Gubitak porodičnih vrednosti: Mladi u Srbiji beže od braka

Prošle godine u Srbiji je zaključeno 36.047 brakova, što je skoro 1.000 manje nego pre dve godine, a, prema službenim podacima, pomera se i starosna granica i u brak se ulazi sve kasnije. Muškarci pred matičara staju, u proseku, sa 34 godine, a žene sa 31. Samo pet godina ranije muškarci su u brak ulazili sa 33 godine, a žene sa 29, podaci su Zavoda za statistiku, piše Tanjug.

Kasniji brak, kasnije i potomstvo…

Žene na jugu Srbije rađaju prvo dete sa 26 godina, a na Vračaru, na primer, sa 33 godine. Psiholog Branka Tišma kaže da je jedan od razloga zašto se mladi sve kasnije odlučuju za brak ekonomska nesigurnost, ali su, primećuje i zanemarene tradicionalne vrednosti.

„Mladi kasno dobijaju posao i jako dugo žive sa svojim roditeljima. Kada bi ušli u brak, morali bi da žive sa svojim roditeljima u malim stanovima i da i dalje budu izdržavana lica. To nije zgodno“, kaže Tišma.

Takođe, sve više mladih nastavlja školovanje, završava fakultete, a kada se i zaposle obično imaju klizno radno vreme i nemaju previše vremena za druženje, te veze danas lako pucaju.

„Veze su danas drugačije nego što su bile ranije. Druge norme i vrednosti su ušle u njihove živote, tako da brak nije trenutno jedna od cenjenih vrednosti, da bi tome težili. A oni koji vrednuju brak, vrlo često nisu u situaciji da ga formiraju“, pojasnila je ona.

Matičar Nemanja Đurović počeo je da radi pre 15 godina i kaže da je danas manje venčanja nego u tom periodu.

„Promenila se i starosna granica mladenaca. U ovom trenutku možemo reći da na Zvezdari mladi u brak ulaze posle tridesete godine, kada zagaze u četvrtu deceniju“, kaže Đurović.

Ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović potvrđuje, pozivajući se na analize i istraživanja, da mladi u Srbiji odlažu brak i rađanje dece.

„I odluka o rađanju prvog deteta se odlaže“, kaže Đukić Dejanovićeva.

Ona ukazuje da ekonomska nesigurnost nije jedini razlog za taj fenomen, te ukazuje da se u celoj Evropi beleži manji broj brakova. I države blagostanja, kaže, imaju problem sa „belom kugom“.

Dodaje da mladi moraju biti u fokusu lokalnih samouprava, te da je važno usklađivanje rada i roditeljstva.

Kako bi finansijski pomogla parovima sa decom, država danas za svako rođeno prvo dete izdvaja jednokratno 100.000 dinara, za svako drugo 10.000 dinara mesečno – dve godine, za treće 12.000 dinara – 10 godina, četvrto 18.000 – 10 godina.

Stari mladenci nisu samo kod nas

Srbija nije jedina zemlja u kojoj se mladi sve kasnije odlučuju za brak i sve kasnije dobijaju potomstvo. Slično je i u zemljama regiona.

U Hrvatskoj, na primer, muškarci pred matičara odlaze u proseku sa 31,3 godine a žene sa 29, u Crnoj Gori žene se u proseku udaju sa 28, a muškarci sa 31,5 godina, a „najmlađi“ su bračni parovi u BiH, gde se žene u proseku udaju se 26, a muškarci sa 29 godina.