Jedan od najvećih i najpoznatijih psihoanalitičara imao je svoju teoriju o tajnama koje ljudi kriju.
Osim onoga što mu je bila osnovna dužnost i poziv, Sigmund Frojd se rado upuštao i u teorijska objašnjavanja religijskih, antropoloških, umetničkih pojava.
Frojd je jedan od najkontroverznijih naučnika i njegovi stavovi oduvek su izazivali reakcije i polarizovali javnost.
Feministkinjama i religioznim ljudima se verovatno neće dopasti oni Frojdovi stavovi koji se odnose na uverenja која oni zastupaju i brane.
Bez obzira na to da li ih smatramo preteranima i jednostranima ili ne, zanimljivo je podsetiti se nekih njegovih razmišljanja.
– Moglo bi zaista da se kaže da svaka osoba neprestano vrši psihičku analizu svojih bližnjih i da, stoga, njih bolje poznaje nego samu sebe. Međutim, da bi se ostvarilo ono na šta nas opominju reči -spoznaj sebe samog- potrebno je pod lupu staviti svoje naizgled slučajne radnje i propuste – govorio je.
Jedno od njegovih veoma interesantnih razmišljanja i zaključci koje je izvukao iz toga na koji način ljudi pokušavaju da sakriju tajne i koliko je to, po njegovom mišljenju, teoretski i praktično nemoguće, jedno je od zanimljivijih iz njegove prakse.
– Onaj ko ima oči da vidi i uši da čuje, može se uveriti da nema smrtnika koji je sposoban da sakrije tajnu. Ako su mu usta nema, on brblja vrhovima prstiju; izdaja curi iz svake njegove pore. Zbog toga je zadatak, da se učini svesnim ono najskrovitije u ljudskoj duši, lako rešiv.
(“Psihopatologija svakodnevnog života”)
Dodaj komentar