Novosadski glumac Radoje Čupić preminuo je u 68. godini života.
Prvak drame Srpskog narodnog pozorišta rođen je 3. februara 1958. godine u Novom Sadu, gde je završio osnovnu školu, gimnaziju Jovan Jovanović Zmaj i Akademiju umetnosti – u klasi profesora Dejana Mijača i Dimitrija Đurkovića.
Kao pozorišni glumac, samo do 2017. godine kada je bio naša Gradska faca, glumio je u više od 80 predstava – najviše u SNP-u i u Narodnom pozorištu Sombor a zabeležio je i dvadesetak filmskih i televizijskih rola.
Na sajtu njegove matične kuće može se pročitati da je osvojio skoro sve nagrade za glumu koje postoje u Srbiji, između ostalog i – nagradu “Predrag Peđa Tomanović” i godišnju nagradu SNP za glumu.
Osim što je, od 1999. godine, stalni član ansambla Srpskog narodnog pozorišta, paralelno se bavio i pozorišnom režijom – “Testosteron”, “Staklena menažerija”, “Džandrljivi muž”… – a radio je i na TV produkciji.
Bio je član glumačkog ansambla Narodnog pozorišta Sombor u periodu od 1985. do 1999. godine.
Režirao je u nekoliko vojvođanskih teatara – najviše u Pozorištu Mladih i u Narodnom pozorištu Sombor.
Od novije filmske i TV produkcije izdvaja uloge u TV serijama Vratiće se rode, Naša mala klinika, Pomeri se s mesta, Vere i zavere, Santa Maria della Salute, u filmu Memo Miloša Jovanovića, Kao rani mraz…
Penzionisao se 160. izvođenjem predstave Džandrljiv muž u februaru 2023.
Poslednjih godina teže je naći neki intervju sa Čupićem, ali je odgovarao na pozive građana/građanki, srednjoškolaca… i govorio na pojedinim aktivističkim dešavanjima i protestima: u martu 2024. godine govorio je na protestu protiv 4. femicida te godine, a 13. decembra iste godine – na Javnom času ispred Jovine gimnazije:
Takođe, podržao je (2019. godine) i proteste Jedan od pet miliona, kada je izjavio i: “Stvarno sam mislio da su se neke stvari završile i da više neću morati da budem ovde, ali očigledno, mora se. Mora se jer je u pitanju SLOBODA, ono što svaki normalan čovek oseća kao neotuđivi deo sebe…”
Vest o njegovoj srmti podelio je glumac Nenad Pećinar, a od Čupića su se oprostili i glumica Lidija Stevanović i reditelj Kokan Mladenović:
– Radoje Čupić je bio moje pozorište, moj Figaro, Prospero, Oberon, Ćorkan, Majstor u “Majstoru i Margariti”…Čupe je bio sve što mu se hoće, lucidan, duhovit, nepredvidiv, spreman da zasmeje, iznenadi, fascinira, da se ludira i bude gospodin kome obrazovanje omogućuje da se igra rečima, likovima i situacijama. U ovom vremenu, u kome teatar sve više postaje profesija, odživeo je svoju čistu umetnost, lišenu šablona, klišea i igranja na sigurno. Hvala ti, Rašo moj, za snove, za smeh, za ljubav, za zdravice i kolače. Na koju god pozornicu da stupaš, zavidim joj na tebi.
Izvor: Moj Novi Sad
Preminuo Džejms van der Bik, glumac koji je obeležio generaciju: Zbogom, Dosone!
Dodaj komentar