Podrška roditelja je najvažnija za stasavanje deteta u jednu stabilnu ličnost. Bez njihovih ohrabrujućih reči, prihvatanja i praštanja mogu se javiti i razviti mnoge devijantnosti u postupcima i ponašanju, a Srbi su često skloni da osuđuju i svoje rođeno dete zbog toga što se ne uklapa u tradicionalnu kulturu. Ispovest oca sa Balkana, koji živi u Njujorku, o transrodnom detetu izazvla je burne i oprečne reakcije.
“Hteo bih da ispričam svoju priču i raspršim par zabluda koje sam pročitao ovde u poslednje vreme. Kad je pre nekoliko godina naša ćerka došla mojoj supruzi i meni sa rečima da se oseća kao dečak, bili smo pogubljeni. Porazgovarali smo sa pedijatrom, dečijim psihologom i endokrinologom i svi su nam rekli manje više istu stvar:
To što dete oseća je ili faza iz koje će izaći ili nije. U svakom slučaju treba da podržite dete jer će mu podrška trebati šta god da se desi. Radite šta želite, ali ne smete povređivati sebe i druge”, napisao je ovaj otac ogromnog srca na Reditu, a potom objasnio kako se situacija odvijala nadalje.
“Fast forward: Nekoliko godina i naša ćerka je porasla u sina na kog smo ponosni. Upravo je krenuo u srednju školu (ljubi tata!) i vodi normalan život kao i drugi tinejdžeri. Dobro uči, prevrće očima kad mu kažemo da pospremi za sobom, ne jede povrće. Niko ga za sad ne dira. Živimo u Njujorku pa to pomaže. Druži se sa dečacima koji znaju da je trans, i ne smeta im to. A onima kojima smeta, oni se ne druže s njim i to je to”.
I šta možete očekivati nakon ovakvog ogoljavanja porodične intime do srži od strane šetača za “porodične vrednosti”? Pa, naravno maliciozne komentare. Šegu, šalu i ruganje. Ismejavanje. To su uglavnom oni što tetoviraju Ostrog i Svetog Savu, znate?
“Možda misli na to da je on počeo da se prezentuje kao muško (oblačenje, ime, frizura), bar se nadam”, “Bolje da su proverili istoriju pretraživanja deteta umesto što su ga vodali po pregledima”, “Interesantno kako devojcica koja nije ni srednja skola moze da kaze da se ne oseca kao devojcica nego kao decak i da to ozbiljno misli? Kako devojcica od, pa eto verovatno od 12-13 godina (pošto nije ni krenula u srednju školu kroz nekoliko godina), zna kako je biti dečak? Sve će biti super dok sin ne kaže da mu se sviđaju dečaci, pa će onda biti transgej osoba”, “Bolest kao bolest, ne daj Bože nikome”, pisala je jedna struja zagovornika Adama i Eve.
Srećom, bilo je i onih svesnijih postojanja različitosti, vere u čoveka i slobodan izbor, pa su podržali tatu i pružili podršku njegovoj porodici.
“Živi bili i srećni bam bili! Treba biti uz svoje dete”, “Bitno je da je dobar čovek, a to kako se oseća je iskljucivo njegova stvar. Srećan je čovek sto je naisao na razumevanja najbližih i društva, ovde teško da bi bilo tako. Svako dobro”, bili su neki od pozitivnih komentara na Reditu upućenih roditeljima ovog transrodnog dečaka. Jer – razumevanje, pre nego osuda.
Izvor: Žena
Dodaj komentar