebaju.

Onog trenutka kada ste ponadali da vas je bog pogledao da nađete par centimatara ivice na bazenu slobodno da sednete i malo iskulirate, nastupa Usamljeni Predator.

Imaju obično kupaće gaće sa kraja prethodnog veka, neki lančić koji se umrsi sa grudnim maljama, sunčane naočare tipa „brze“ i najljigaviji osmeh ove planete koji ne vole da skidaju sa lica.

Priča obično počinje sa „Je l inače dolazite ovde ?“. Apsloutno ignorišu vaše kratke odgovore i to što vam je neprijatno, nastavljaju dalje sa „inače radim u inostranstvu imam svoju firmu volim ovde da dođem“ i završava se naravno sa „vrlo ste šarmantni“ – iako ste imali dva posto učešća u tom razgovoru i sve vreme osećali snažnu potrebu samo da uskočite u vodu i sperete taj prljavi osećaj sa sebe, iako ništa niste ni uradili.

Nekad vas osećaj pristojnosti spreči u tome, nekad jednostavno otplivate u pola takovog „razgovora“, jer niste platili 350 dinara da bi vam pola sata bilo neprijatno.

LJUDI KOJI SU DOŠLI U KAFIĆ NA BAZEN

Oni imaju svoje mesto u kafiću i zauvek je rezervisano. Odatle obično završavaju neke poslove. Nikome baš nije upotponosti jasno kakve.

Ne kupaju se. Ne šetaju oko bazena. Ali sede bez majice što verovatno u nekom redovnom kafiću ne bi mogli.

Obično deluju kao da prebacuju 120 kila žive vage, sa naočarima za sunce koje obično stoje na vr’ glave i kajlama koje koštaju kao ukupna zarada za sva tri meseca svih zaposlenih na tom bazenu.

U društvu su tu obično i neke dame sa crvenim karminom i štiklama, jer kako drugačije sa poslovnim ljudima na bazen.

Priča kupača koji se nije domogao mora, već samo dva gradska bazena

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku

Saša Mandić

Saša Mandić

Član biblioteke, umereni zavisnik od društvenih mreža sa tendecijom ka ne toliko umerenoj zavisnosti. Volim život na ivici pun adrenalina pa mi pretrčavanja van pešačkog i probijanje rokova za vraćanje knjige nisu strani. Nemam televizor i cenim tišinu. Volim svoje ime jer zbunjuje ljude, a i dobro je u sučaju migracije u inostranstvo.

1 Comment

Klikni da komentarišeš