goran-bogunovic
Foto: Facebook
Magazin

Goranova ispovest uzdrmala je hiljade ljudi: Svima koji misle da ja imam sve…

Goran Bogunović iz Novog Sada objavio je na svom Fejsbuk profilu intimnu ispovest koja je u kratkom periodu uzdrmala srpsku, ali i regionalnu, javnost. On je sa svojim prijateljima, ali i sa hiljadama drugih ljudi koji su pročitali tu poruku, podelio svoje iskustvo o višegodišnjoj borbi sa kliničkom depresijom.

Ako se i sami suočavate sa tim problemom ili znate nekog ko pokušava da pobedi depresiju, predlažemo vam da pročitate nastavak teksta. Njegovu objavu je do sada podelilo više od hiljadu ljudi.

Ispovest 70: dijagnostikovana mi je monopolarna klinička depresija i trenutno sam nekih dva meseca na terapiji. Ovo sada pišem jer terapija daje rezultate, kao i zato što sada mogu da udelim savet ili dva za sve vas koji se nađete u situaciji da saznate da je neko vama blizak u istom ili sličnom problemu:

– Uverite svoje prijatelje da nije apsolutno nikakva sramota potražiti pomoć, na stranici ženska posla imate pinovan post sa spiskom psihologa, psihoterapeuta i psihijatara za one koji ne znaju kome da se obrate.

– Ako osoba insistira da ne želi da priča o svom stanju, to znači em da je stanje dosta ozbiljno, em da nikako ne treba da forsirate priču jer bivate samo invazivni i stvarate kontra efekat.

– Cenio sam svačije interesovanje za moje stanje, ali vaše ispitivanje situacije, bilo iz znatiželje, bilo iz iskrene želje da pomognete – ne pomaže. Štaviše, ako vidim da vam je namera iskrena, uskraćujete me za mogućnost da vas oteram u tri majčine, nego moram ispoštovati vašu dobru nameru jer ste to u mojoj glavi zaslužili, a time činite moju muku još većom.

– “To ti je sve u glavi” je najgluplja stvar koju možete da kažete nekome ko se bori sa ovim i sličnim stanjima. Jeste u glavi, i u hormonima i u enzimima i u sto drugih stvari za koje većina vas nije ni čula, ali tripujete se da znate o čemu pričate.

– U vezi sa prethodnom crticom, većina vas misli da je depresija kada si baš jako tužan – depresija u ogromnoj većini nema nikakve veze sa tugom nego sa ništavnošću. Zamislite osećaj da ne želite da umrete, nego želite da budete izbrisani iz postojanja. Kao da nikada niste ni bili na ovoj planeti i da nikome nećete nedostajati ako budete izbrisani jer ne želite da vama drage osobe pate zbog vašeg odlaska.

– “Nije to ništa, znaš kako je meni bilo”, pokazuje da ste egocentrično govno koje pokušava da svaku situaciju okrene na svoju vodenicu i da preuzme ulogu protagoniste od osobe koja se tenutno bori sa svojim demonima. Nikoga u tom stanju ne boli kurac kako je vama bilo i to biste znali da ste zapravo prošli deo pakla koji ta osoba trenutno prolazi. Ako nemate ništa pametnije od toga da kažete – samo jebeno umuknite i sedite sa tom osobom ćuteći – ako tišina nije neprijatna. Ako jeste – recite da ste tu ako mu/joj zatrebate i idite kući.

– “Ali ti imaš sve!”. Da, osoba možda ima izgled, materijalni status, dobar posao, sređenu situaciju u porodici, ali da li ste vi u glavi te osobe i znate li precizno, šta se u njoj dešava? Ako je odgovor “Ne”, onda isto tako nemojte prdnjaviti, nego kao i u prošlom slučaju – samo sedite pored osobe i ćutite ako nije neprijatna tišina. Opet – ako jeste – recite da ste tu ako mu/joj zatrebate i idite kući.

– Ako kažete da ste tu, morate i biti tu – ako ćete to uraditi samo da biste umirili svoju savest, samo ste loš lik sa umirenom savešću.

– Imam par prijatelja koji su prošli isto ili gore od mene, i javljaju mi se s vremena na vreme sa “Kako si?”. Njihovo “Kako si?” mi vredi kao stotinu običnih, jer iza njihovog “Kako si?” stoji debelo pokriće za to pitanje, kao i za njihove reakcije koje slede. To su ljudi koji znaju da postave minimalan broj pitanja, ali najbitnijih pitanja, kao i da svedu razgovor na svega nekoliko rečenica da mi ne bi cela priča postala invazivna, naporna i samim tim kontraproduktivna.

– Gotovo niko kome sam rekao za moju dijagnozu nije mogao da veruje da “onaj sa ispovestima” i “onaj Stiglo mi novo”, može da boluje od kliničke depresije. Smeh i humor (kakav-takav) su moj odbrambeni mehanizam, koji je radio dok je radio. Sad je na red došla stručna pomoć.

– To što imam depresiju, ne znači da sam lud, samo da sam u životu natovario na sebe više nego što sam mogao da povučem i u nekom trenutku sam morao izgubiti snagu.

Kako je srpski doktor u 2 rečenice razbio sve tabue u vezi sa psihijatrijskim lečenjem

– Skoro svaka osoba kojoj sam rekao za svoje stanje mi je čestitala – s jedne strane je to sjajno jer sam osetio podršku od toliko ljudi, sa druge je jebeni užas – niko mi ne bi čestitao na hrabrosti što sam otišao kod doktora da stavim polomljenu ruku u gips, zar ne?

– Najbolja stvar koju možete uraditi za osobe u ovakvoj situaciji je s vremena na vreme im poslati poruku: “Volim te, bitna/bitan si, vrediš, mislim na tebe, tu sam za tebe, zovi me kad god sam ti potreban/potrebna, preguraćeš ti to ako moraš sam/sama, ali seti se da možemo i zajedno. Možda ti je potrebno da kroz svoj pakao prolaziš sam/sama, ali ja sam svakako spreman/spremna da te tokom čitavog puta držim za ruku.”

– Uverite svoje prijatelje da nije apsolutno nikakva sramota potražiti pomoć, na stranici ženska posla imate pinovan post sa spiskom psihologa, psihoterapeuta i psihijatara za one koji ne znaju kome da se obrate.

– Lično, ne želim nikakvu pomoć, nikakve poruke ohrabrenja niti razumevanja, jer će mi samo oduzeti vreme koje ne želim da provodim na odgovaranje na iste, iako sam unapred iskreno zahvalan svakome ko bi svoju podršku želeo da mi iskaže. Ja imam sasvim dovoljno podrške i sve vam ovo pišem sada kada mi je znatno bolje. Razlog što vam ovo pišem je to što se ne stidim da ovo javno napišem – ne stidim se što imam monopolarnu kliničku depresiju, ne stidim se što sam shvatio kada više ne mogu sam da se izborim sa onim što mi se dešava i ponosan sam na sebe što sam potražio pomoć. Za to je dobrim delom zahvalna moja prijateljica Kristina Fruža koja je izvršila samoubistvo početkom ove godine, ali pre nego što je to učinila, pomogla je meni da se izvučem iz prvog dubokog ponora u koji sam upao. Nažalost, pored svog truda, ja nisam uspeo da joj uzvratim uslugu, ali nadam se da ćete vi koji ovo čitate znati da se pametnije postavite nego što sam ja.

– Verovatno najvažniji razlog iz kog sam sebe doveo u ovo stanje je što nisam vodio dovoljno računa o sebi i trošio se na sve strane. Zato vam ponavljam – ne šaljite mi poruke podrške niti se raspitujte za moje stanje, imam dovoljno toga i samo ćete me opteretiti ili znatiželjom ili pogrešno usmerenom dobrom namerom. Ovo ne pišem zbog sebe – ja sam super podmiren – već kao kratko uputstvo šta bi trebalo, a što ne bi trebalo da radite kako biste pomogli prijateljima koji su u sličnom stanju.

– Svako ko bude trolovao na ovu objavu biće blokiran, a ako ga budem sreo na ulici vrlo rado ću mu naneti i teške telesne povrede jer sad imam papir, bog ga blagoslovio! <3

– Ukoliko imate neku konstruktivnu kritiku ili nešto da dodate, budite slobodni – sve dok nije trolovanje i sprdnja jer toga mi je stvarno pun kurac, a tolerancija na nuli. Ukoliko želite samo da ostavite podršku, a ne želite da opterećujete komentarom (kao što smo gore pročitali), ostavite srce – ne meni, ja sada iskreno imam sasvim dovoljno podrške i to od ljudi koji me znaju u srž i čija podrška mi, bez želje da omalovažim ikoga od mojih FB prijatelja, nosi ogroman broj bodova, a zbog kojih sam dovoljno dobro da pišem ovu objavu i to živ (i zdraviji), nego je ostavite svima koji će ovu objavu pročitati, a nalaze se u ovom ili sličnom stanju i kao što sam i ja već jebenu deceniju i po – kriju ga kao zmija noge iz sebi poznatih razloga – da znaju da nije u pitanju jebena slabost nego ogromna snaga.

– Bitnije od svega ovoga (zbog čega ponavljam treći put), – Uverite svoje prijatelje da nije apsolutno nikakva sramota potražiti pomoć, na stranici ženska posla imate pinovan post sa spiskom psihologa, psihoterapeuta i psihijatara za one koji ne znaju kome da se obrate.

– Budite dobri i budite dobro, i opet – ne šaljite mi poruke ni reči podrške jer zaista ih imam dovoljno od meni najbližiš, ali ako želite da date podršku onima koji su sada u svom najvećem unutrašnjem paklu, podelite post ili ostavite srce u komentaru – što zbog toga što je lepo videti srce kao podršku, što zbog toga što komentari povećavaju vidljivost objave. Ako pomogne jednoj osobi, nije džabe kucano.

U našoj zemlji je okej biti alkoholičar, ali nije OK biti depresivan

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku

Redakcija

Redakcija

Delimo tekstove koji vrede. Jer vrede!

2 Comments

Klikni da komentarišeš