Rezultati eksperimenta sprovedenog u Finskoj pokazuju da deca koja provedu samo mesec dana među zelenilom i biljkama imaju očigledne promene imuniteta.
Naime, u jednom finskom vrtiću postavljen je travnjak i zasađeno nisko šumsko rastinje. Briga o zasadima prepuštena je deci i u vrlo kratkom roku primećeno je da je priroda mikroorganizama u njihovom sistemu za varenje i na koži postala znatno zdravija.
U poređenju s drugom gradskom decom, koja se obično igraju u tipičnim urbanim vrtićima koji su okruženi metrima betona, popločanih površina i šljunka, kod dece starosti od tri, četiri ili pet godina koja su vreme provodila u ovakvim “ozelenjenim” vrtićima u Finskoj pokazao se povišen nivo tzv. T-stanica i drugih važnih markera imuniteta u krvi već nakon samo 28 dana.
“Takođe smo uočili da je crevna flora dece koja su vreme provodila u zelenilu bila slična onoj kod dece iz ruralnih krajeva koja svaki dan posećuju šumu”, kaže Marja Roslund, naučnica sa Univerziteta u Helsinkiju.
Ranija istraživanja su pokazala da je izloženost zelenim prostorima na neki način povezana s ispravnim funkcionisanjem imunog sistema kod ljudi, ali još uvek nije utvrđeno postoji li jasna uzročno-posledična veza između toga.
U finskom eksperimentu prvi put su naučnici pokušali da eksplicitno manipulišu urbanom sredinom u kojoj deca provode vreme, a zatim ispitaju promene kod mikroorganizama u njihovim telima i samim tim u njihovom imunološkom sistemu.
Rezultati eksperimenta ne pružaju sve odgovore, ali snažno podržavaju glavnu tezu. Promenom mikroba u životnoj okolini može se relativno lako uticati na mikrobe u dečjem telu, čime se pomaže i ojačava njihov imunitet.
Ideja da okolina koja je bogata živim stvorenjima utiče na naš imunitet stručnjaci nazivaju “hipoteza bioraznolikosti.” Na temelju te ideje, gubitak bioraznolikosti u urbanim područjima mogao bi barem delimično biti uzrok primećenog porasta imunoloških oboljenja.
“Rezultati ovog istraživanja podržavaju hipotezu o bioraznolikosti i koncept da niska bioraznolikost u savremenoj okolini u kojoj ljudi žive može dovesti do “neupućenog” imunog sistema i time dovesti do češćih oboljenja koja su posredovana imunim sistemom”, kažu autori istraživanja.
Istraživanje je usporedilo mikrobe nađene u dvorištima 10 različitih urbanih vrtića, koje koristi ukupno 75-oro dece starosti između tri i pet godina.
Neki od tih vrtića imali su tipična urbana dvorišta s betonom i šljunkom, dok su u drugima decu izvodili na dnevne šetnje kroz prirodu. Četiri vrtića su u svojim dvorištima postavila travu i šumsko rastinje. Tokom narednih 28 dana, decu u ta četiri vrtića puštali su da se pet puta nedeljno igraju u novom pošumljenom dvorištu.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Science Advances, a prenosi N1.
Dodaj komentar