Lifestyle Zdravlje

Od opstruktivne bolesti pluća u Srbiji boluje 500.000 ljudi i broj pacijenata raste iz godine u godinu

pluca
Foto: Privatna arhiva

U svetu i Srbiji 15.novembra se obeležava Međunarodni dan borbe protiv hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP).

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), od hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) boluje oko 50 miliona ljudi i svake godine umre skoro 3 miliona obolelih osoba.

Procenjuje se da u Srbiji trenutno ima oko 500.000 pacijenata koji boluju od HOBP, dok je kod 50.000 njih bolest u terminalnoj fazi.

Tendencija rasta obolevanja od hronične opstruktivne bolesti pluća kod stanovnika Srbije se nastavlja, i to prvenstveno zbog velikog broja građana koji puše cigarete a i sve veće aerozagađenosti.

Poslednjih decenija postoji jasan trend porasta oboljevanja i umiranja od HOBP-a, a takođe i porast broja onih koji žive sa ovom bolešću.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da godišnje od ove bolesti umre više od tri miliona ljudi (6 odsto svih smrtnih slučajeva), a da oko 250 miliona ljudi živi sa HOBP-om.

Više od 90 odsto smrtnih slučajeva usled HOBP-a dešava se u nerazvijenim zemljama i u zemljama u razvoju. Zbog toga se HOBP naziva i „pučka bolest“.

Zadnjih godina ova bolest predstavlja četvrti vodeći uzrok smrti u svetu, a pored toga, uzrokuje i dugotrajnu onesposobljenost za rad i trajni invaliditet.

Najvažnija preventivna mera u borbi protiv ove bolesti je prestanak pušenja i smanjenje aerozagađenja.

Važno je i rano dijagnostikovanje bolesti, kao i adekvatno lečenje.

HOBP, pored kardiovaskularnih, metaboličkih bolesti i gojaznosti, predstavlja i veliki faktor rizika za oboljevanje od Kovida 19.

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) chronic obstructive pulmonary disease – COPD), prema definiciji Globalne inicijative za hroničnu opstruktivnu bolest pluća (GOLD), Evropskog respiratornog udruženja (ERS) i Američkog torakalnog udruženja (ATS), je hronična bolest pluća koju karakteriše progresivna opstrukcija (suženje) disajnih puteva, čiji je uzrok pojačana zapaljenska reakcija pluća na štetne inhalacione agense.

To dovodi do ograničenog, smanjenog protoka vazduha u disajnim putevima i zarobljavanja vazduha u plućima.

Kod osoba sa HOBP-om, disajni putevi su delimično suženi zbog pojačanog stvaranja sekreta, otoka sluzokože i spazma glatkih mišića bronhija, što otežava strujanje vazduha kroz njih.

Opstrukcija protoka vazduha u disajnim putevima je delimično reverzibilna (prolazna) ili potpuno ireverzibilna (neprolazna).

Reč je o teškom respiratornom oboljenju koje karakteriše nedostatak daha, kašalj, iskašljavanje, progresivan zamor, slabost i malaksalost.

Najčešće je posledica pušenja ili aerozagađenja, a bolesniku progresivno smanjuje mogućnost obavljanja uobičajenih dnevnih aktivnosti.

Poslednjih decenija postoji jasan trend porasta oboljevanja i umiranja od HOBP-a, a takođe i porast broja onih koji žive sa ovom bolešću.

Simptomi hronične opstruktivne bolesti pluća uključuju:

– Konstantno kašljanje koje se često naziva „pušački kašalj“

– Gubitak daha tokom aktivnosti u kojima je osoba ranije učestvovala
bez napora

– Preterano lučenje sekreta

– Osećaj teškog disanja, pritisak u grudima i nemogućnost dubokog udisanja

– Zvuk sviranja tokom koji disanja nastaje zbog pokretanja sekreta, a gubljenje daha nastaje jer udah i izdah traju sve kraće.

U početku se simptomi javljaju samo kod fizičkog opterećenja, npr. penjanja uz stepenice, a kako se bolest razvija, pacijent ostaje bez daha i tokom mirovanja.

Kašalj je najčešći i osnovni simptom. Izazvan je stvaranjem viška sputuma koji se mora ukloniti, a kašalj je prirodni način njegove eliminacije iz organizma.

Ovaj simptom poznatiji je kao „pušački kašalj“ i predstavlja prvi znak oštećenja pluća. Čest problem sa pušačima je što svoj kašalj po pravilu ne smatraju bolešću.

Ako neko hronično kašlje, po tri meseca godišnje u dve uzastopne godine, a istovremeno je pušač, treba da ode kod lekara i proveri stanje svojih pluća.

Kod bolesnika u odmaklom stadijumu HOBP, nedostatak daha i drugi simptomi mogu otežati obavljanje najosnovnijih aktivnosti, poput laganih kućnih poslova, šetnje, pa čak i kupanja i oblačenja.

Ovi simptomi često se pojavljuju godinama pre nego što dođe do smanjenja kapaciteta rada pluća. Međutim, ne mora da znači da svaka osoba koja ima ove simptome ima HOBP jer i neke druge bolesti, kao npr srčana slabost, mogu dati slične simptome.

Koliko će simptomi biti teški, zavisi od mere u kojoj su pluća oštećena. Ako bolesnik sa HOBP-om nastavi da puši cigarete, do oštećenja će doći brže nego ako prestane da puši.

HOBP je progresivna, sistemska bolest, jer pored pluća zahvata i ostale sisteme i organe, pre svega srce.

Zapaljenska karakteristika manifestuje se i u mišićima, gde dovodi do njihove atrofije i gubitka mišićne mase, kao i gubitka u telesnoj težini, što može biti loš prognostički znak.

Bolest često dovodi i do depresivnog stanja obolelog.

Kod težeg oblika HOBP-a moguća je pojava otoka oko zglobova, na nogama ili stopalima zbog posledičnog srčanog popuštanja ili prisutnost plavičaste boje jezika, usana, lica i kože zbog niskog nivoa kiseonika, a povećanja nivoa ugljen dioksida u krvi (hiperkapnia) i razvoja respiratorne insuficijencije.

Pacijenti često kasno postanu svesni težine svoje bolesti, ali uz pomoć lekova mogu da vode normalan život i spreče i zaustave dalje oštećenje pluća.

HOBP se danas efikasno leči, a u svetu postoje jasno definisane smernice za terapiju ove bolesti koje se i kod nas poštuju i primenjuju.

Dijagnostika

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze gde su presudni podaci o pušenju ili velikoj izloženosti aerozagađenju na radnom mestu i životnoj sredini.

Za postavljanje sigurne dijagnoze i utvrđivanje stepena HOBP koriste se spirometrijski test, analize krvi, rendgenski snimci i skener – CT pluća.

Terapija

Najvažniji lekovi u lečenju HOBP-a su bronhodilatatori, inhalacioni kortikosteroidi, sekretolitici, po potrebi antibiotici, vakcina protiv sezonskog gripa, plućna rehabilitacija ,terapija eventualnih komplikacija, po potrebi i kiseonična terapija.

Ciljevi lečenja HOBP-a su sledeći:

– Olakšavanje simptoma

– Usporavanje napredovanja bolesti

– Poboljšanje fizičke kondicije

– Prevencija i terapija komplikacija

Lečenje HOBP

U lečenju HOBP koriste se bronhodilatatori (lekovi koji šire disajne puteve) i lekovi koji utiču na zapaljenske procese.

Koriste se lekovi u obliku doznih aerosola tzv. pumpica za inhalatornu terapiju. Te pumpice predstavljaju najkorisniji vid terapije jer se dejstvo leka ispoljava na mestu apliciranja.

Potrebne su male doze lekova koje efikasno deluju na simptome , a mogućnost neželjenih efekata je znatno smanjena.

Ukoliko dođe do napredovanja bolesti, što za posledicu ima smanjenje koncentracije kiseonika, u terapiju se uvodi i oksigenacija, tj. upotreba kiseonika.

Bronhodilatatori deluju na glatke mišiće oko disajnih puteva.

Tako se suženi disajni putevi otvaraju i disanje je olakšano.

Postoje kratkodelujući i dugodelujući bronhodilatatori.

Kratkodelujući bronhodilatatori imaju dejstvo između četiri i šest sati i koriste se samo po potrebi.

Dugodelujući bronhodilatatori deluju i do 24 sata, koriste se svakodnevno i predstavljaju najvažnije lekove za većinu pacijenata sa ovom bolešću.

Inhalacioni kortikosteroidi zahtevaju više vremena da postignu puni terapijski efekat. Ovako deluju beklometazon, flutikazon i budesonid.

Često neželjeno dejstvo je gljivična infekcija usne duplje, jer steroidi smanjuju otpornost na mikroorganizme.

Javljaju se bele linije na jeziku i obrazima, kao i suvo grlo. Održavanje oralne higijene nakon primene terapije smanjuje učestalost ove infekcije.

U terapiji se koriste i sekretolitici, koji „razbijaju“ prevelike količine sputuma.

Na taj način deluju lekovi metacistein i karbocistein, koji mogu olakšati iskašljavanje i smanjiti rizik od bakterijskih infekcija.

Kod pogoršanja bolesti lečenje se sprovodi u bolničkim uslovima sa intenzvnom terapijom uključujući i kiseoničnu i lečenje komplikacija bolesti.

Komplikacije HOBP

Simptomi HOBP-a obično sporo napreduju tokom vremena. Međutim, često dolazi do pogoršanja (egzacerbacije) bolesti.

Na primer, prehlada, grip ili plućna bakterijska infekcija mogu uzrokovati naglo pogoršanje simptoma u vidu veoma teškog disanja i stezanja u grudima, pojačanog kašlja, promene u boji ili količini sekreta ili povišene telesne temperature.

Tada se obavezno u terapiju uvodi antibiotik, najbolje po biogramu.

Malo se može učiniti na zaustavljanju progresije bolesti, jer ne postoje lekovi koji suštinski mogu da izleče HOBP.

Na tržištu Srbije ima svih preparata koji se nalaze i na svetskom farmaceutskom tržištu, a mogu da ublaže simptome, održavaju bolest pod kontrolom i usporavaju njenu progresiju.

Neki od tih preparata su pacijentima dostupni o trošku Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje uglavnom uz participaciju.

Lečenje ovih pacijenata je skupo i mnogima teško dostupno. Iz tih razloga se često terapija prekida ili smanjuje.

Terminalna faza HOBP je HRI – hronična respiracijska insuficijencija koja može biti kompenzovana i dekompenzovana.

Ovo stanje zahteva primenu intenzivne terapije, ali i stalne kiseonične terapije u bolničkim ili kućnim uslovima.

Dugotrajna oksigeno terapija – DOT je u našoj zemlji regulisana više od 30 godina unazad preko Republičkog zavoda za socijalnu i zdravstvenu zaštitu, po strogim indikacijama i proceduri.

Podrazumeva nabavku koncentratora kiseonika za kućnu upotrebu koji se koristi 10-16 sati dnevno i pod nadzorom lekara pulmologa.

Osobe koje imaju neku hroničnu bolest, uključujući hroničnu opstruktivnu bolest pluća, imaju povećan rizik od zaraze virusom COVID-19 nego drugi, a ako se zaraze i obole, uglavnom imaju teži oblik bolesti.

Savet pacijentima

Obavezan prestanak pušenja, kako aktivnog tako i pasivnog. Maksimalno izbegavanje zagušljivih prostorija u kojima se puši.

Boravak u prirodi, vežbe disanja.

Regulisanje telesne težine. Negovanje zdravog načina života, redovna kontrola lekara, po mogućstvu pulmologa.

Redovna i PRAVILNA upotreba terapije. Prevazilaženje predrasuda da su lekovi u obliku spreja „ono zadnje“, nego ono prvo, jer se lek aplicira direktno na oboleli organ.

Upotreba lekova u spreju, tzv pumpice ne stvara naviku, već se radi o tome da je bolest progresivna i hronična i zahteva stalnu, redovnu i pravilnu upotrebu lekova.

Sudar Kovida 19 i sezonskog gripa: Kako prepoznati razliku i kako se zaštititi?

Autor: Prim. dr Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti

Luftika

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

120 Shares
120 Shares
Share via
Copy link