Glumica Ljiljana Krstić 1995. godine dobila je veliko priznanje “Dobričin prsten”, a uprkos tome mnogi je i ne pamte.
Naime, na današnji dan 12. aprila 2001. godine preminula je glumica o kojoj mnogi nisu ništa znali.
Osim što je bila prvakinja beogradske pozorišne scene, pretežno igrajući u “Ateljeu 212”, gledali smo je i kao Joku u “Đekni”, svekrvu u “Petrijinom vencu”, staricu u “Spasitelju” sa Denisom Kvejdom i drugima.
Iako je dosta radila sa legendarnim Ljubom Tadićem, čak i on je svojevremeno izjavio da ne može da je definiše, a bila je toliko skromna da se čak nije ni predstavljala kao glumica, piše Kurir.
U jednom od retkih intervjua to je i obrazložila, a reči će mnogima naterati suze na oči.
– Ja sam glumica tamo, na sceni, izložena sam očima publike. Tamo se odvija moj život, koji može biti predmet interesovanja javnosti. Oduvek sam mislila da je to dovoljno. Da tu ljudi mogu da saznaju o meni sve što ih zanima, da sami stvore nekakav sud.
Izvan scene nisam glumica. Izvan scene, mislila sam, svako interesovanje za mene je nepotrebno. Mnogo sam putovala i nikad, bilo u zemlji ili inostranstvu, dok bih popunjavala neki upitnik u hotelskim recepcijama nije se desilo da u rubrici “zanimanje” napišem da sam glumica.
Umesto toga, redovno naznačim: “službenica”. Ali, ne što se stidim svog poziva, ne što mislim da je nedostojno biti u jednoj takvoj profesiji, nego, čini mi se, glumica je nepotrebno isuviše izložena – rekla je Ljiljana za Yugopapir.
Ljiljana Krstić je jedina naša glumica, a jedna od malobrojnih u svetu, koja u raskošnom buketu životnih uloga, ima ne samo pet već i petnaestak opojnih cvetova. Jednom rečju, Ljiljana Krstić je glumica veća od svoje slave.
Razlog: urođena skromnost, preterana i antiglumačka, kao što priliči nesuđenoj pravnici iz porodice intelektualaca – otac dr Marko, filozof i pedagog, majka Desanka učiteljica.
Ova knjiga na najlepši način uzdiže sjajnu umetnicu na zasluženi pijedestal. “Pravda je spora, ali…” nastavak i vrapci znaju – napisao je Dušan Mihailović predstavljajući Monografiju o Ljiljani Krstić.
– Sa Ljiljom sam imala priliku da sarađujem u njenim već zrelim godinama u filmu „Ujed“. Ona je bila različita od svega onoga kako ljudi zamišljaju glumice. Nije bila ni sujetna, a ni puna sebe. Za Ljilju mogu da kažem da je bila velika i fantastična glumica, a opet skromna u svojoj veličini – rekla je svojevremeno Gorica Popović za Kurir.
Dodaj komentar