Feministkinje u Tutinu vređane i izbačene iz restorana

U organizaciji Udruženja građana ‘Impuls’, od 2. do 4. avgusta u Tutinu je održan šesti Festival ženskog prijateljstva. 

Ove godine festival je pod parolom ‘Pobuna je ženska’ okupio 70 žena iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Republike Severne Makedonije i Sjedinjenih Američkih Država. 

Kroz veliki broj panela i radionica razmenile smo znanja i iskustva o značaju ovakvih okupljanja za feminističku borbu 21. veka, razgovarale o istoriji feminističkog otpora, eko feminizmu i zaštiti prirodnih resursa, položaju žena u ruralnim krajevima i njihovom ekonomskom osnaživanju, Rezoluciji 1325 ‘Žene, mir, bezbednost’… 

Agendom festivala, kao i prethodnih godina, planiran je i performans na gradskom trgu kako bismo iz varošice koju niko nikad ni ne pominje u vestima, poslale poruke mira, otpora nasilju, nepravdi i narastajućoj fašizaciji društva. 

Ali, za razliku od prethodnih godina, ovaj performans je i bukvalno značio stajanje pred snajper mrzitelja i verskih fundamentalista, suočavanje sa najavom linčovanja i gomilom punom mržnje i prezira,  pretnjama organizatorkama i učesnicama na društvenim mrežama i, na kraju, otkazivanjem gostoprimstva u restoranu ‘Ras’ nadomak Novog Pazara uz obrazloženje da je ‘LGBT osobama zabranjen ulazak’ u isti.

‘U ime svih Tutinaca se ograđujem od ovih bestidnica i proklinjem što nam sramotu o vrat okačiše’, ‘Dopuštamo ovu sramotu’, ‘Alah da sačuva samo’, ‘Ne u mom gradu’, ‘ Tutinom krv će liti gej parade neće biti’, samo su neki od komentara koji su čitavog dana pred izlazak na trg pratili fotografiju organizatorke i dve učesnice s prošlogodišnjeg festivala na kojoj se vidi zastava duginih boja s natpisom ‘PEACE’ (mir), a koju su zluradi čuvari vere i Tutina nesrećno protumačili kao zastavu LGBT pokreta.

Ipak smo izašle na trg, napravile krug čvrsto se držeći jedna za drugu, tri puta glasno poručile ‘Pobuna je ženska!’ i, uz pratnju uniformisanih i onih drugih policajaca, njihovih kamera i podrugljivih pogleda meštana, vratile se u jedva iznajmljen festivalski prostor. 

Tužne i besne, diskriminisane kao žene, ćerke, sestre, majke, prijateljice, nebezbedne i izložene homofobiji i brutalnoj mizoginiji, odlučile smo da o najgrubljem kršenju ljudskih prava ne ćutimo.

Zvaničnim saopštenjem o nepoštovanju Ustava RS i brojnih drugih zakona obavestile smo najviše državne organe i međunarodne institucije.

Ovim tekstom obaveštavam i javnost o jezivoj mržnji i diskriminaciji koju žene u Tutinu trpe svakog dana u godini, a koja u vreme održavanja festivala dostiže vrhunac i ogoljeno se, bez kazne, javlja u svom najgorem izdanju.

Otkrivene u pokušaju da mržnju i neznanje zaokruže kamenom u glavu svake od nas učesnica iz gradova i sela, Srbije, regiona i Amerike, još jednom podsećam na naš identitet – mi smo žene, feministkinje, antiratne aktivistkinje!

Naše sestre, organizatorke festivala, od devedesetih godina prošlog veka protestuju protiv ratova, rastućeg nacionalizma i klerofašizma.

One i mi, učesnice i saborkinje, mi smo one koje posećuju mesta zločina, one koje u prvim redovima traže osudu svih ratnih zločinaca, one koje spasavaju iz porodičnog nasilja, one koje daju poslednji zalogaj i dinar ugroženima u prirodnim katastrofama, one koje životima brane reke i šume, one koje stoje odlučno i hrabro na braniku mira, solidarnosti i poštovanja svih različitosti.

Mi smo Žene! i ni za korak nećemo ustuknuti pred pretnjama, pokušajima uvlačenja u sukobe i mušku borbu za prevlast, Žene koje ne podržavaju nijednu političku partiju, Žene spremne za doživotnu borbu za demokratsko društvo s nultom tolerancijom prema nasilju!

A sada… Reč ima Srbija.

Ona je naša. 

Valjda smo i mi njene.