Deponija u Vinči već nekoliko dana besomučno truje Beograđane isparenjima koja u sebi nose različite otrove javnosti najčešće nepoznatog porekla. Strah građana i atak na njihovo zdravlje iskorišćen je za politička prepucavanja, međusobne optužbe vlasti i opozicije, a mogle su se čuti i optužbe kako je požar namerno podmetnut od strane protivnika aktuelnog režima.
Požar u Vinči izbio je 7. avgusta, a od tada traje borba za svež uzdah građana prestonice i okolnih mesta. Pulmološkinja Tatjana Radosavljević rekla je da su poruke građanima da je u toku požar i da ostanu u zatvorenom prostoru upućene prekasno, a slikovito je objasnila koliko je vazduh u Beogradu opasan.
Kako kaže ova doktorka, posledice ovog požara izazvaće pogoršanje stanja plućnih bolesnika, kao i onih pacijenata koji imaju problema sa centralnim nervnim sistemom.
– U dimu ima sumpor dioksida i azot oksida. Oni su definitivno razlog za pogoršanje svih opstruktivnih hroničnih bolesti pluća. Oni direktno deluju kao respiratorni iritatori. To vam je kao da se zatvorite u kupatilo i udišete domestos – rekla je ona dnevnom listu Danas.
Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić juče je izjavio da je normalno kada se dogodi ekološki akcident da se istragom utvrdi evenutalna krivica, kao i sam uzrok.
Upravljanje ovom deponijom, čije je zatvaranje planirano do kraja godine, je 2. avgusta preuzelo preduzeće „Beočista energija“, a samo pet dana kasnije nastao je prvi veći problem i pored toga što se JKP Gradska čistoća obavezala da pomaže pomenutoj firmi na poslovima održavanja.
– Ljudi iz ‘Beočiste’ su davali izjave policiji. Čitava deponija je pokrivena kamerama, i imamo snimke da su se određeni ljudi pojavili bukvalno pre požara. E, sad, to može da bude namerno ili slučajno. Neko će utvrditi, jer se tamo dešavaju razne stvari, ali policija sprovodi istragu – izjavio je u toku jučerašnjeg dana Goran Vesić.
U režimskim medijima provlači se ime Dragana Đilasa kao odgovornog nalogodavca požara na deponiji. On je i sam imao komentar na ovu alarmantnu situaciju, ne želeći da komentariše ove sulude optužbe.
– U periodu od 2008. do 2013, kada sam bio gradonačelnik, u Vinči nije bilo požara. Danas se to dešava svaki drugi dan. Do požara dolazi zbog nepravilnog rada na deponiji. Naime, svaki tovar smeća koji dođe mora da se sabija kompaktorima teškim 50 tona (dva su kupljena u to vreme) i buldožerima teškim 30 tona. Kada se smeće sabije i spreči da se unutar njega zadrži kiseonik, posipa se slojem zemlje ili šuta. Tako se sprečava samozapaljivanje smeća. Pošto se to ne radi na kvalitetan način već godinama požari su postali svakodnevnica – kazao je nekadašnji gradonačelnik Beograda, a sada predsednik Stranke slobode i pravde.
On je govorio i o ugovoru koji Beograd ima sa Suez Grupom, odnosno firmom “Beočista energija”.
– Gradska čistoća je posao skladištenja smeća u skladu sa pljačkaškim ugovorom o izgradnji spalionice trebalo da prenese na Suez, odnosno firmu Beočista energija. Rok je bio 2.avgust. Iako ugovor nije do kraja realizovan Gradska čistoća je počela da povlači svoju mehanizaciju. U isto vreme započeto je saubacivanjem cevi u naslage smeća kako bi se izvukao metan što bi omogućilo preradu do sada skladištenog otpada. To je izuzetno opasan poduhvat jer svaka iskra može da dovede do požara – kazao je Đilas, dodavši da je “požar koji je prouzrokovao da Beograđani danima udišu vazduh štetan po zdravlje došao kao posledica neznanja i nemara”.
– Na svu sreću, do sada nije došlo do kontakta između vatre i metana, jer bi posledice toga bile daleko gore, čak i u odnosu na ovo što se sada dešava – kazao je predsednik Stranke slobode i pravde.
Da li nije upoznat ili jednostavno nije o tome želeo da govori, ali nekadašnji gradonačelnik, koji neguje ambiciju da u budućnosti obavlja neku važnu državnu funkciju, morao bi znati da jedna Finska, ekološki uzor mnogim zemljama Evrope i sveta, godinama unazad specijalizovanim pumpama izvlači metan upravo gasnim bunarima, koji se pobadaju direktno u veštačko brdo nastalo od sistemskog taloženja smeća, sve do energana.
Ova praksa više od decenije primenjuje se u centru za tretman otpada Amasuo, kompleksu koji je tada obuhvatao prostor od 190 hektara na kome se prikuplja i po najvišim i najstrožim standardima skladišti otpad od koga se metan crpio i koristio kao energent.
Finci su među prvima razumeli da se štetnost metana po zdravlje ljudi višestruko umanjuje njegovim spaljivanjem, a da pritom tim procesom dobijaju ogromnu količinu energije koja se može koristiti u grejnoj sezoni ili u snabdevanju građana strujom.
Podatak da toplana koja radi u okviru jedne ovakve deponije istovremeno proizvodi grejanje i električnu energiju za 50.000 ljudi govori o efikasnosti ovog principa. Ako se na to doda informacija da je u toplani zaposleno samo tri inženjera i jedan čuvar kompleksa, onda se dobija kompletna slika šta znači energetska efikasnost.
– Iskorišćavanje otpada kao izvora goriva višestruko je korisno. Najpre, to je pristupačan energent, koji proizvodi svako domaćinstvo. Uz to, ima značajnu dimenziju zaštite životne sredine. Samo jedna tona metana, kojeg proizvodi organski otpad, ima uticaj štetan kao 21 tona ugljen dioksida. A Amasuo je jedan od centara u kojima se kroz sagorevanje metana dobija CO2 i energija – ovako je pre desetak godina ovaj proces objasnio Juka Pavlinen, stručnjak multi-ekspertske kompanije FCG koja je u vlasništvu Asocijacije lokalnih i regionalnih vlasti i dva univerziteta.
Energija vetra u Srbiji je zanemarljiva, a Finska je uspela da opovrgne tvrdnje kako u ovoj zemlji vetra gotovo da nema.
– Pre dvadesetak godina govorili su da u Finskoj nema vetra. A onda je otkriveno da da ga ima, ali ne na uobičajenih 100 metara nego na 200 metara visine. I tada je krenuo razvoj vetrenjača. Godine 1992. proizvodnja energije iz vetra bila je ravna nuli, a prošle godine smo proizvodili 200 megavata. Cilj je da 2020. godine proizvedemo 2.500 megavata, po ceni od 83 evra po megavat-satu. Verujem da ćemo u tome uspeti – kazao je sada već davne 2012. godine ekspert za ovu oblast Matias Jervinen iz FCG-a.
U Finskoj se jako vodi računa o racionalnom korišćenju energije, kao i sprečavanju nepotrebnih gubitaka iste. Iz tog razloga ispod Helsinkija, na dubini od 25-30 metara iskopano je preko 60 kilometara tunela u granitnoj steni. Kroz tunele su provučene cevi, a srce tog sistema čini toplana koja istovremeno proizvodi grejanje i hlađenje.
– Iskopati 60 kilometara tunela kroz granit delovalo je kao uzaludan posao. Ali shvatili smo da je korist mnogo veća od ulaganja. Gubici toplote pri protoku kroz cevi su minimalni, čistije je za okruženje i put je kraći za 25 do 30 odsto. Kad se sve izračuna, jeftinije je – kazao je Turo Eklund iz kompanije Helsinki energija.
Pored svega, Finci planski i strategijski ulažu u mlade i njihovo obrazovanje stvarajući stručnjake koji će moći da odgovore na sve izazove modernog doba u kome se kao glavna tema nameće ekologija.
Ovakvi podaci dokazuju do koje mere smo u zaostatku za ekološki osvešćenim nacijama. Dok su se ovakvi poduhvati izvodili pre više od jedne decenije u Finskoj i Helsinkiju, u Srbiji i Beogradu narod se i danas guši u otrovima i dimu koji dopire sa neregulisanih i neobezbeđenih deponija. I jedna i druga zemlja potpisnici su istovetnih međunarodnih sporazuma koji obavezuju na veću upotrebu obnovljivih izvora energije, ali primena istih i pozitivna praksa gotovo da je neuporediva.
Vinča je naših ruku delo, a osim što nismo bili dovoljno inovativni da iskoristimo sopstveno đubre u korist društva, na način kako to rade uređenije evropske zemlje, mi se krijemo iza zatvorenih prozora u strahu da će zdravlje nas i naše dece biti najozbiljnije ugroženo.
Gori Vinča, Beograd se guši: “Ne moram ni pljugu da zapalim”
Dodaj komentar