Zvuk frule koji svakodnevno odjekuje centrom Leskovca je nešto sa čime su se građani srodili, toliko da im je čudno kada glavnim gradskim parkom vlada tišina.
Za njega je zaslužan 75-godišnji Živojin Stefanović iz Kutleša koji svakodnevno na istoj klupici muzicira, verovali ili ne, za svoju dušu, a pojedini Leskovčani smatraju da je njegova upornost dovoljan razlog da mu se ove godine dodeli Okrobarska nagrada, najveće gradsko priznanje.
– Vi se to šalite samnom? – začuđeno pita ovaj čovek novinare kada su mu predočili rezultate ankete koju su odradili na Fejsbuku, a gde je veliki broj sugrađana u komentarima upravo Živojina predložilo za dobitnika ove nagrade.
Kažu, leči im dušu.
– Moguće je da je tako. Većina u prolazu moje muziciranje proprati osmehom, mnogi zastanu, nude novac, ali ja odbijam. Ja ovde sedim i sviram za svoju dušu. Ako lečim i njihovu, onda je dobro – kaže novinaru bivši radnik “Lemida”, danas u penziji, ponosan na svoje unuke.
Jedan od njih, nasledio je dedin talenat.
– Stariji unuk, na fakultetu u Nišu, ima svoju grupu sa kolegama – ponosno navodi.
Mada, kako kaže, kada je pre par godina krenuo sa “muziciranjem” u centru grada, Leskovac i nije blagonaklono gledao na njega.
– Tada sam svirao ispred Šop Đokićeve Kuće. Priđoše mi policajci, zatražiše ličnu kartu, a nisam je imao kod sebe jer sam je dao ženi da ode da mi kupi lekove… Zavrnuše mi ruke, strpaše u maricu i pravac policijska stanica sever. Sada je već drugačije, i oni su se srodili sa mojom frulom, pozdravljaju me kada me sretnu – kaže.
Dodaje da Oktobarsku nagradu ne bi prihvatio jer misli da je nije zaslužio.
– Ima mnogo ljudi koji su dali veliki doprinos ovom gradu. Ja sam samo običan ulični frulaš koji zabavlja ljude – zaključuje.
Ipak, većina građana je u komentarima iznelo stav da je ovo, nekada veliko priznanje, izgubilo smisao nakon što je dodeljeno Leskovačkoj onlajn pijaci i fabrici “Aptiv” koja je zvanično kažnjena za izrabljivanje radnika.
Izvor: Rešetka
Dodaj komentar