Nakon preležanog koronavirusa između 30 i 50 odsto ljudi oseća simptome umora još dugo nakon zaražavanja. To nije isti umor koji osećamo nakon napornog dana ili nedelje, već kod ovog postvirusnog umora ne pomaže ni san, niti dug odmor, već se može definisati kao bolest hroničnog umora ili mijalgički encefalomijeltis, otkriva dr Branislav Milovanović, profesor beogradskog Medicinskog fakulteta i predsednik Udruženja za neurokardiologiju Srbije i šef Neurokardiološke laboratorije KBC „Bežanijska kosa“.
On napominje da je i ranije postojao sličan umor nakon virusne infekcije, ali da je sada SZO izdvojila ovaj umor nakon koronavirusa posebnom šifrom.
– Za to imamo šifru postvirusni sindrom umora, ali prošle godine je SZO dala novu šifru, što govori da imamo novu epidemiju. Mi smo ranije govorili o toj epidemiji hroničnog umora koja nastaje posle virusnih infekcija, a sad imamo jedan novi entitet vezano za kovid infekciju. Posle kovid infekcije javlja se umor. Po nekim procenama to oseti od 33 do 50 odsto pacijenata – rekao je profesor dr Milovanović u emisiji na TV Prva.
On kaže da postoji ogroman procenat nerazumevanja ove bolesti i među doktorima.
Objašnjava da ako simptomi traju duže od 6 meseci od pojave bolesti, onda se govori o sindromu hroničnog umora. Upozorava da je najveća greška ukoliko sve pripišemo isključivo psihološkom faktoru.
– Prvi kriterijum da ga prepoznamo je kada, ni spavanje, ni godišnji odmor ne pomaže. Drugi kriterjum je kriza svesti, ili izgubite svest ili imate ortostatske nepravilnosti, ustanete i počne da vam se vrti u glavi, zatim su orisutni kognitivni poremećaji u vidu slabe koncentracije, zaboravljanja, magle u glavi. Javljaju se prvi put u životu anksioznost, napadi panike, depresija i pojava neuroloških ispada kao što je igranje mišića, mravinjanje, slabost ruku, nogu. Najveća greška je prepisati sve psihološkom faktoru, onda odete kod psihijatra dobijete dva tri leka i stanje se pogorša – konstatuje dr Milovanović, a prenosi B92.
Dodaj komentar