– U pretpostoriji tajne sobe nalazio se orman a njegova vrata su zapravo bila ulaz u nju. Ja sam rukom gurnula vrata ormana, koja se okreću i ukazuje se druga prostorija koja je bila opremljena bubicama, kamerama, navigacijama, Dži-pi es i kompletnom elektronskom opremom – kaže za portal Nova bivša zaposlena u Sektoru unutrašnje kontrole i bezbednosti Elektroprivrede Srbije, Nataša Prišić.
Pomenute prostorije deo su beogradskog EPS-a i nalaze se u naselju Cerak.
Prišićeva napominje da 2019. otkriva pomenuti centar na Ceraku, gde su se nalazile izmeštene prostorije Unutrašnje kontrole (UK). Prislušni centar videla je kada je trebalo da sa kolegama sa te lokacije krene na teren.
– Sa kolegama sam tog jutra službenim vozilom došla iz Novog Sada a plan je bio da na teren krenemo sa Ceraka, tu smo se okupili. U predpostoriji tajne sobe nalazio se orman a njegova vrata su zapravo bila ulaz u tu sobu. Ja sam rukom gurnula vrata ormana koja se okreću i ukazuje se druga prostorija u kojoj je sa leve strane jedan kožni dvosed. Prostorija je bila opremljena bubicamama kamerama, navigacijama, Dži-pi es i kompletnom elektronskom opremom, koja mi u tom momentu nije bila poznata. U pretprostoriji se nalazio veliki broj računara gde su oni obavljali neke „poslove“ po nalogu direktora mog sektora Nenada Dilberovća. Tužilaštvu za organizovan kriminal su predate te fotografije. Sva ta oprema korišćena je za prisluškivanje zaposlenih – kaže Nataša Prišić, koordinatorka UK EPS, koja je, kako tvrdi, zbog toga što je otkrila kriminalne i koruptivne radnje dobila otkaz u EPS-u.
Pored prislušne opreme, tvrdi Prišić, postajao je i softver koji služi za prepoznavanje lica zaposlenih, što je takođe nezakonito.
– EPS nije imao nikakva prava to da radi, niti da prisluškuje, niti uhodi zaposlene. EPS nije nikakva bezbedonosna organizacija već javno preduzeće pa se svakako postavlja pitanje zbog čega su oni nabavljali tu opremu. Ja sam se zbog svega toga posvađala sa Dilberovićem i tadašnjim direktorom EPS Miloradom Grčićem, jer je sve urađeno po njihovom nalogu i oni su ti koji su direktno prisluškivali zaposlene. Akcenat je bio na rukovodiocima i šefovima ogranaka, pogotovo u Kolubari. Radili su to za slučaj samoodbrane, da bi mogli druge da ucenjuju, što su i radili. U Kolubari je postojao drugi prislušni centar koji je nazivan „Tvrđava“. Prikupljanje podataka, koje su oni samovoljno radili, je isključivo u nadležnosti policije koja to može da radi po nalogu suda, nikako drugačije – ističe Prišić i dodaje:
– Išli su do te mere da su i u službena vozila postavljali prisluškivače, kao i u telefone i laptopove. Čak su na drvene bandere, u neke kutije, postavljali kamere od kojih je jedna gledala na groblje a druga na jednu ulicu u Obrenovcu. Nedavno su obili kancelariju u kojoj sam ja sedela, što sam saznala od zaposlenih. Ja sam to prijavila policiji, tužilaštvo nije reagovalo, iako su tamo bile moje lične stvari. U međuvremenu, pretili su mi klanjima, ubijanjima, lomljenjima itd – kaže ona.
Ističe da su na teren išli službenim vozilima i da su jednom prilikom koristili automobil marke „nisan x-trail“ bele boje, koji je inače redovno koristio direktor UK Dilberović i koji je tog dana krenuo sa njima. U vozilu uočava opremu, takođe, nepotrebnu zaposlenima u EPS-u.
-Sedeći na mestu suvozača uočavam svetlosnu signalizaciju, istu onu koju koristi policija. To su blinkeri koje oni stavljaju na vozilo i koriste kao da su u službi policije, iako u njoj Dilberović više ne radi, jer je pre dolaska u EPS bio načelnik SBPOK-a. Jednom prilikom, vršeći kontrolu u Kostolcu sa svojim kolegama, videli smo da se na službenoj kapiji, Goran Janjušević, koga su iz policije u EPS doveli Grčić i Dilberović, legitimiše policijskom značkom, što je protivzakonito. To znači da oni nisu vratili policijske značke što mi je jednom prilikom Dilberović i priznao – dodaje Prišić.
Ona navodi još jednu situaciju koja se desila u Balkanskoj 13 u Beogradu.
– Došla je jedna ženska osoba, kolegama nepoznata, i instalirala na računare nekakve čartove, dijagrame. To su potencijalne mete za one koji nisu politički podobni, koji im se suprotstavljaju i protive se kriminalu, kao što sam to bila i ja. Dve naše sekretarice su te dijagrame nosile Dilberoviću na sto, on dalje Grčiću a potom je lično Dilberović, to sve nosio Dijani Hrkalović na sto – kazala je Nataša Prišić.
Javne nabavke za prislušnu opremu, prema tvrdnjama Prišič, raspisao je Dilberović a opremu za njega je uvezla firma „IntellSec“, što je Grčić potpisao.
– Vlasnik te firme, je uvezao i prodao EPS-u opremu, za koju su ranije u EPS-u raspisane četiri javne nabavke. Vrednost te opreme bila je više od pola miliona evra. Dilberović, poslat od strane Grčića, je sam bio u kancelariji sa vlasnikom firme „IntellSec“, što su i radnici potvrdili. Sa njima je u jednom momentu bio i Ivan Marinković, koji je koordinator IT sektora. To je bio trojac koji vedri i oblači EPS-om i oni su iza zatvorenih vrata dogovorili te nabavke. Jedna od njih odnosi se i na enkriptovane telefone, koje su sebi kupili rukovodioci UK. Radili su sve ono što nisu smeli da rade – ističe Prišić.
Ona kaže da je Tužilaštvo za organizovani kriminal Republike Srbije, zbog navedenih radnji, pokrenulo predistražni postupak u kome je i ona saradnik istrage na strani tužilaštva.
– Po nalogu tužilašva pozvao me je MUP, a pored mene saslušano je oko 200 radnika, koji su godinama maltretirani. Deo njih je samovoljno dolazio u tužilaštvo a jedan deo, kao i ja, su pozvani. Kažu da za sve to nije znao Aleksandar Vučić? Evo sada zna, ali se svi pitamo zašto ne reaguje, jer je upravo po njegovom nalogu, a potom i ministra Vulina, pokrenuta istraga koja je trajala više od godinu dana. Po mojim saznanjima, istraga je završena i čeka se da tužilac podigne optužnicu – tvrdi Prišić i kaže da će, ukoliko počinioci ne budu odgovarali i ako predsednik ne bude reagovao, lično predvoditi narod Srbije u borbi protiv kriminala.
Ostatk teksta čitajte na portalu NOVA.
Grčić nastavio da radi u EPS-u, vodi posebnu kancelariju sa 10 zaposlenih
Dodaj komentar