Glumac Boris Komnenić bio je stalni član Narodnog pozorišta u Beogradu, a ostvario je niz uloga, od kojih su najpoznatije one u „Tajvanskoj kanasti“, „Gore dole“, „Kad porastem biću Kengur“, „Sedam i po“, „Vratiće se rode“, „Montevideo, Bog te video“ i druge.
Pokojnog glumca publika dobro pamti i kao Sašu Popadića iz “Boljeg života”.
Boris se nikada nije eksponirao, ali je otvoreno govorio o svom razvodu. Naime, osamdesetih godina prošlog veka bio je u braku sa izvesnom Rene, a kako je rekao jednom, nisu se baš dobro poznavali, što je uticalo na odluku da se razvedu, piše Nova.rs.
– I posao je bio jedan od faktora za razvod, ali nije bio presudan. Rene i ja se nismo dovoljno poznavali pre venčanja, onda smo počeli da se upoznajemo i nije nam se svidelo ono što smo spoznali, ispričao je Boris jednom prilikom.
Pet godina udaljen od ćerke
U braku je dobio ćerku Niku, koja živi sa majkom u Hrvatskoj. Zbog izbijanja rata, Boris nije pet godina video ćerku i to onda kada joj je otac bio najpotrebniji.
– Nismo se videli od izbijanja rata, jer iz nepoznatih razloga nikako nisam uspevao da dobijem vizu kako bih otišao da ih posetim. Od kada su vize ukinute, redovno se viđamo, ali sada je ona zrela i formirana osoba, majka moje unuke Lucije. Nika sada utiče na mene, pokušava da me vaspitava i učini zrelijim i boljim, pričao je glumac.
Na sve načine je pokušavao da dobije neku informaciju o ćerki i bivšoj supruzi, a otvoreno je govorio o tome da mu je taj period veoma teško pao.
– Ne umem ni da objasnim koliko mi je bilo teško. Radili su neki kanali, ni sam ne znam kako sam uspevao da ih ostvarim, a oni su mi samo obezbeđivali informacije da su njih dve dobro. Najgora je bila ta neizvesnost i naše međusobno nepoznavanje. Bile su to ćerkine najosetljivije godine u kojima nisam učestvovao i taj period je praktično zauvek izgubljen. Pokušavam da to ne ponovim s unukom i nadam se da ću u tome uspeti, ispričao je on.
Njihov prvi susret posle pet godina se dogodio u Ljubljani.
– Bio je to kao susret dvoje ljudi koji su veoma bliski, a ne znaju se. Sreli smo se u Ljubljani, jer tada još nisam mogao da dođem u Hrvatsku. Neprijatnost je veoma brzo razbijena, jer krv nije voda, a divni odnosi na sreću traju do danas, ispričao je glumac.
Izvor: Nova.rs
Giga Moravac je bio i ostao simbol ideje o boljem životu
Dodaj komentar