Na kafu u Gložan: Slovački par napravio etno kuću na ponos svih Vojvođana

Slično nam je svima potrebno za sreću vikendom – dobra kafa, osvežavajući napitak, malo mira i tišine. Možda i parče dobrog kolača.

– Smete li lešnike? Ima ih u korama – upitala nas je ljupka domaćica možda najšarmantnije kuće u Gložanu.

Samo pola sata vožnje od Novog Sada delilo nas je od upoznavanja sa jednom slovačkom porodicom, koja je odlučila da pokrene posao u naselju nadaleko poznatom po negovanju slovačke kulture, običaja i starina.

Tatiana Miškovicova zajedno sa suprugom bila je na studijama u Slovačkoj, ali uvek ih je, kako kaže, nešto vuklo nazad.

– Tamo smo radili za velike korporacije i ti poslovi nam nisu davali nikakav smisao. Tražili smo način da se vratimo kući. Suprug je dobio ponudu da predaje matematiku u Kulpinu, a ja sam govorila da želim da osmislimo nešto što će biti samo naše.

Priča nam uz šolju vrhunske kafe i čašu limunade sa domaćom nanom, kako ju je ljubav prema kafi navela na ideju da otvori “nešto što ima veze sa kafom”.

– Kod kuće sam često pravila i kolače. To me je ispunjavalo i eto, postalo je moja primarna profesija.

Dosta ulaganja u staru porodičnu kuću njenog supruga rezultiralo je pravom malom oazom za svakoga ko želi da uživa uz prijatelje i porodicu. Letnja kuhinja koja je bila u veoma lošem stanju pretvorena je u kafeteriju koja odiše vintidž duhom i pravom domaćinskom atmosferom.

– Kada smo je otvarali 2016, vidite po prostoru da nije veliki, hteli smo da privučemo ljude koji će znati da cene ono što mi radimo. Koristimo domaće sastojke, sve je napravljeno s ljubavlju i ništa nije komercijalno. Ne želimo da ovo bude pretrpano.

Zato je i njihovo radno vreme isključivo vikendom, kada Tatiana pred svoje goste, osim domaćih sokova iznosi i svega dve, tri vrste kolača, svaki put drugačije.

– Ovde u voćnjaku iza kuće imamo breskve, kajsije, šljive, višnje, maline, kupine, jagode i lešnike. Sve to koristim u svojim tortama.

U marketing, kako kaže, ne ulaže puno, jer su joj najbolja reklama sami gosti.

– Ljudi ovde mogu da uživaju u domaćim tortama pa da ih, ako im se dopadnu, poruče za rođendane, svadbe i slično.

Da uživaju ne samo u kolačima, nego i u tradicionalnom doručku, mogu oni koji odluče da se ovde zadrže na noćenju, jer je jedan deo te stare porodične kuće preuređen u apartmane za one koji dolaze izdaleka. Uslužni domaćini pripremiće vam tradicionalni doručak uz domaći slovački kulen, slaninu, šunku i sireve.

– U našim apartmanima najčešće borave ljudi koji se bave biciklizmom, jer oni vole prirodu i njima odgovara ovakav tip smeštaja. U kafeteriju, sa druge strane, najviše dolaze ljudi iz okolnih mesta, Bačke Palanke, Novog Sada. Imamo i goste iz Beograda, koji dođu samo da bi pojeli kolač pa se vrate.

Jedan deo te kuće iz 1926, koja je prava fuzija tradicionalnog i modernog, sačuvan je kao etno soba pa smo, umesto da se samo gostimo, kratkim obilaskom saznali kako je nekada izgledala prednja soba kod Slovaka.

– Nameštaj je bio u lošem stanju, pun crvotočina. Sačuvali smo jedan krevet, dva ormara, šivaću mašinu i kaljavu peć. U ormarima je miraz suprugove majke i bake – priča nam Tatiana, dok nam pokazuje tradicionalne slovačke suknje, kecelje i posteljinu koja se nekada dovozila iz Slovačke.

– Zahvaljujući suprugovoj baki sada imamo najdivniju posteljinu od damasta, ponosno dodaje.

Sve je, navodi, napravljeno minimalistički sa željom da se sačuva autentičnost i tradicija. U prilog čuvanju tradicije ide i podatak da je Coffe house tulip mesto na kome se, u okviru slovačkih donacija, održavaju različite izložbe, muzičke i književne večeri, sve sa ciljem da se podrže lokalni umetnici. To je mesto i gde naša domaćica organizuje piknike, radionice joge… Kuća koja mnogo daje, ali traži i stalna ulaganja.

– Uglavnom sve radimo sami. Na redu je stavljanje prskalica, da bi travnjak bio lepši. Hoćemo da postavimo ljuljaške i tobogane u dvorištu, kako bi se i deca koja ovde dođu kvalitetnije igrala.

Jedno od najvećih ulaganja bilo je i renoviranje spoljašnje fasade pa je ona sada, šarolika i osvežena, spremna da uskoro dočeka svoju stogodišnjicu.

– Dobila je šminku za rođendan, šali se Tatiana.

Naše druženje uz kafu privodimo kraju, jer gosti nastavljaju da stižu, a stolova je malo. Posla je ipak, čini se sa strane, taman onoliko koliko treba u jednom takvom ambijentu.

– Ljudi su znali da kažu da je sve super, samo da treba da povećamo poslugu i da u dvorište stavimo više stolova. Rekla sam “Neee…”, dodaje uz smeh.

Uz osmeh nas i pozdravlja, do sledećeg druženja, jer ova kuća u Gložanu drži kapiju širom otvorenu za svoje goste. A i oni joj se iznova vraćaju, tokom cele godine.