Kao i svaki mladi čovek, Ivan Đurić iz Užica je, po završetku Visoke škole za strukovnog fizioterapeuta, imao velike ambicije za svoju budućnost. Iako motivisan i vođen mišlju da je na pravom putu, Ivanova potraga za poslom ipak nije urodila plodom, pišu Poslovi Infostud.
– Volontirao sam po 6 meseci i za jednu i za drugu struku. Radio sam i kao fizioterapeut u wellness centru u jednom poznatom hotelu na Zlatiboru a potom sam volontirao u bolnici ne bi li došao do stalnog zaposlenja. Tu sam se prvi put susreo sa terminom pirografije i po prvi put video neke radove – objašnjava Ivan.
Đurić ne krije da mu je to odmah privuklo pažnju. Od ranije je imao iskustva u radu sa drvetom, jer je izrađivao razne kipove, skulpture, rezbarije i stočiće, a uz to gotovo ceo život crta.
– Nije to bilo ništa ozbiljno, ali uvideo sam da sve nekako može da se spoji u jednu celinu – crtanje po drvetu. Ubrzo nakon toga kada sam shvatio da ne mogu da nađem stalni posao u struci i nakon 4 godine volontiranja i privremenih poslova, odlučio sam se za drugačiji put i kupovinu svog prvog pirografa – navodi Đurić.
Praksu stiče kontinuiranim radom
Prema Ivanovim rečima, u Srbiji ne postoji nijedna zvanična institucija, edukacije niti literatura o pirografiji. Sama praksa se stiče kontinuiranim radom, učenju na greškama, crtanjem i vežbanjem.
– Mimo Srbije, u inostranstvu, konkretno u Americi znam da imaju neke kurseve, jer je kod njih to popularan hobi. U vreme kada sam ja počeo, upoznao sam jednog momka ovde kod nas čiji su mi se radovi svideli, a čuo sam i za još jednog mladića u Srbiji koji se time bavi, kaže Ivan i dodaje da mu je u samom procesu učenja pirografije, pored interneta, mnogo pomoglo što je oduvek voleo da crta i što je već imao prethodnog iskustva u radu sa drvetom.
– Porodica je u potpunosti podržala moju odluku da se posvetim pirografiji, a prvi poručeni radovi krenuli su putem interneta već nakon 6 meseci od trenutka kada sam prvi put uzeo pirograf u ruke. Možda sam imao i malo sreće da to neki ljudi sa zapada vide, svidelo im se i tako je krenulo, iskren je Đurić.
I svetske zvezde oduševljene
Sve završene radove Ivan objavljuje na društvenim mrežama što je neočekivano privuklo pažnju nekih ljudi.
– Tako su me kontaktirali bliski saradnici Majka Tajsona i Snup Doga sa željom da im pošaljem radove koji su im se svideli. Kada su mi poslali fotografije na kojima su se slikali sa mojim radovima bio sam oduševljen. Vest se proširila brzo pa me je kontaktirala pevačica Nada Topčagić sa željom da uradim portret čuvenog fudbalera Zlatana Ibrahimovića koji obožava njene hitove, a koji bi mu ona darovala na poklon – priča Ivan.
Od domaćih imena koja su poznata u javnosti, Ivanovi radovi našli su se u domovima Seke Aleksić koja je naručila lik Patrijarha Pavla i Emir Kusturica koji je na poklon dobio svoj portret u krupnom planu.
– Portret Emira Kusturice bio je prvi koji sam uradio a da se vezuje za neku poznatu ličnost. Ima još zvučnih imena kojima treba da pošaljem radove, među njima su pevač Wiz Khalifa i američki glumac Džordž Takei iz popularne serije Zvezdane staze – navodi Đurić.
Na pitanje ko su najčešće kupci i šta najviše traže, Ivan objašnjava da nema nekog pravila što se tiče starosne granice kupaca. Najaktivnija ciljna grupa koja kupuje su osobe od 35-55 godina. Na osnovu dosadašnjeg iskustva pokazalo se da je to kategorija ljudi koja na društvenim mrežama uglavnom traga za idejama o neobičnim i originalnim poklonima.
– Želje stranih i domaćih kupaca se mnogo razlikuju. Odprilike 90% njih su iz Sjedinjenih Država i oni najčešće traže portrete kućnih ljubimaca i voljenih osoba, dok naši imaju raznovrsnije želje, ističe Đurić.
A cena?
Osim što je maštovit i veoma talentovan, Ivana prati glas da je pravi profesionalac kada treba da objedini želje kupaca, rok izrade i cenu svojih radova.
– Sve zavisi od same slike, njenih dimenzija i materijala koji mi je potreban za izradu. Nemam definisan cenovnik već zavisi od slučaja do slučaja. Ništa unapred ne mogu da kažem dok ne vidim sliku i šta treba konkretno da se radi. Tada mogu da procenim koliko će mi trebati vremena i koliko je obiman i zahtevan posao. Trudim se da svoje cene držim niže kako bih bio konkurentan, posebno kada je reč o konkurenciji iz Sjedinjenih Američkih Država. Za većinu tamošnjih kupaca, takav gest je u neku ruku izgradnja poverenja, jer većina njih niti mene poznaje niti su ikada čuli za Srbiju. Na ovaj način kontinuirano imam posla, cenovno sam pristupačan i do sada mi se to pokazalo kao dobar način poslovanja – iskren je Đurić.
Na pitanje da li u Srbiji može da se živi od pirografije, objašnjava da je taj posao kreativan, da može lepo da se zaradi, a samim tim i lepo živi.
– Iskreno nije to ništa spektakularno kada je reč o novcu, ali najveći benefit je vreme koje provodim sa porodicom. Radim od kuće, imamo ćerkicu i ta pogodnost mi je neprocenjiva. Sve slobodno vreme provodim sa njima, radni dan sam organizujem i uglavnom sam aktivan uveče i noću kada u miru radim. Nema tenzije i stresova, psihički sam potpuno rasterećen i sa uživanjem radim ono što najviše volim – zaključuje Ivan Đurić.
Izvor: Poslovi Infostud
Velibor u 50-toj napustio posao, sada na Tamišu živi svoj san i pravi kanadske kanue
Dodaj komentar