Magazin Srbija

U ovom selu izbori se održavaju 3. put, a zbog Dragičine pobede urgirao SNS

dragica nikolic
Foto: Privatna arhiva

Dragica iz sela Gradac kod Raške, student ETF-a zaposlena kao softverski inženjer i kandidat za odbornika u MZ Gradac govorila je za naš portal o razlozima koji su je motivisali da se zauzme za svoje selo i kandiduje na izborima za odbornike u mesnoj zajednici. Mlada, uspešna i obrazovana devojka, odabrala je da se bori za opstanak svog sela, u kojem je odrasla i gde trenutno boravi jer zbog korone ne mora da bude u kancelariji.

Podsećamo, na izborima za savete mesnih zajednica, u opštini Raška, od 19 mesnih zajednica samo jedna nije dobila svoje rukovodstvo. U mesnoj zajednici Gradac izbori su poništeni dva puta.

Prema navodima upućenih u izborna dešavanja u Raški, da se prvi put obore izbori urgirano je iz Beograda i pored toga što opštinski zvaničnici nisu u prvi mah planirali da ih ponište. Prve izbore su poništili zbog navodnih neregularnosti a drugi izbori su poništeni jer su se na glasačkom mestu dešavale malverzacije na očigled birača, koji su kasnije podneli prigovore.

Ovako otvoreno gušenje demokratije pod dirigentskom palicom vladajuće garniture je već uigran scenario ali pojava Dragice Nikolić je nešto na šta nismo navikli. Svojim zauzimanjem za rodno selo, dala je primer svima nama da je važno suprotstaviti se mašineriji koja nam je ušla u dvorište s namerom da ga sravni i ne ostavi ništa za sobom.

Pitali smo je zašto se kandidovala i koji su to problemi koji tište meštane ovog istorijski značajnog sela blizu Raške.

– Članovi Lokalnog Fronta su me, kao osobu sa kojom dele mnogo vrednosti, motivisali da se angžujem. Verujem da su pretpostavili da mogu da budem od koristi stanovnicima Gradca jer imam stavove i ideje koje mogu da doprinesu njegovom razvoju. Selo godinama pati od raznih boljki, a na najveće od njih moramo da stavimo akcenat i da pokušamo da ih rešimo.

Izbori su se prvi put održali 6. juna i poništeni su zbog iscenirane neregularnosti, iako komisija sa biračkog mesta odgovorno tvrdi da je apsolutno sve predato u najboljem redu. Na prvim izborima je Dragica osvojila najviše glasova, deleći prvo mesto sa jednim članom SNS-a.

Izbori su ponovo održani u nedelju, 13. juna.

– Po izveštaju komisije, ovaj put sam imala najmanje glasova. I ovi izbori su zbog prijavljenih neregularnosti poništeni – par glasača je zateklo tuđim rukopisom potpisana svoja imena na spisku birača kada su došli da glasaju- rekla je Dragica.

Treći put izbori će se održati u nedelju, 20. juna.

– Meni je već postalo irelevantno šta će da se desi na izborima, ključna poenta svih ovih dešavanja je bio da narod vidi da članovi stranaka koji budu izabrani neće zastupati interese meštana već interese stranke. Poštovaće volju meštana u istoj meri koliko je poštovana njihova volja na glasanju, dakle, ni najmanje. U svakom slučaju, meštni će morati da se sami aktivno angažuju ukoliko žele da promene bilo šta i to je jedini način da nešto krene na bolje – priča za naš portal Dragica.

– Ukoliko postoje još neka mesta u kojima još nije prošlo glasanje za mesne zajednice, važno je da građani iskoriste priliku da se kandiduju i da pokušaju bar nešto da promene. Neka obrate pažnju na razne trikove – na to da se ceo izborni proces održava praktično tajno, da se informacije ističu na mestima na koje građani uglavnom ne obraćaju pažnju svakodnevno (sajt opštine i oglasne table). Pozivam sve da se kandiduju ukoliko žele dobro svojim zajednicama- poručuje Nikolić.

Selo više nema školu

Školu su gradli sami stanivnici Gradca šezdesetih godina, priča Dragica. Bila je u funkciji je do pre dve godine, a onda je, zbog malog broja učenika, odlučeno da se škola zatvori i da se učenici školuju u obližnjem selu, uz opaske direktorke matične škole “Josif Pančić” da Gradcu i ne treba škola (prema svedočenjima očevidaca). Odlučeno je i da se od zgrade zatvorene škole napravi “škola u prirodi”, gde bi učenici iz čitave zemlje dolazili na kraći period i imali nastavu okruženi zelenilom i čistim vazduhom. Sa tim ciljem se krenulo u izgradnju dodatnog sprata iznad postojeća dva. Sa radovima je započeto, međutim, u trenutku kada se krenulo sa postavljanjem krovne konstrukcije, građevinska inspekcija predvođena inspektorkom Vesnom Rumenić je izašla na teren i naložila obustavu radova jer zgrada nije legalizovana a, pritom, za radove nije izdata dozvola.

 

Tako je zgrada prezimila bez krova, neprestano stižu obećanja da za nastavak radova fali samo jedan papir, a u međuvremenu svaka kiša dodatno oštećuje školu i smanjuje njenu stabilnost. Ceo ovaj proces se izveo netransparentno, ne zna se ko je radove krenuo da izvodi, nije postojala propisana tabla sa informacijama o projektu a meštani o radovima i projektu znaju samo ono što neposredno opaze na licu mesta.

– Pre par dana sam i sama videla kako zgrada izgleda iznutra, po podovima je krenula da raste mahovina, zidovi su natopljeni vodom i puni buđi, škola praktično izgleda kao da je granatirana. Ukoliko prezimi još jednom bez krova, verujem da može samo da se sruši – kaže Dragica.

Sada deca iz Gradca putuju u susedno selo da bi pohađala školu. Do vrtića mališane roditelji moraju da voze decu u Rašku koja je udaljena oko 15 do 20 km.

Nema ni Dom zdravlja

Autobuski prevoz iz sela ka Raški je ukinut vikendom a radnim danima proređen. Pošta je u Gradcu otvorena 2016. godine kao deo strategije za revitalizaciju sela i zatvorena je pre okvirno dve nedelje.

– Dom zdravlja je, kada sam ja išla u školu, radio. Dolazio je lekar iz Raške određenim danima, međutim, i dom zdravlja je u nekom trenutku zatvoren – kaže Dragica za naš portal.

Sedište mesne kancelarije je premešteno u mesto na 10km od Gradca, a nekada je postojao i Dom kulture koji je takođe ruiniran. Selo je imalo i svoju zadrugu čije prostorije sada koriste pojedinci, priča nam Dragica.

– Gradac je pre pedesetak godina imao oko 2800 stanovnika po rečima jednog meštanina, a danas tek oko 350. Bio je pun mogućnosti za razvoj, a iako je tako i dalje, aljkavim i nedomaćinskim delovanjem lokalne samouprave je doveden na rub egzistencije.

U Gradcu postoji fabrika vode, Iva, koja se nalazi na stotinak metara od škole koja, po tvrdnjama meštana, crpi više vode nego što bi trebalo pa je i snadbevanje vodom dovedeno u pitanje zato što se dešava da izvori vode i bunari presušuju – dodaje Nikolić.

Na reke koje protiču kroz Gradac su se nameračili investitori MHE koje mogu da ugroze opstanak stanovništva, ali i vodosnabdevanje Raške pijaćom vodom, s obzirom da se voda za tu namenu uzima sa reke Brvenice.

Gradac pred gašenjem

gradac
Foto: Dragica Nikolić

Nikolić nam je ispričala da nije isključeno da će u nekom periodu živeti van granica Srbije ali isto tako postoji i mogućnost da će se vratiti u svoje selo.

– Želim da mi budu otvorene sve opcije i ne želim da sutra, kada možda dođem da živim u Gradcu, nemam sa kime da popijem kafu zato što je selo ugašeno. Verujem da svako treba da razmotri opciju da se vrati da živi u mestu odakle je potekao i da se bori za njega – smatra Dragica.

U nedelju ćemo imati priliku da vidimo da li će ova mlada devojka uspeti da, i pored svih opstrukcija, osvoji mandat i uspe da da svoj doprinos poboljšanju života u selu Gradac. Ona za sada nije dobijala pretnje, ali prenosi da su radnici u javnim ustanovama morali da po nalogu nadređenih skupe određen broj glasova za predstavnike vladajuće partije kako bi zadržali posao.

– Gradac je područje koje je naseljeno još od praistorije, tragovi organizovanog stanovanja počinju već od bronzanog doba, ono se održava se kroz period rimskog carstva, potom bogat srednjevekovni period Nemanjića koji kao simbol vremena ostavlja manastir Gradac, zadužbinu Jelene Anžujske, kroz prošli vek gde je, po nekim navodima broj stanovnika premašivao dve hiljade, sve do danas, kada je selo u nestajanju. Bilo bi poražavajuće to da je život u Gradcu mogao da se nekako očuva pet milenijuma da bi ga sadašnja vlast zatrla. Danas je Gradac na rubu opstanka. Njegovo stanovništvo je potrebno zaštititi od raznih “dobronamernih” investitora koji samo eksploatišu resurse i radnu snagu a za sobom ostavljaju pustoš. Umesto toga, meštanima treba obezbediti ambijent gde će moći sami svojim radom u svom mestu da ostvare ekonomsku nezavisnost, kao i obnoviti i vratiti u funkciju ruinirane objekte obrazovanja, zdravstvene zaštite, kulture i privrede, jer to je jedini način da selo opstane – zaključuje Dragica.

U MZ Gradac pobedila opozicionarka, naprednjaci pokazali šta je sila i poništili izbore

1.7K Shares
1.7K Shares
Share via
Copy link