srpska policija
Lifestyle

Praznični vodič kroz građanska prava: Šta policija sme, a šta nikako ne, kada vas zaustavi na ulici

Nikada nije prijatno kada vas policija zaustavi na ulici, pa makar samo da bi vas legitimisali. Sigurno se svima nekada desilo, ali oko novogodišnjih i božićnih praznika šansa da vam se dogodi susret sa „plavcima“ višestruko se povećava.

Kako bismo tačno razjasnili šta sve „plavci“ mogu, a šta zapravo nikako ne smeju kad vas zaustave na ulici, NOIZZ je spremio mali praznični vodič kroz vaša građanska prava u takvim situacijama.

Finiš godine po pravilu je vreme za silna slavlja. Prvo se zaređaju slave, zatim cela euforija oko zagrevanja, dočeka, reprize i reprize-reprize Nove godine, pa Božić, pa srpska Nova godina, godišnje proslave firmi, pauze u školama i na fakultetima… A u sve to stane i nekoliko slobodnih/neradnih dana, kada se krene u provod bez nekog specijalnog povoda.

U tom periodu razvrata svi se malo opuste, pa i ne čudi što statistike pokazuju da se tada više konzumira alkohol, ali i neka druga, ne baš legalna sredstva. Ako se tome doda da pojedini pljačkaši i lopovi imaju ideju da se baš tada ovajde i iskoriste tu sveopštu opuštenost, a da u tom periodu ima i dosta turista, ne čudi da policija uvek pojačava kontrole na svim nivoima, pogotovo na ulici i u saobraćaju.

S jedne strane, to je potpuno razumljivo. Međutim, s druge, nekad znaju da budu i bezrazložno neprijatni prema nekome ko to uopšte nije zaslužio.

Kako bismo otklonili sve dileme o tome šta, po zakonu, patrola sme kad vas startuje, a šta prevazilazi okvire njihove dužnosti, a ipak to nekad rade, do tančina smo prešli tu temu sa beogradskim advokatima Markom Joksićem i Nebojšom Petrovićem.

Za početak, neke osnovne stvari.

Sve „plave“ službe, pripadnici MUP, Komunalne milicije, BIA, VBA i VBO, ali i još neke jedinice, imaju pravo da legitimišu građane bilo kada, dok su na dužnosti, u okviru svoje nadležnosti. Nisu dužni da vam kažu razlog legitimisanja, a ako građanin odbije da im da isprave, onda ste već u prekršaju, objašnjavaju advokati.

Međutim, šta raditi ako se, recimo, desi da u ovom ludilu oko „najluđe noći“ i neradnih dana imate neke neodložne obaveze, a zakasnite baš zbog policije.

„Iako je Zakon po tom pitanju nepotpuno jasan, policajac je čak, po našem mišljenju, ako vi to izričito tražite, dužan da vam na licu mesta izda zapisnik da vas je legitimisao. Samo po sebi, nije prekršaj ako vam ne da zapisnik, ali jeste ako tražite i odluči da vam ga ne izda. Pogotovo ako zbog toga zakasnite na posao ili da platite neki račun, zbog čega posle možete dobiti neku vrstu kazne na drugom mestu. Ako bi policajac odbio to, onda možete da odete do nadležne stanice i tražite podatak da ste određenog dana bili legitimisani na datoj lokaciji“, kažu Joksić i Petrović pozivajući se na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

Uz legitimisanje često i de i pretres, koji je, prema rečima advokata, maltene u praksi uvek dozvoljen. Najčešće se obavlja ako odgovarate opisu nekoga ko je, na primer, neposredno pre toga opljačkao nešto, ili sumnjaju da imate drogu. Ako ga odbijete, rizikujete da policija upotrebi silu ili da se protiv vas pokrene postupak za ometanje službenog lica pri vršenju dužnosti.

Međutim, ako vam ne daju objašnjenje zbog čega to rade, onda biste već imali pravo da se žalite.

„Pretresaju na prvom mestu ako postoji sumnja da, ukoliko to ne urade, možete sakriti dokaze nekog krivičnog dela. Na primer, da odbacite kesicu sa drogom ili oružje. Što se tiče objašnjenja za pretres, to nije precizno zakonski regulisano. Međutim, ako biste u praksi pitali za razlog, a ne odgovore vam ili se ponašaju grubo, to bi već bio osnov za pritužbu. Takođe, interesantno je da često pretresaju i pod izgovorom „redovna kontrola“, iako nemaju eksplicitan zakonski osnov za to“, kaže Joksić, objašnjavajući da je naš zakon, verovatno namerno, kod nekih stvari nedovoljno precizno regulisan.

S druge strane, nije nemoguće da ste nekad čuli za takav slučaj, a nije isključeno da ste i videli kako policija zna detaljno da pretresa neke ljude, tražeći im da skinu sve sebe, legnu na pod ili čak prete i primenjuju i fizičku silu. A nikome nije svejedno kad ga prestraši grupa korpulentnih momaka iz, recimo, Interventne jedinice.

Da li to smeju da rade uopšte, pogotovo ako se ponašate pristojno?

„Ni te stvari nisu baš razrađene detaljno u Zakonu, ali zavisi od okolnosti konkretnog slučaja. Ako bi na ulici, gde ima puno ljudi, krenuli da vas skidaju, to bi se moglo podvesti pod ponižavajuće postupanje i vid zlostavljanja, koji nisu u skladu sa zakonom. Isto važi ako vas udaraju prilikom pretresa, naređuju da legnete na pod ili da kleknete, vređaju vas bez opravdanog razloga… Takođe, uvek mora da vas pretresa osoba istog pola“, navodi Petrović.

Policija u suštini nikada prva ne bi trebalo da primenjunje silu, ali kada ih neko napadne, naravno da imaju pravo da se brane. Tačnije, da primene najmanju silu koja je potrebna da savladaju datu osobu.

Međutim, ako se kojim slučajem desi da momci u plavom krenu da koriste neku od ovih metoda bez opravdanog razloga, evo šta advokati savetuju da je u tom slučaju najpametnije uraditi.

„Većina jedinica po zakonu bi trebalo da na uniformi ima istaknut broj legitimacije ili prezime i da vam da broj značke na uvid, koji imate pravo da zapišete. Ako niste u prilici da zapišete, onda bi bilo dobro da to zapamtite. Na taj način ćete moći da identifikujete osobe koje su se, po vašem mišljenju, nezokonito ponele prilikom kontrole. Ako to odbiju, onda zapamtite registraciju njihovog vozila, pošto se uvek zna ko je zadužio koje vozilo i ko je u kom reonu. Ako nemaju isto, onda gledajte da primetite što više detalja.

Na primer, da li je taj policajac visok, krupan, nizak, ima li neku tetovažu, mladež…

Obavezno je da, u slučaju da vam nanesu neke povrede, odete do najbliže bolnice ili da pozovete Hitnu pomoć kako bi lekari konstatovali stepen povreda. Posle toga, možete podneti pritužbu, krivičnu prijavu i tužbu“, navode naši sagovornici.

Takođe, ako slučajno pomislite da žele da vam podmentu neku od nelegalnih supstanci ili oružje, onda je najbolje da prilikom pretresa iskoristite pravo na prisustvo dva svedoka.

„Iz prakse sam shvatio da to jako malo ljudi zna, ali da bi se sprečile zloupotrebe tog tipa, uvek na licu mesta imate pravo da tražite dva svedoka, koji će prisustvovati pretresu.

Međutim, nemate pravo da birate ko će biti ti svedoci. Ako ste zaustavljeni na ulici, to mogu da budu bilo koja dva prolaznika. Ako imate veliku svotu novca kod sebe, neke skupocene ili, pak, predmete koji vama imaju veliku emotivnu vrednost, ili se plašite podmetanja dokaza tipa droge ili oružja, onda je to način da budete sigurni da neće doći do nekih nelegalnih radnji“, napominje Joksić.

Osim jasno nelegalnih stvari, kao što su opijati i oružje, policija ima pravo da zapleni i neke druge predmete koji baš i nisu protivzakoniti, međutim…

„Na primer, nošenje boksera, štangle ili bejzbol palice nije protivzakonito samo po sebi.

Međutim, može da ukaže da ste prethodno izvršili krivično delo ili da se spremate za to. U tom slučaju, imaju pravo da vam privremeno oduzmu neki od navedenih predmeta koji se mogu koristiti kao dokaz u eventualnom postupku protiv vas, ali jako je važno da vam na licu mesta izdaju potvrdu o privremeno oduzetim stvarima, što u praksi često ne rade, pogotovo inspektori.

U slučaju da ne izdaju potvrdu, taj pripadnik MUP to recimo može da proda i uzme pare ili zadrži za sebe. Ako protiv vas ne podnesu krivičnu prijavu, zaplenjene stvari moraju da vam budu vraćene“, priča Petrović.

Takođe, postoje i specijalne prilike kada policajci nisu dužni ništa da objašnjavaju, ali to su situacije vanrednog stanja, rata, neposrednog ratnog stanja, kao što je recimo bilo tokom operacije „Sablja“.

Takođe, advokati navode da, iz njihovog iskustva, zakonske mogućnosti kao što su uzimanje broja značke policajcu, traženje svedoka prilikom pretresa i bilo koje vrste zapisnika (na primer, prilikom legitimisanja ili obavljanja alko-testa) jesu načini da im minujaturno „zagoračate“ život odnosno da ih malo pecnete, pošto oni to generalno ne vole i jako često gledaju da izbegnu bilo kakvu papirologiju.


Šta ako alko-test pogreši? Ili ga odbijem?

A sad ono što verovatno najviše zanime vozače, pogotovo one koji vole da popiju „po koje“.

„Ne smete da odbijete alko-test, tj ako to učinite rizikujete najmanje 15 dana zatvora ili novčanu kaznu do 1.000 evra plus 14 negativnih bodova. Međutim, možete da osporite rezultate testiranja. Ti uređaji imaju minimalna odstupanja, a proveravaju se na određeni vremenski period, tako da nije nemoguće da ponekad zakažu. U tom slučaju tražite saobraćajcu potvrdu o alkotestiranju, koju odbijete da potpište, i idite u licenciranu laboratoriju da u njoj uradite test alkohola iz krvi, a kojim ćete osporiti testiranje policije. Test putem krvi je precizniji od duvanja u aparat. Važno je da u ovim situacijama ne potpišete zapisnik koji dobijete, jer ćete kod sudije za prekršaje znatno otežati svoju odbranu pošto nema smisla da osporavate nešto što ste potpisali“, navode Joksić i Petrović i dodaju da na zapisnik imate pravo iako je test negativan.

Srpski policajac sme da upotrebi elektrošoker na trudnicama i mentalno obolelima

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku