Bilo je neko jesenje venčanje te 2021. kada sam bila, tada sam mislila, samo jedna od gostiju koja će se naći na tim uspomenama za mladence, a onda nam je mlada posle nekoliko nedelja poslala fotografije. Moja prva misao je bila „Ovu fotografkinju moram da imam u svojim albumima!“.
Prilika je sledeća bila, te iste godine, prvi rođendan mog deteta, kada sam se osmelila da kontaktiram sa njom preko društvenih mreža i pozvala je u kuću da isto tako „škljocne“ koju i za nas. Imala sam tremu, ne od nje, već od njenih fotografija.
– Jel se ovde kod vas plaća parking?
I evo je, „upala“ mi je u kuću, sa sve fotografskim skalamerijama, kao da je u njoj već boravila, ne čak ni poslom. Kada Novosađanka Tijana Hen „upadne“ u vaš dom, to je kao da vam je došao neki dobri prijatelj ili rođak kog dugo niste videli, a imate osećaj da se viđate svaki dan.
A oni koji je stvarno viđaju svaki dan i koji je dobro poznaju reći će vam da je Tijana još od malih nogu bila izuzetno vesela, pričljiva i nestašna poput dečaka. Volela je kiki bombone, kinder jaja, vodu i životinje.
Ona će još dodati, i fotoaparat.
Ljubav na prvog „idiota“
– Uvek sam volela da fotkam. Imali smo kao deca one „idiote“ i uvek sam jednog nosila na sva naša dešavanja. Moje drugarice su znale da mogu se oslone na mene u tom smislu, kad god su bili neki rođendani, nove godine i druga lepa okupljanja.
Jedan novogodišnji poklon, Prosumer, otkriva mi, i kurs fotografije te sad već davne 2010. odredili su njen put i upisali je na listu voljenih i izuzetno traženih novosadskih fotografa.
– Moj aparat je tada, u poređenju sa drugim, bio loš, ali u tom trenutku meni je bio sve. U početku su me zvali poznanici da fotografišem neka manja venčanja, da predstavim neki njihov proizvod, lokal, neku njihovu priču, ali na svoj način, onako kako ja to vidim. To mi je najviše imponovalo.
Fotografiju tada nije shvatala kao prvi izbor, s obzirom na to da je po zanimanju turizmolog. Međutim, kada se osvrne na svoje prve radove, kaže, ponosna je.
– Videlo se od početka da sam detaljista i da težim da održim svoje radove u prepoznatljivom koloru. Nisam se mnogo promenila za sve ove godine. To mi je i bila želja, da u moru istog nađem svoj pečat.
Pitala sam je i šta njoj znači kada joj kažu da osećaju „blaženstvo“ i da se „naježe“ kada gledaju njene radove, jer zaista i kažu, iako ona to tek ponekad stidljivo podeli sa svojim pratiocima na društvenim mrežama.
– Ja samo sebi kažem „Uspela si“. To je jedino što želim od života. Radiš posao koji voliš, neko to uspe da prepozna, dobiješ zauzvrat emociju koja je i kod tebe jaka i izražena, nema ništa lepše.
Baš kao ni fotografije dece, ako nju pitate. Tijana fotografiše venčanja, putovanja, hranu, ali u jednom, ističe, najviše uživa.
– Koliko god je zahtevno sa njima raditi, deca su mi uvek bila najinteresantnija, zato što je sa njima sve iskreno. Tu nema režije i nameštanja i volim tu emociju.
Baš iz tog razloga se, navodi, nikada nije ubacila u stock fotografiju iako je, priznaje, u jednom trenutku čak bila odustala od fotografisanja dečjih rođendana.
– Ne mogu od toga da se odlepim (smeh). Mislila sam i da nikada neću raditi svadbe, od toga sam bežala u početku. Međutim, interesovanje je bilo veliko pa sam napravila kompromis sama sa sobom (smeh). Ne moram da pravim „pijacu“, mogu i na venčanjima da fotografišem onako kako volim. To jeste ozbiljan izvor prihoda, ali ja sam više iz ljubavi u sve ovo krenula i to me je profilisalo.
O štancanju i megalomaniji
Nema, navodi, problem sa tim što ima mnogo fotografa i što danas svi mogu da kupe fotoaparat. Nesebično kolegama deli savete i smernice, a jedan se u njenim radovima odslikava poput mantre.
– Ne možeš osećaj da izvadiš iz sebe i da ga daš nekom drugom. Ono što svako od nas ima u sebi odražava se i na život i na posao. Dokle god osetim ono što radim, znam da radim dobru stvar. I to me vozi.
Imala je, međutim, i periode kada je davala sebi oduška na mesec, dva, jer smatra da je za kvalitetne fotografije važno i da fotograf bude dobro.
– Kolegama kažem „Nemojte štancati“. Kad se istrošiš to se oseti. U redu, zaradićeš neki novac, ali ti si se kao kvalitetan fotograf istrošio na stvari koje su ti taj novac donele samo trenutno. Dugoročan kvalitet je kad imaš osećaj i ostaneš svoj.
„Male stvari i veliki ljudi“
Baš kao što ona svojom pojavom oplemeni svaki događaj na kojem se pojavi, a njeni radovi porodične albume, Tijani je fotografija, kaže, oplemenila život u svakom pogledu.
Kada su od nje jednom prilikom, priča mi, na festivalu ljubavi tražili da odgovori na temu šta je za nju ljubav i da izabere deset svojih fotografija koje to opisuju, mislila je isprva da je pred nemogućom misijom.
– Okrenula sam se oko sebe, pogledala svoj materijal i shvatila da su za mene ljubav sve te „male stvari“ koje nas okružuju. Ljubav su putovanja, deca, hrana, priroda, kućni ljubimci. Ljubav su ruke moje bake koje su mesile kiflice. Sve to što nam znači, iako možda često toga nismo ni svesni.
Gde su male stvari tu su i velike želje, a njoj je, kada je reč o poslu, cilj da ima neki svoj prostor, vrlo jednostavan, nepretrpan, u kojem će jednog dana nastaviti da radi – onda kada možda ne bude imala toliko snage za terene, iako odiše duhom devojčice za koju sve tek počinje.
I zanimalo me je oseti li ta devojčica iz koje kulja energija i toplina nekada tremu kada nas vreba okom objektiva.
– Ja stalno imam tremu kad idem na teren. To je odgovornost da ispunim tuđa očekivanja. Ove godine ljudi su često poklanjali fotografisanje svojim bližnjima i to su uglavnom bila porodična fotografisanja koja traju sat vremena. To je bio izazov, kada ne znaš ljude, ne opipaš im puls, a treba u prvom kontaktu da „složiš neke stvari“. Tada imam najveću „frku“.
Imala je tremu, priznala mi je, i na početku našeg razgovora, verovatno sličnu ovoj koju osetim i ja pred objavljivanje teksta o tako inspirativnim sugrađanima.
– Baš me zanima kako ćeš to da upakuješ, rekla je na odlasku.
A onda mi je posle nekoliko dana stigao mejl.
– Draga S, gotov je tvoj materijal.
I ja sam opet imala tremu.
Novosadska fotografkinja Marija Erdelji: Prst u oko društvu u kojem je femicid prilika za novi klik
Dodaj komentar