Nema sumnje da je Sigmund Frojd bio i ostao veliki genije, kojeg do dana današnjeg niko nije nadmašio na polju psihoanalize. Ipak, pomalo ironično zvuči činjenica da sam sebi nije mogao da pomogne u problemima koje je imao na relaciji roditelj – dete.
Njegov odnos prema najmlađoj ćerki Ani je bio toliko problematičan da ju je naterao da se ceo život dokazuje u želji da se ponaša kao sin kojeg je želeo da dobije.
Sigmund je pričao kako je najveća ljubav njegovog života bila njegova žena Marta sa kojom je imao šestoro dece, ali činjenica je bila da je Frojd bio daleko od uzornog oca.
To se posebno odnosi na Frojdovu najmlađu ćerku Anu, koja je bezuspešno pokušavala da pridobije očevu ljubav i pažnju, a sve što je od njega dobila bile su psihičke traume za ceo život.
Neželjeno dete
U porodici doktora Frojda i njegove supruge Marte sve odgovornosti bile su jasno raspoređene: veliki psihoanalitičar se bavio naukom koja je “hranila” porodicu, dok je njegova žena rađala i odgajala decu i bavila se kućnim poslovima.
Međutim, rođenje šestog deteta nije previše obradovalo njene roditelje. Marta jedva da je imala vremena da se bavi sa petoro dece, a Sigmund je tek počeo da ulazi u svaranje psihoanalize koja ga je proslavila.
Sama pomisao da će možda roditi dečaka kojeg je Frojd tako jako želeo, Marta se pomirila sa time da je trudna.
Psihoanalitičar je čak unapred smislio ime za svog sina – zvaće ga Vilhelm, u čast svog prijatelja Vilhelma Filsa, koji je predložio teoriju o biseksualnoj prirodi čoveka.
Frojd je u vaspitanju bio razborit i hladan, tvrdeći kako deci za pravilan razvoj nije potrebno ništa posebno, pa ni društvo roditelja. Na ovaj stav ga je nagnalo sopstveno detinjstvo zasnovano na tome da je oca retko viđao, te da je ovaj prema njemu bio krajnje ravnodušan.
Frojd je možda voleo svoju decu, ali im to nikad nije govorio, a ni pokazivao. Pored toga, u tom periodu je razvijao teoriju nesvesnog i u ordinaciji je bio 18 sati dnevno, tako da nije imao vremena za decu.
Deca prepuštena sama sebi i dadiljama.
Dok su starija deca bila preokupirana igrom i učenjem, najmlađa Ana je očajnički želela da privuče pažnju voljenog tate. Zbog toga je počela da pokazuje interesovanje za psihoanalizu.
Kada je Ana imala 13 godina, Frojd je shvatio da sa njom može da vodi intelektualni razgovor. Pristao je da joj drži privatne časove psihologije, dok je Ana bila na sedmom nebu od sreće jer je sada njen otac nekoliko dana u nedelji bio samo njen.
Da bi privukla očevu pažnju, Ana se jako trudila da uspe na polju psihologije. Frojd je vodi sa sobom na simpozijume i konferencije, dok za to vreme njena braća i sestre se posvećuju udajama, ženidbama i rađanju dece. Ali Ana je celu sebe davala za nauku i da pomogne ocu.
Misleći za sebe da je ružna i nekomunikativna, Ana se sve više brinula da li će ikad da se uda i stvori porodicu, ili šta će biti sa njenom karijerom. U to vreme Frojd je šalje u Italiju na usavršavanje kako bi stekla još veće obrazovanje.
Frojd je bio zadovoljan Aninom karijerom, čak ju je jednom prilikom i pohvalio, ali je izrazio i dve zbrinutosti: devojka je imala loše držanje i preteranu strast za pletenjem.
Inače, Frojd je u Aninoj želji za pletenjem video zamenu za intimni život: u pokretu igala za pletenje video je simbol seksualnog odnosa.
Zbog toga, ali uz njeno odobrenje od 1918. godine pa do 1921. godine Frojd je psihoanalizirao Anu.
Ovo je bilo kršenje pravila psihoanalize, ali Frojd kao najveći autoritet nije dopuštao nikome od kolega da ga pokoleba. Koristeći najveći stepen poverenja svoje ćerke, Sigmund je Anu nekad namerno traumatizovao da bi posmatrao njenu reakciju, a često ju je primoravao da bude potpuno iskrena sa njima, uprkos tome što je ona oklevala.
Pol Rozen, istoričar psihoanalize je primetio da se “devojka plašila svog oca, ali nijedno od njih toga nije bilo svesno.”
Rozen je bio siguran da je Frojd “upao u lični prostor njene duše, uneo nove, ne uvek pozitivne emocije u njihovu vezu bez mogućnosti da ih se ona ikad reši.”
Iako su ove sesije razarale Anu, ona odlučuje da napusti svoj poziv u školi i postane očev sledbenik. Posvećuje se temi deteta koje pati, verovatno podsvesno iz svog iskustva. Godinama kasnije Ana će napraviti veliki pomak na polju dečije psihologije.
Uprkos zrelom dobu, Ana je ostala da živi sa roditeljima i pomaže svom ocu. Oboje su ovu situaciju prihvatili kao normalnu, iako su se oboje nelagodno osećali u društvu jedno drugog.
Ana je znala da je ostala sa ocem jer je uvek htela njegovo odobrenje i pažnju, s druge strane Frojd je znao za problem svoje ćerke i nije ništa uradio kako bi joj pomogao.
Ana je punih 16 godina pomagala Frojdu da se izbori sa rakom vilice. Bila je za njega medicinska sestra, sekretarica i kućna pomoćnica.
Zato što se nikad nije psihički odvojila od oca, Ana se nikad nije ni udala ni rodila decu.
Zbog toga je postala “druga majka” stotinama dece koji su imali ozbiljne psihološke probleme.
Nakon smrti Sigmunda Frojda, Ana je uradila sve što je bilo u njenoj moći da se njegov rad sačuva u originalu – bez bilo kakavih izmena i dopuna.
U 86. godini doživljava moždani udar, a nekoliko meseci kasnije umire. U njenim beleškama mnogo godina kasnije, naći će zapisane sledeće reči:
“Kada sam u mladosti bila nezadovoljna svojim izgledom, tešila sam se ovim rečima:”Od određenog uzrasta svaka žena dobija lice koje zaslužuje,” – što znači, lice koje sama sebi kreira.”
Iako je veći deo svog života svesno bila u očevoj senci, Ana je uspela da sama sebi “stvori lice” i dostojanstveno prihvati tragičan odnos koji je imala sa ravnodušnim i beskompromisnim ocem.
Izvor: Stil
Sigmund Frojd je davno razotkrio osobine koje imaju svi glupi ljudi
Dodaj komentar