Beskućništvo je nezaobilazan fenomen današnjeg modernog sveta o kojem se svakodnevno raspravlja na različitim nivoima. Ono pogađa mnoge ljude na svim kontinentima, a dok ih se institucije sete tek nekoliko puta godišnje, postoje i oni koji shvataju da se radi o celogodišnjem problemu te svojim akcijama nastoje unesrećenima olakšati život.
Jedan od pozitivnih primera stiže nam iz Finske u kojoj je broj beskućnika u poslednjih nekoliko godina naglo pao.
Naime, u ovoj skandinavskoj zemlji već neko vreme se primenjuje koncept „Housing First” (Stanovanje pre svega). Svi oni koji su pogođeni beskućništvom dobijaju mali stan i stručno savetovanje – i to bez ikakvih preduslova. Četiri od pet pogođenih osoba tako se vrlo brzo vraćaju u normalan život, a istraživanja pokazuju da je sve to za državu postalo jeftinije nego prihvatiti probleme koji dolaze s hiljadama ljudi na ulicama koji žive bez krova nad glavom.
U 2008. između drveća u parkovima glavnog grada Finske mogli ste videti brojna šatorska naselja i improvizovane domove koje su izgradili beskućnici koji su bili izloženi teškim vremenskim uslovima. Od 1980-ih finske su vlade pokušavale smanjiti njihov broj, no prilikom svakog pokušaja dugogodišnji beskućnici i dalje su bili izostavljeni. U Helsinkiju je jednostavno bilo premalo skloništa za sve slučajeve i mnogi pogođeni ljudi nisu uspeli izaći iz beskućništva. Bez adrese prebivališta nisu mogli pronaći posao, a bez posla nisu mogli naći stan. Bio je to začarani krug.
Ali 2008. godine finska vlada uvela je novu politiku za beskućnike: počela je s primenom koncepta „Stanovanje pre svega”. Od tada je broj pogođenih ljudi naglo pao. Naime, Finska je sama sebi postavila cilj da niko ne smije živeti na ulici te da svaki građanin treba imati krov nad glavom, i u tome je danas vrlo uspešna te je postala jedina zemlja EU u kojoj se smanjuje broj beskućnika.
Za to su danas najzaslužnije nevladine organizacije kao što je „Y-Fondation”. One pružaju smeštaj ljudima u potrebi, sami se brinu o gradnji, kupuju stanove na tržištu privatnih nekretnina i obnavljaju postojeće kuće. Apartmani koje danas beskućnici mogu dobiti su jednosobni ili dvosobni, a osim toga, bivša skloništa za hitne slučajeve pretvorena su u stanove za dugoročno stanovanje, piše međunarodna medijska platforma Scoop koja se zalaže za socijalno pravedno i otvoreno društvo.
Svi beskućnici se ugovorom o najmu pretvaraju u podstanare. Takođe moraju platiti najam i operativne troškove poput mesečnih režija. Socijalni radnici, koji imaju kancelarije u njihovim stambenim zgradama, pomažu u financijskim pitanjima kao što su zahtevi za socijalne naknade.
Nevladina organizacija dobija zajmove s popustom od države za kupovinu stanova. Dodatno, socijalne radnike koji brinu o beskućnicima i budućim podstanarima plaća država. Finska lutrija, s druge strane, podupire nevladinu organizaciju kada kupuje stanove na tržištu privatnih nekretnina. Fondacija Y takođe dobija redovne kredite od banaka, a nevladina organizacija kasnije koristi prihod od najma za otplatu zajmova.
Koncept „Stanovanje pre svega” promienio je put kojim se Finska dugo godina kretala. Beskućnici su počeli dobijati stan, a u takvoj situaciji pogođenima je lakše bilo pronaći posao i brinuti se za svoje telesno i psihičko zdravlje. Rezultat ovakve odluke je zaista impresivan: 4 od 5 pogođenih osoba vrlo brzo počinju voditi stabilniji život, te dugoročno zadržavaju svoje novo mesto prebivališta.
U poslednjih 10 godina, program „Stanovanje pre svega” osigurao je gotovo 5000 domova u Finskoj. No stvaranje tih stanova za ljude košta pa je tako utrošeno 270 miliona evra u izgradnju, kupnju i obnovu u sklopu ovog hvale vrednog projekta.
Međutim, kako ističe Juha Kaakinen, direktor organizacije „Y-Fondation”, to je daleko manje od samog troška beskućništva. Jer kada su ljudi u beskućništvu, hitni slučajevi su češći: napadi, povrede, teže bolesti… Policija, zdravstveni i pravosudni sistemi češće se pozivaju da uskoče – a i to košta. Za poređenje, koncept „Stanovanje pre svega” je jeftiniji od prihvatanja beskućništva: sada država troši 15.000 evra manje godišnje po beskućniku nego pre.
Izvor: Putni kofer
Finska saobraćajne kazne određuje spram visine plate, bogati plaćaju i po 100.000€
Dodaj komentar