Koronavirus Svet

Istok Evrope može da održi lekciju Zapadu o borbi sa pandemijom – u čemu je kvaka?

Zapadna Evropa bi mogla mnogo toga da nauči od siromašnijih i nerazvijenih zemalja Istoka kada je u pitanju borba sa koronavirusom, ali i svaka eventualna buduća pandemija virusa.

Branko Milovanović je srpski stručnjak koji je dugo radio kao  konsultant Svetske banke i među prvima je ukazao na očigledan raskorak između zapadnih i istočnih zemalja u borbi sa koronavirusom, pa je i sam dodao da nema odgovor na pitanje zašto je rezulatat borbe ovakav, ali da je razlika drastična.

Širom zapadne Evrope, bolnice su pred kolapsom, preplavljene su obolelima, a mrtvačnice su pune leševa ljudi umrlih od koronavirusa, koje lekari nisu stigli da spasu. Zdravstveni sistemi su urušeni i ne mogu se oporaviti.

Sa druge strane, u zemljama na Istoku, ova agresivna infekcija je međutim u mnogo većoj meri pod kontrolom. Razlika između zemalja na istoku i zapadu Evrope po pitanju borbe sa koronom je – ogromna.

Nesklad istoka i zapada

Španija je do nedelje izgubila 350 ljudi na milion stanovnika zbog virusa korona, Italija 322, Belgija 314, Francuska 202 i Britanija 145, pokazuju podaci Univerziteta Džon Hopkins. Mnoge će iznenaditi to što su siromašnije i nerazvijenije zemlje izgubile znatno manje ljudi. Rumunija je izgubila 15 ljudi na milion stanovnika, Češka 12, Poljska 5 i Slovačka 0,4.

evropska statistika

Veliki razlog za nesklad je sledeći: siromašnije zemlje centralne i istočne Evrope, koje su se plašile da će njihovi relativno slabi zdravstveni sistemi biti uništeni pod naletom virusa, brže su primenjivale stroga pravila socijalne distance i ograničile kretanje da bi sprečile izbijanje veće epidemije. Njihova brzina i odlučnost, kažu stručnjaci za javno zdravlje, bili su kritični za ove zemlje, gde je stanovništvo starije, a lekara ima manje nego na Zapadu i bolnice nisu dobro opremljene za “poplavu” teško obolelih pacijenata.

Takođe, pomoglo je da se virus sporije pojavljuje u regionima koji primaju manje interkontinentalnih putnika od njihovih teško pogođenih kolega sa Zapada, gde je mnogo više turista. Kako se novi koronavirus širio, Nemci su slavili “Karneval”, Italijani su odlazili na fudbalske utakmice, a Britanci su punili koncertne stadione. U SAD-u su se čak zabavljali na krcatim plažama u zalivskoj obali sve do marta. Kasnije se pokazalo da su ti događaji imali takozvani efekat “super širenja” virusa.

Zapad kasnio sa zatvaranjem

Britanija nije krenula u potpuno zatvaranje sve do 24. marta, nakon što je potvrđeno više od 8.000 slučajeva, a izgubljeno je 422 života. Suprotno tome, Češka Republika je već 12. marta zatvorila škole i granice, kao i unosnu turističku industriju, manje od dve nedelje nakon prvog potvrđenog slučaja i kada je zabeležila oko 100 zaraženih.

Slovačka je istog dana, kada je imala 21 slučaj, proglasila vanredno stanje i sopstvenu epidemiju. Sledećeg dana, Poljska je naredila da se zatvore granice, kafići, restorani i tržni centri, posle potvrđivanja 17 slučajeva.

„Bili smo sigurni da naše bolnice nisu bile u stanju da izdrže ovu situaciju“, rekao je češki ministar zdravlja Adam Vojteh. ”Morali smo da reagujemo.”

Na dan kada je Prag zapao u “zatvor”, britanski premijer Boris Džonson rekao je građanima da mogu da nastave da prisustvuju masovnim sportskim događajima.

Dva dana ranije, američki predsednik Tramp, izjavio je: „Mi smo spremni i radimo sjajno sa tim. I otići će. Samo budite mirni. To će nestati.”

U Njujorku se Endru Kuomo, pohvalio drugog marta da je njegov grad imao najbolji svetski zdravstveni sistem.

„Ne mislimo da će biti tako loše kao što je to bio slučaj u drugim zemljama.“

Njujork nije izdao naređenja za boravak kod kuće sve do 20. marta, tri nedelje nakon prvog slučaja i kada je potvrđeno da je zaraženo 15.000 ljudi u ovom gradu.

Zapad predugo živeo u iluziji

„Na zapadu ljudi veruju da se visokotehnološka društva sa veoma dobrom zdravstvenom zaštitom mogu baviti bilo čime, i to je stvorilo iluziju da će imati vremena i alata za borbu protiv iznenadne pandemije“, rekao je Słavomir Debski, direktor Instituta za međunarodne poslove u Poljskoj. Za slabiju bivšu komunističku Evropu, situacija „kada država može biti nesposobna da upravlja situacijom nije stvar za novinare“, rekao je. “To je ugrađeno u živu memoriju”.

U mnogim zapadnim zemljama, kreatori politike oklevali su da uvedu ograničenja, iz zabrinutosti za ekonomski krah i zato što su se plašili da se njihovo stanovništvo neće pridržavati pravila socijalne distance tokom dužeg perioda. Studije ponašanja britanske vlade objavljene prošlog meseca otkrile su da ljudi verovatno neće nedeljama poštovati pravila zaključavanja. Velika Britanija je pod velikim i teškim ograničenjima od 23. marta.

Stroge mere bivših komunističkih zemalja

General Petr Pavel, bivši načelnik češkog generalštaba, koji je bio uključen u izradu strategije ograničavanja zemlje, rekao je da zemlje bivšeg komunističkog istoka prihvataju neprijatnosti i tolerantnije su na ograničenja koja im određuje država.

Neke od zemalja bivšeg sovjetskog bloka takođe koriste relativno nametljiv nadzor kako bi sprečile širenje virusa.

Poljska je počela da naređuje onima za koje se sumnja da imaju koronavirus da preuzmu aplikaciju preko koje će ih pratiti i slati policiju da proverava ljude čiji podaci o geolokaciji izostaju iz karantina.

Slovačka je odobrila zakon koji omogućava vladi da dobija lične podatke od telekoma u svrhu praćenja virusa. Sada u Severnoj Makedoniji postoji generacijski policijski čas, pod kojim je osobama starijim od 67 godina ukinuta besplatna propusnica za javni prevoz i nije im dozvoljeno da napuštaju svoje domove posle podne.

O upotrebi takvih aplikacija u zapadnoj Evropi se još vodi rasprava.

Istočne zemlje se polako “otvaraju”

Zemlje koje su se “zatvorile”, sada kreću ponovo pokreću delimično javni život. Zdravstvene vlasti međutim, očekuju novi talas zaraženih, što potencijalno nameće još jedan krug ograničenja.

Prošlog utorka, Češka je započela ublažavanje zatvaranja, omogućavajući prodavnicama i teniskim terenima da se ponovo otvore. Međutim, češki lideri upozorili su da njihove granice mogu delimično biti zatvorene do dve godine, kako bi se izbegla ponovna infekcija. Poljska je saopštila da će početi da izlazi iz zatvaranja ove nedelje.

Nijedna od ovih zemalja nije bila u potpunosti opremljena u početku za krizu, a medicinski radnici požalili su se na društvenim medijima zbog nedostatka isporuka. Ipak su izbegli onu vrstu haosa kakav je nastao u bolnicama u Njujorku, Francuskoj, Španiji, Italiji.

Debski, koji je i direktor Istraživačkog centra u Varšavi, pozvao se na roman “Kuga” Alberta Kamija, kao alegoriju o tome kako je pandemija zgrabila zapadni svet. Protagonisti knjige prestali su se bojati kuge zbog svojih tehnoloških resursa.

„Pokazalo se da vas vera u vaš napredak neće zaštititi od nove bolesti“, rekao je Debski, a preneo portal Nova.

Na sve ovo mora se dodati bitna činjenica, da Češka, Mađarska i Slovačka, pored svega navedenog kada su u pitanju razlike istočnih i zapadnih zemlja, imaju gustinu naseljenosti koja je čak tri puta veća od one u Španiji, i opet su ovi narodi prošli sa mnogo manje žrtava nego Španci.

Zašto Srbija ima najveći broj zaraženih i smrtnih slučajeva u regionu?

47 Shares
Share via
Copy link