Nedavno smo pisali o akciji pošumljavanja Fruške gore od strane Exit fondacije, a u okviru projekta Natura 2000 koji je finansirala delegacija Evropske unije u Srbiji. Nakon Exit-ove akcije u kojoj su, kako su saopštili javnosti, posadili 13.000 sadnica hrasta kitnjaka, oglasio se pokret “Odbranimo šume Fruške gore” koji je izašao na teren i saopštio da je ta brojka daleko manja i da je Exit negde “zaturio” 10.000 sadnica.
Exit fondacija je ponovo reagovala novim saopštenjem koje prenosimo u celosti.
Povodom nedoumica koje su se poslednjih dana pojavile u vezi sa projektom „Vrati prirodi – pridruži se, posadi drvo“ u organizaciji EXIT Fondacije u saradnji sa Delegacijom Evropske unije, javno objavljujemo sve relevantne činjenice u vezi sa ovim projektom i ujedno još jednom pozivamo sve zainteresovane da zajedno prebrojimo posađene sadnice.
Za potrebe pošumljavanja Fruške gore, EXIT Fondacija je u skladu sa zakonskom obavezom kontaktirala JP Nacionalni park „Fruška gora“ i zatražila dozvolu i lokacije za sadnju. Takođe, zatražen je neophodan broj i vrsta sadnica u skladu sa šumarskom praksom i održavanjem nacionalnog parka.
Nakon izvršene stručne procene broja i vrste sadnica u skladu sa odabranim lokacijama, EXIT fondacija je od JP Nacionalni park „Fruška gora“ naručila i platila 13.290 mladica hrasta kitnjaka (Quercus Petraea). Od ovog broja, oko 11.000 mladica je zasađeno na dve glavne lokacije u okviru gazdinske jedinice „Vrdnik – Morintovo“ i nekoliko mikrolokacija u okviru gazdinske jedinice „Andrevlje – Testera – Hajdučki breg“, dok je preostali broj, kako nam je objašnjeno iz Nacionalnog parka, ostavljen za kasnije popunjavanje i održavanje zasada, što je u skladu sa stručnom praksom imajući u vidu da se preko 20% mladica nažalost ne primi. EXIT fondacija je prema Ugovoru sa JP „Nacionalni park Fruška gora“ tražila i završni izveštaj o sadnji, koji smo potom i objavili na zvaničnom sajtu EXIT Fondacije.
„Određena grupa na Fejsbuku već danima obmanjuje javnost i tvrdi kako sadnje zapravo nije ni bilo, iako su objavljene stotine fotografija i snimaka od strane preko 400 volontera, od čega preko 100 studenata Šumarskog fakulteta sa profesorima. Ista grupa kao krunski dokaz ove tvrdnje koristi snimak terena iz vazduha dronom. Na ovom snimku se sadnja naravno ne vidi, jer su mladice veličine 20-30cm i ne mogu se videti od okolnog prostora, osim iz neposredne blizine od nekoliko metara. Suočena sa argumentima, ova grupa je priznala da je sadnje ipak bilo, ali je ustvrdila da je zasađeno oko 1000 sadnica, da bi nedugo zatim broj povećali na 4500. Imajući sve ovo u vidu, još jednom pozivamo sve zainteresovane da nam se obrate i da u bilo kom trenutku odemo na Frušku goru da zajedno prebrojimo sadnice kako bi se svi nedvosmisleno uverili u istinu“ izjavila je programski direktor EXIT Fondacije Ida Siljanović.
Na društvenim mrežama su se javile i optužbe da je sadnja vršena bez konsultacije struke. Čuveni profesor Šumarskog fakulteta, g. Milan Medarević, i lično prisutan na Fruškoj gori 23. novembra, povodom ove akcije istakao je:
„U odnosu na kampanju koja se vodi u cilju što negativnije ocene izvedene akcije, osećam za obavezu prema studentima Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu da ukažem na sledeće:
– Operativnim godišnjim planom gazdovanja pošumljene površine su integralni deo „Plana obnova šuma“;
– Obuhvataju delove odseka u okviru 16. i 4. odeljenja;
– Stanište na kome se nalaze konkretne površine pripada kseromezofilnom tipu šume kitnjaka na kiselim smeđim zemljištima;
– Dobrota staništa inicirala je zakorovljavanje po izvršenoj seči obnavljanja, a ono promenu opredeljenja ka izvesnijem rešenju veštačkoj obnovi šume sadnjom kitnjaka. Na ovaj način sadnjom i negom kitnjaka u prvih 10 godina, obezbedilo bi se ravnopravno razvijanje sve tri vrste edifikatora (kitnjak, grab i sitnolisna lipa), a nikako suzbijanje lipe (osnovno znanje iz obnove šuma staro bar 60 godina). Ukupno je zasađeno cca 11.000 sadnica.
Ostatak sadnica do dogovorenog iznosa je ostavljen kao rezerva za popunjavanje sledeće(ih) godine u cilju većeg stepena sigurnosti.
O realnosti broja pomenutih sadnica, govori činjenica da je akcija trajala efektna 4,5 časa i teško je poverovati da su pojedinci (studenti i ostali volonteri) imali skromno mali učinak. Na ponašanje studenata na ovoj akciji lično sam vrlo ponosan.”
Pošumljavanje je rađeno pod strogim nadzorom i kontrolom kancelarije EU u Srbiji: „EU održava najviše standarde u oblasti transparentnosti i odgovornosti, a aktivnosti koje EU finansira prate se i podržavaju svom potrebnom dokumentacijom kako bi se potvrdili ostvareni radovi i usluge.
Ova aktivnost sađenja drveća ne predstavlja izuzetak i takođe se prati. Zaštita životne sredine predstavlja ključni prioritet Evropske unije.“ navedeno je iz kancelarije Evropske unije u Srbiji.
Jedna od dilema koja se pojavila je i da li je tim od 400 ljudi u stanju da za jedan dan posadi toliki broj mladica.
Kao što je i navedeno putem izveštaja Nacionalnog parka, za potrebe projekta na jednoj od dve glavne lokacije bile su unapred mašinski izbušene rupe, kako bi sadnja bila maksimalno efikasna, te je sadnja jedne mladice na ovako pripremljenom terenu trajala oko jedan minut, koliko je dovoljno da se mladica ubaci i rukom zatrpa okolnom zemljom.
Za koordinaciju volontera bili su zaduženi aktivisti Pokreta gorana Vojvodine, koji ovom prilikom poručuju: „Na dan akcije, 15 lidera Pokreta gorana i šest lidera sa Šumarskog fakulteta, dočekali su volontere i formirali grupe od 10 do 18 volontera u svakoj, održali im uvodnu prezentaciju o Fruškoj gori, njenom značaju, o vrsti sadnica koje tog dana sadimo i nakon praktičnog prikaza postupka sadnje, naši lideri su pratili i pomagali svojim grupama u realizaciji sadnje. Akcija je završena u predviđenom vremenu.“
EXIT fondacija je još 2017. u svojoj publikaciji „20 godina EXIT aktivizma“ kao jedan od osnovnih stubova delovanja postavila ekološke ciljeve (publikacija na linku, strane 10 i 11).
Pošumljavanje je najefikasniji odgovor na klimatske promene, a naš cilj je ne samo milion stabala u Srbiji u narednom periodu, već da naša zemlja sa 29% dođe na 40% pošumljenosti svoje teritorije.
Na akciji 23. novembra vodili smo računa o svakom detalju, o separaciji otpada, o tome kako volontere treba prevesti autobusima na gas da bismo imali što manji štetan uticaj na prirodnu sredinu, instruisali volontere da ni slučajno ne donose plastiku na Frušku goru, obezbeđivali im ekološke boce i cisterne sa vodom, bavili smo time se gde će pušači da odlažu opuške, zbog čega smo dobili pismene pohvale stručnih saradnika Delegacije Evropske unije.
Fruška gora ima 16 jezera, 40 vodopada i 17 manastira, ali je nagriza 6 tipova kancera
Dodaj komentar