lgbt-homofobija
Magazin

Ko vam je dao pravo i želju za istrebljenjem LGBT populacije?

Otkad postoje pisani tragovi o postojanju ljudske vrste, postoje i dokazi da je priroda savršeno nesavršena i da različiti seksualni, kao i svi po raznim drugim kriterijumima, drugačiji ‘primerci’ takođe postoje.

Lično (i mnogo kasnije) osetila sam da mi je najprijatnije postalo u društvu Mikice, ali Mikica je sa nama devojčicama voleo da igra lastiš i, više od toga, da voli dečake.

Ko je i šta je peder, lezbejka, transvestit, biseksualka ili rodno polne slobode pojma nisam imala, jer sam najpre bila smrtno zaljubljena u Zdravka Čolića, a on je nosio visoke potpetice, tesne crvene i srebrne šljokičaste kombinezone i vrckao, a onda i zato što osamdesetih godina prošlog veka niko u mom okruženju, od porodice do društva, nije postavljao pitanje o takvim stvarima.

Decenijama kasnije isti mi sablažnjavamo se nad LGBT zajednicom, dečacima u suknjama i fudbalerkama, zavarivačicama i našminkanim manekenima, evrovizijskim pesmama i integracijama, dakle, na sve drugačije reagujemo huškački, nasilno, mrziteljski i krajnje nehumano.

Umemo i da prebijemo one o kojima ništa ne znamo, ali svašta, šta nas sprečava da se uvučemo u tuđ krevet, pa malo kaznimo za ‘nenormalnost’?

Na kraju krajeva, iz prostog neznanja i još strašnije, bez želje da se sazna i nauči priroda istopolnih i sličnih različitosti, spremni smo da se iz petnih žila pozivamo na većinsku normalnost, na loš uticaj homo i drugih seksualnosti na porodicu nam, na zdravlje društva nam, na decu nam, na pravoslavlje nam…

Jao, jao, jao, deca nam se ubijaju zbog vršnjačkog nasilja, nakaradne prosvete, siromaštva, kriminalci caruju dok starlete na tržištu svega ozbiljno ratuju, a mi vrištimo ‘Ubij, ubij, ubij pedera, predera, peeedera!’ sa fudbalskih tribina, dok predsedniku države skandiramo da je peder, a premijerki države, lezbejki, čestitamo rođenje sina njene partnerke?!

Pa ko je ovde nenormalan, a?

Mikica je bio peder, shvatila sam, i mnogo sam ga i dalje volela, jer je bio lep, vaspitan, mirišljav i dobar. I nisam tu ljubav morala da krijem ni kada se iz provincije odselio u Beograd, devedesetih oboleo od AIDS-a i početkom novog milenijuma umro.

Kad sam posle te smrti prvi put srela njegove roditelje, shvatila sam da je ta bol i ljubav i nepravda i celoživotna osuda za njih nešto o čemu ću učiti sve do danas.

Ko vam je dao pravo i želju za istrebljenjem LGBT populacije? Koji je to mozak smislio da se u suštini svega krije svetska, masonska, reptilska, milijardersko izopačena agenda, a vi bezmogovićki poverovali, pa krenuli pesnicom na dete, ženu, slabijeg, drugačijeg, zlom u smrt oterali nečije dete, brata, sestru?

Je l’ vam palo na pamet da nisu oni nenormalni, nego je priroda, genetika, razvoj vrste u višeslojnoj seksualnosti i čistoj ljubavi nešto do čega niste uspeli da svojim mentalnim i emotivnim kapacitetima dosegnete?

Družim se s ljudima. Bilo da su mršavi, debeli, ovi ili oni navijači, s decom i kućnim ljubimcima ili bez njih.

Pre tri godine otvorila sam LGBTI paradu na poziv najpoznatije osobe u Srbiji koja je promenila pol i nakon što je četiri puta postala otac divne dece, postala je njihova ‘majka’, divna majorka Helena, vezala sam srpsku i LGBTI zastavu u čvor i javno poslala poruku da neću da se stidim zbog većine koja ne razume da rodno polno stanje stvari nije izbor, već da je deset posto svetske populacije tako rođeno i da to nije pitanje bolesti i izbora iz obesti, već ‘drugačijost’ koja ne sme, nikako ne sme, da svoje postojanje plati linčom, nemogućnošću da voli, neguje, usvoji dete, nasledi ili podeli imovinu sa svojim ili svojom bivšom, slobodno se kreće, smeje i ljubi.

Kad svi mi to i zakonski možemo, zašto oni ne mogu? Ko nam je dao pravo i slobodu da ih žigošemo, hirurški precizno meljemo njihova osećanja, poništavamo njihova bića i postojanje i bejzbolkama mrzimo, jer je to normalno i prihvatljivo?

Šta nas to toliko u 21. veku digitalnih i binarnih sistema koji vladaju svetom toliko provocira da smo spremni da ubijemo drugu ili drugog, bilo koga drugačijeg?

Na vašem mestu ozbiljno bih preispitala sopstvenu seksualnost.

Sklona sam sumnji da i sa njom nešto škripi, osim bračnog kreveta.

Nedavno mi je u životu mnogo pomogla gotovo pa nepoznata žena, lezbejka. Dok se vučem po beogradskim bolnicama, sigurno i najlepše utočište mi je godinama unazad gej par, u prvih pet među najboljim prijateljima.

Tu je i jedan od doktora kojem verujem koliko i sebi sa svojim dečkom i ekscentrični poliglota i sila koja se iznenada pojavljuje i rešava sve sa strujom, doduše, bez dečka trenutno.

Družim se s ljudima, ne njihovim polom, rodom, ‘mačkicom’ ili ‘pišom’.

Danas je dovoljno teško biti čovek, pa je potpuno nestvarno koliko ste razumu i osećanjima svakog sličnog meni jadni u želji da LGBTI ljude stavite na marginu svega.

I oni imaju, kao i vi, mi, ja, samo ovaj jedan jedini život bez reprize, pa zašto ih, pobogu, ne pustite da ga žive, da žive, ej?!

A šta bi ti da tvoje dete… gej?

Ja bih ništa. Svoju dvojicu sinova, iako nisam i nisu gej, volim bezuslovno. Podržavam bezuslovno. Borim se za njihova prava, u zakonskim okvirima i između fakulteta i nezaposlenosti, bezuslovno. Uzvratili su mi već, hvala.

Veću podršku i ljubav dok me razapinju na krst zbog LGBTI aktivizma nisam dobila ni od koga. Ni nagradu za roditeljsko vaspitanje utemeljeno na principu da se moja sloboda završava tamo gde počinje tvoja i obrnuto.

Moji sinovi, majka ja, bez dojenja mržnjom, već lepotom različitog koja oplemenjuje, uči, oštri čula i osećanja, obogaćuje postojanje.

Život je neprikosnovena vrednost.

Rekoh, dovoljno je teško biti čovek danas.

Mikica me je pre par decenija tome naučio pre svih, iako sam malo i patila što neće da se ljubi sa mnom, nego sa Petrom.

Ali, Petar ili Petra, koliko je smešno i nevažno kad nisi svoj i ne znaš šta je ljubav, osim hemijskih procesa razmene materije u mozgu?

Ne budite mozga bez.

Volite bezuslovno i slobodno. Koga god.

Manjina vam, mimo agende, čuva odstupnicu.

Pokrenut prvi srpski gej vlog

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku

Maj Brit

Maj Brit

Radoznala. Glasna. Nikad u gomili. Nenaoružana. Slobodna. Nastrano na strani slabijih.
Žena, mama, novinarka, levičarka, aktivistkinja, feministkinja, opsesivno kompulzivna i opasno sigurna u to sve.

Dodaj komentar

Klikni da komentarišeš