„Mislio sam da sam dobar čovek, dok nisam upoznao Sofijinog tatu, Slobodana Negića“

U verovatno najpotresnijoj epizodi emisije Utisak nedelje, jedan od gostiju bio je Igor Jurić, osnivač fondacije „Tijana Jurić“, koji kaže da za sebe da je mislio da je bio dobar čovek, sve dok nije upoznao Slobodana Negića, oca jedne od 11 žrtava masakra u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, u kojoj je 3. maja ubijeno 10 dece i čuvar.

– Upoznali smo se tako što smo se zagrlili i zajedno plakali, jecali i u tišini i ne govoreći ništa, tešili jedan drugog. A onda je Slobodan, prekinuo tišinu i tiho izgovarao ono što već svi znamo:

‘Igore, meni moja Sofija toliko nedostaje’.

Slobodan je sa drugim roditeljima stradale dece u Ribnikaru i Mladenovcu, postao deo jedne velike porodice.

Porodice gde više nisi Slobodan već Sofijin tata, baš kao što ja nisam Igor već Tijanin tata.

Tako mi se obraćaju ljudi koji me prepoznaju na ulici. ‘Da li ste Vi Tijanin tata?’ ‘Da, jesam.’ Tada te u trenutku preplave dva osećanja, jedno je ogroman ponos, drugi je ogromna tuga.

Tako će nastaviti živote Slobodan, kao i svaki drugi roditelj koji je u ovoj strašnoj tragediji izgubio one zbog kojih ovaj život zapravo ima smisla –  napisao je Jurić na svom Fejsbuk profilu.

Kako dalje navodi, neizmerno je tužan i neizmerno srećan što je upoznao Negića jer, kako kaže, zna da će imati od koga da se uči dobroti, uz koga će moći da ćuti, ko će ga razumeti.

Jurić dodaje i da žarko želi da zagrli i ćuti sa svakim roditeljem koji će ispričati svoje priče, o svojoj stradaloj deci.

– I tek ćemo plakati kada se njihove priče spoje sa Slobodanovom. Tek tada ćemo početi shvatati koliko je zapravo ovo veliki gubitak za sve nas. Bar se nadam da zaista hoćemo – napisao je Jurić.

Prema njegovim rečima, Negić je svima dao zadatak, „da na ovu količinu ljubavi i dobrote koju je on pružio nama odgovorimo isto“.

– Da svoje bližnje bolje razumemo, volimo i poštujemo. Ali ne samo bližnje. Samo dobrota i ljubav može zalečiti ovu veliku ranu i nasilje oko nas. Baš ona dobrota kakvu moj Sloba nosi u sebi, u svom ogromnom srcu.

I zato, zbog Sofije i njenog tate, zbog sve druge stradale dece i njihovih roditelja, razmislite kako razgovarate sa svojom i tuđom decom, sa svojim prijateljima, svojom rodbinom, poznanicima i onima koje ne poznajete. Da svako od nas bude bar mali ako već ne može veliki Slobodan Negić.

To dugujemo svakom stradalom detetu u ovoj nezapamćenoj tragediji. I neka to krene od vas dragi narodni poslanici.

Napunite skupštinu, i sa najvećim poštovanjem u tišini i primerenim rečnikom razgovarajte o ovoj muci koja nas je snašla.

Nama, roditeljima stradale dece ne znači ništa što se besomučno vređate. Razgovarajte između sebe kako da ove tragedije predupredimo i sprečimo. I bar dok su sednice posvećene ovoj tragediji, pokušajte svi da budete bar na kratko, Slobodan Negić.

Ja ću pokušati da naučim da budem dobar kao on. Znam da je to gotovo nemoguće ali pokušaću. Pokušajte i vi. Zbog Sofije i svakog drugog stradalog deteta –  zaključio je Jurić.

Podsećamo, u emisiji Utisak nedelje gost je bio, između ostalih, i Slobodan Negić, otac ubijene devojčice, a njegova priča o ljubavi prema detetu i empatiji potresla je Srbiju.

Takođe, on je ukazao na stravične „mračne seanse“ muzikoterapije kojoj su bila podvrgnuta pojedina deca u školi.