hologramski-nastavnici
Magazin

10 stvari koje su školama potrebnije od hologramskih nastavnika

Ne postoji bolja osoba trenutno u Srbiji da obavlja funkciju ministra prosvete od Mladena Šarčevića. Toliku količinu arogancije i samopouzdanja u momentu kada ceo sistem obrazvanja bukvalno puca po svim šavovima ne može da ima mnogo ljudi.

Deca su nam sve nepismenija ministar prosvete sve nadrkaniji.

Dok nam rezulati pokazuju da iz škole odlaze ljudi bez osnovne baze znanja, naš ministar se ponaša kao da upravlja svemirskim brodom.

Inovacije koje on planira navode nas da pomislimo da čovek ima neki duševni poremećaj poricanja stvarnosti? Ali u njegovom slučaju mislim da je samo reč o bezobrazluku.

U vreme kada neke škole u Srbiji još uvek imaju čučavce, Šarčević je najavio hologramske nastavnike.

hologramski-nastavnici-sarcevic

Kineska kompanija sa kojom je Vlada sklopila dil osim ovih hologramskih nastavnika isporučiće nam još neka čuda tehnike pa će tokom predavanja prosvetni radnici moći da koriste i virtuelnu realnost ne bi li deci nastava bila zanimljivija.

Da se razumemo, načini predavanja sasvim sigurno moraju da se menjaju jer današnja deca drugačije razmišljaju i uče od nas. Mnogi savremeni obrazovni sistemi su to shvatili i počeli da menjaju pristup u nastavi.

Neku važnu istorijsku bitku svakako će deca bolje upamtiti i razumeti ako budu mogli da je “ožive” kroz virtuelnu realnost. Tehnologije se ne treba bojati, treba je što bolje iskoristiti, ali kad za to napravimo elementarne uslove.

Naš obrazovni sistem ima trenutno toliko rupa, da na listi neophodnih stvari ima barem sto stavki koje su hitnije od hologramskog nastavnika.

Za ovu priliku ja ću izdvojiti deset.

1.WC i toaleti.

Istraživanje koje je sproveo Centar za higijenu i humanu ekologiju pri Institutu za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” pokazalo je da oko 100 škola u Srbiji nema toalet.

Od toga, 30 škola bukvalno nema prostoriju koja bi trebalo da bude toalet, pa se deca snalaze negde napolju.

Preostalih 70 škola ima wc koji nije upotrebljiv ili pazite sad – posude za pražnjenje.

2. Sapun i wc papir

Isto ovo istraživanje pokazalo je da dobar deo škola ne ispunjava higijenske standarde jer nema toalet papira i sapuna.

Dakle, ne možemo imati virtuelnu realnost na času istorije, a onda da na malom odmoru đaci nemaju čime da se obrišu posle velike nužde. To je kao da ugradiš đakuzi u poljski wc.

3. Sale za fizičko.

Skoro 35 odsto škola u Srbiji nema salu za fizičko ili ima salu koja je praktično neupotrebljiva. Deci je sad više nego ikad potrebno upravo fizičko vaspitanje jer sede, ne kreću se, gojazna su i sklona dijabetesu.

O tome kakvo je zdravstveno stanje dece dovoljno govori podatak da sa 12 godina idu na operacije kolena zbog gojaznosti.

4. Pismena deca

Ovo se naravno odnosi na više razrede osnovne škole. Testovi pokazuju da je svako treće dete funkcionalno nepismeno – ne znaju značenje reči koje pročitaju.

Ako popričate sa nastavnicima fizike, hemije ili biologije reći će vam tužnu istinu da mnoga deca sriču dok čitaju do kraja osnovne škole.

Dakle pre robota nastavnika bilo bi lepo da osmislimo kako da naučimo decu da čitaju i pišu do trećeg razreda.

5. Besplatno školstvo

Kupovina školskih udžbenika za roditelje je postala omča oko vrata. Komplet košta kao polovina prosečne plate, izdanja se svake godine menjaju, pa ko ima više od jednog deteta trebalo bi da digne kredit za besplatno školstvo.

Na kraju, to i nije besplatno školstvo jer bi trebalo da se finansira iz poreza koji svi mi redovno plaćamo. Ali izgleda da su te pare otišle na kupovinu robota kod Kineza.

6. Kompetentan nastavni kadar

Pre nego što dovedemo holograme i robote trebalo bi da se dogovorimo da u medicinskoj školi ne može da predaje veterinar samo zato što je visoki funkcioner SNS-a.

Kada nastavnici prestanu da budu pedagozi, Srbija nema (svetlu) budućnost

Takođe, Aleksandar Martinović nije baš najbolje rešenje kao predavač budućim zdravstvenim radnicima, jer bi eto dodatno da zaradi.

Umesto toga trebalo bi zadržati, a ne otpuštati profesorke koje su se za taj poziv školovale.

7. Pristojne plate prosvetnim radnicima

Pre nego što nastavnicima uvedemo tehnologiju od nekoliko miliona dinara, prvo bismo njih trebali da platimo kao pristojna ljudska bića.

Napuštam prosvetu jer mi je psihičko i fizičko zdravlje bilo ugroženo svaki dan

Njihov posao je odgovorniji od rada za kasom u marketu, pa zašto su onda jednako ili manje plaćeni?

8. Poštovanje nastavnika i učitelja

Roditelji koji traže, zahtevaju, maltretiraju i proganjaju prosvetne radnike su ohrabreni setom pravila i zakona koji im to omogućavaju.

Ako mama može da pripreti nastavniku za peticu na polugodištu, možemo li očekivati da dete poštuje bilo kog nastavnika?

Ne samo da neće, nego će se dosetiti da ne može da bude izbačen sa časa, da praktično ne može da bude oboren na godinu, da mnogo toga taj isti nastavnik ne može, pa zašto bi se uopšte trudio da se ponaša pristojno?

9. Kompjutere i nastavnike informatike.

Lepo je da imamo robote da uče decu na zabavan način, ali pre robota bilo bi dobro da svaka škola ima dovoljno ispravnih računara i konekciju za Internet. To naravno trenutno nije slučaj.

Ako ćemo već decu da učimo tehnologiji onda bi bilo dobro da imamo i dovoljno nastavnika informatike pošto je i to problem koji se godinama ignoriše.

10. Bezbednost

Škola bi trebalo da bude sigurno mesto i fizički i psihički za svako dete. Sada izgledaju kao poligon za utvrđivanje prava jačega, bogatijeg, bezobraznijeg. Naravno da ovo nije samo odgovornost škole, ali dok su tamo, deca bi trebala da se osećaju spokojno i bezbedno.

Deset odsto dece je na istraživanju izjavilo da se trenutno ne oseća tako.

Ukoliko bismo prvo mogli da rešimo ovih nekoliko sitnica, pa onda da diskutujemo o robotima i virutelnoj stvarnosti. Jer ova naša prava i jedina stvarnost nije na čast ni ministru a ni celoj državi.

Pismo profesorke iz Srbije koje svi treba da pročitamo: Odgajamo zombi generacije!

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku

About the author

Saša Mandić

Saša Mandić

Član biblioteke, umereni zavisnik od društvenih mreža sa tendecijom ka ne toliko umerenoj zavisnosti. Volim život na ivici pun adrenalina pa mi pretrčavanja van pešačkog i probijanje rokova za vraćanje knjige nisu strani. Nemam televizor i cenim tišinu. Volim svoje ime jer zbunjuje ljude, a i dobro je u sučaju migracije u inostranstvo.

Add Comment

Click here to post a comment