Od Subotice pa sve do Vranja, i od Tare do Đerdapa, Srbija je puna turističkih atrakcija koje čekaju da ih posetite, fotografišete, iskusite.
Najveći broj sadržaja ima ulaznu naknadu i u zavisnosti od ponude, kao i toga gde se nalaze imaju različite strukture cena.
Najpre se uverite da znate koje su ulazne cene za vaše turističke avanture da se ne biste šokirali i odmah vratili kući, jer nam se zavrtelo u glavi kada smo videli da samo ulaz na jedan bazen u glamuroznom kompleksu u Vrdniku košta 5.900 dinara. I to, za jednu osobu.
Naravno da bar 5 puta povoljniju ponudu možete pronaći na vrlo sličnim mestima.
Vučko poklonio naše milione
Iako astronomska cena iz Vrdnika zvuči gotovo neverovatno, jasan uvid u to kako se izgradio papreno skup turistički kompleks u Vrdniku, čijim novcem i sa koliko pomoći pruža dovoljno informacija zašto ono što je plaćeno i novcem građana, u srcu NPFG dok se bazeni pune termalnom vodom izvora Fruške gore, takođe u vlasništvu svih građana Srbije – isti ti građani sebi ne mogu da priušte.
No, Milinko Cicmil, odnosno firma Promont čiji je većinski vlasnik (95%) 2013. godine započeo je realizaciju projekta izgradnje turističkih kapaciteta u Vrdniku, na Fruškoj gori u samom srcu Nacionalnog parka koji je imovina svih građana Srbije.
Njemu je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre 4 godine poklonio 2,6 miliona evra državnog novca da bi izgradio „Fruške terme“. Ugovor je uredno overen, novac odavno uplaćen, podeljen i potrošen.
Ugovor između Promonta i Ministarstva privrede iz novembra 2018. godine pokazuje da je država subvencionisala projekat koji se odnosi na kompleks Vrdnička kula sa 2.631.346 evra.
U decembru 2019. godine, prilikom obilaska Fruških termi Vučić je izjavio da je država pomogla izgradnju hotela, ali je javnost ostala uskraćena za informaciju sa koliko novca.
Predsednik je tada kazao da je ovo verovatno naš najveći hotel, kao i da je prvi takav u regionu, sa površinom od 47.000 kvadrata, 8 bazena, 200 soba i 13 apartamana.
Moguće da je zaboravio da kaže da ceo kompleks koristi termalnu vodu iz fruškogorskih izvora koji su takođe imovina građana Srbije.
Milinku Cicmilu državna pomoć nije bila dovoljna, pa je nezakonito i krišom posekao hrastovu šumu na jednoj padini da bi obezbedio „zip line“ za posetioce svojih hotela.
Pored toga, redovno je organizovao ilegalne vožnje kvadovima kroz zaštićena područja Nacionalnog parka Fruška gora.
Vučko ponovo odrešio kesu sa našim milionima
Nakon prve finansijske injekcije Promont je u januaru ove godine dobio još 4,8 miliona evra državne pomoći za izgradnju porodičnog hotela sa garažom i pratećim turističkim sadržajima u Vrdniku, tačnije 68.500 evra po svakom novozaposlenom.
Obaveza Promonta je da zaposli najmanje 70 radnika na neodređeno vreme do kraja 2023. godine i da uloži minimum 24 miliona evra, pisala je Nova ekonomija.
U minulih godinu dana Promont je brojao do maksimalno 243 zaposlena. Ugovorom je obavezan da 3 godine od završetka projekta, do kraja 2026. godine, ne smanjuje ukupan broj zaposlenih ispod 313.
Promont je 2020. godine imao ukupne prihode od blizu 3,2 milijarde dinara, a neto profit 564 miliona dinara.
Pretežna delatnost firme je postavljanje vodovodnih, kanalizacionih, grejnih i klimatizacionih sistema, ali se bave i hotelskom delatnošću.
Novozaposleni treba da imaju najmanje 20 odsto veću platu od minimalne zarade, što je oko 42.000 dinara.
Za hotele na Fruškoj gori, ova kompanija je do sada ukupno dobila državne podsticaje vredne barem 7,4 miliona evra.
Dotični vlasnik se 2018. godine pominjao i kao mogući kandidat za ministra privrede. Njegovu kompaniju mediji su povezivali i sa fondacijom Dragice Nikolić, supruge bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića.
Bajatović jedini može na bazen?
Tako dolazimo do toga da nekim čudnim puteljcima u Srbiji sve može, a Etno selo „Vrdnička kula“, hotel „Premier Aqua“ i nedavno izgrađeni hotelski kompleks „Fruške terme“ su u vlasništvu Milinka Cicmila, ljubimca ove vlasti.
Ili pak nisu?
U upućenim krugovima govori se da je stvarni vlasnik čitavog kompleksa zapravo Dušan Bajatović, koji je iskoristio državne resurse koji su bili na raspolaganju Srbijagasu za tačno mapiranje termalnih izvora da bi potom dobio državnu pomoć i novcem iz tajnih tokova finansirao izgradnju.
Sada je možda jasnije ko su pojedinci koji sebi mogu da priušte brčkanje u pomenutom bazenu i koriste mnoštvo hotelskih usluga, od banalnih, poput bademantila ili peškira koji koštaju po 900 ‘zanemarljivih’ dinara, sve do 1.998 evra koliko košta „predsednički apartman“ za dva noćenja u hotelu Premier Aqua – dok se većina građana i dalje kupa na bazenu hotela Termal. Ili se ne kupa nigde.
Šta to pobogu nudi bazen u Vrdniku kad ulaz košta “tričavih” 5.900 dinara
Dodaj komentar