Magazin Novi Sad

Više od 100 ljudi primaju platu u Elektrovojvodini a ne dolaze na posao – i to samo do 3. sprata

elektrovojvodina-eps

Nataša Prišić je već 20 godina zaposlena u EPS, a poslednjih šest provela je u sektoru Unutrašnje kontrole. Tokom tog perioda Nataša je otrkrila da je na platnom spisku Elektrovojvodine više od 100 radnika koji nikada ne dolaze na posao.

Do te brojke stigla je u kontroli samo prva dva sprata zgrade tog preduzeća u Novom Sadu. Brojka bi bila daleko veća da je uspela da stigne do poslednjeg, dvanaestog sprata ali nije jer je zaustavljena od strane rukovodilaca i političara.

Ona tvrdi da u sistemu EPS-a širom Srbije, ima više od hiljadu ljudi koji se nalaze na platnom spisku, a ne dolaze na posao.

Prišić, inače specijalista korporativne bezbednosti, u razgovoru za list „Nova“ prepričava svoje iskustvo tokom rada u Unutrašnjoj kontroli i nadzoru poslovanja u Novom Sadu, kada ujedno kreće i njen progon u EPS.

– Mi ulazimo u redovu kontrolu praćenja prisutnosti na radnom mestu. Odlučili smo se da krenemo od prvog sprata gde se nalazi EPS snabdevanje, sektor kojim u tom momentu rukovodi Jelena Crnogorac, najbolja prijateljica gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića i njegove sestre, koja je po toj liniji postavljena na rukovodeće mesto. Oni pokrivaju ljude koji se ne pojavljuju na poslu. Sa političke strane, poznat scenario, jer tako rade u EPS-u, u kome na teritoriji Srbije ima sigurno više od 1.000 takvih lica. Ja u svoj toj situaciji na sve gledam profesionalno i ne interesuje me koja je politička opcija. Već na prvom spratu utvrđujemo da veliki broj radnika nije prisutan – priča Nataša Prišić.

Ono što se, prema Natašinim rečima, dalje dešava jeste da se jedan broj radnika, kojima je dojavljeno da se sprovodi unutrašnja kontrola, pojavljuje u kancelarijama i seda na, navodno, svoje radno mestima, a sve, kako kaže, deluje nestvarno.

– Oni u stvari ne sede na svojim radnim mestima jer ih faktički nemaju. Mi smo već dobili informaciju da se kartice, koje provlače nekoliko osoba, nalaze u nekom ormanu unutar kancelarije. Imamo i snimke sa video nadzora, gde se tačno vidi bunt kartica. Osoba sa kojom ja vršim konverzaciju je došla, sela za neki radni sto, radi se inače o ljubavnici narodnog poslanika Igora Bečića, što ja u tom trenutku ne znam. Ona se dve godine pre toga nije pojavila na poslu, što smo utvrdili iz sistema za elektronsko praćenje. Na moja pitanja: Gde je bila jutros u sedam i deset kada smo došli, da li je provulkla karticu kada je izašla, da li je to njen računar, zašto ga još nije uključila…? Ona odgovara da je bila kod doktora, da je provukla karticu, iako je doktor u krugu i ne treba da izlazi. Uporedo vidimo da je njenu karticu, koja je jedna u buntu koji stoji u ormanu, provukla druga osoba, Sonja Stanković, koja je time vršila krivično delo. Računar uključuje, ali ne zna svoju šifru, a zapravo to i nije njen računar, jer se već dve godine nalazi samo na platnom spisku ali ne i na radnom mestu. Tražim joj karticu, nema je jer, je u ormanu. Sve jasno ko beli dan – seća se Prišić.

Ona dodaje da zaposleni imaju četiri vrste praćenja: terminale na ulazu, video nadzor, timeWORX tj. elektronsko praćenje i ručno upisivanje. Radnici koji se i po nekoliko godina nisu pojavili na poslu, kako kaže, evidentirani su samo na terminalu, jer su kroz njega drugi zaposleni, bunt njihovih kartica svakodnevno provlačili.

– Nije samo ona bila ta koja ne dolazi na posao, samo na prva dva sprata otkrivamo takvih više od 100 lica. Da smo otišli do dvanaestog, bio bi haos. Posle svega, ulazimo u kancelariju kod njihovih rukovodilaca, da bi u EPS snabdevanju priveli kontrolu kraju. Dok smo mi u kancelariji, nastaje pometnja, jer ti ljudi, koje smo razotkrili da ne dolaze na posao, vrište, plaču, zovu nekog, a taj neko je spolja, narodni poslanik Igor Bečić. Do mene dolazi koleginica Marijana Janković, koju u međuvremenu zove Bečić, i kaže mi drhtavim glasom, doslovce ovako: Rekao mi je, uđi odmah u kancelariju gde se nalazi Nataša Prišić i reci joj da smesta obustavi kontrolu. Prvo joj to reci lepo a ako neće lepo, reci – poješće je mrak – ističe Nataša.

Ona zatim od koleginice saznaje da je poslanik Bečić zvao i v.d. generalnog direktora Milorada Grčića i direktora Unutrašnje kontrole Nenada Dilberovića. Sve joj biva jasno dva dana kasnije, kada su ona i kolege otišli na sastanak na koji su hitno pozvani od strane direktora svog sektora Dilberovića u Balkanskoj ulici u Beogradu.

– On postupa vrlo neprofesionalno, za razliku od ranije, kada smo imali dobru saradnju. Prvo je bio hladan a zatim vrlo bezobrazan, kakvog ga ranije nisam upoznala. Kolege su sagnule glavu, a ja sam pitala u čemu je problem? On govori besno, kako je pet puta zvao Igor Bečić, kako smo mi krivi jer pravimo haos. Tokom sastanka on poziva Marijanu Janković i glasno joj govori da smo nas dve sebi stavile “mete na čelo” a da sam ja persona “non grata”, te da se ona skloni od mene. Problem je bio u tome što nam je upravo on, kao naš direktor, dao nalog da to radimo i na sam dan, kada su za vreme vršenja kontrole krenule reakcije, rekao da nastavimo i da ne prekidamo. Imam te poruke. Kada se „zakuvalo“ on se povlači, spašavaju svoje političke pulene a mene koriste kao žrtvu. Rigorozno mi naređuje da smesta obustavim kontrolu i da slučajno sutra ne nastavim. Svakako sam bila razočarana, jer svaki put kada odradimo profesionalno posao, ne bude ništa, otprilike tresla se gora,rodio se miš, što je u najmanju ruku neozbiljno – govori Nataša koja tada insistira da se kontrola nastavi.

– Rekla sam mu da ne odustajem jer neki tamo Igor Bečić skače i preti smrću koordinatorki Službe bezbednosti njegovog sektora. Sutradan, 11. avguta 2019. godine Dilberović i svi moji pretpostavljeni, sa mnom prekidaju svaku komunikaciju. Čuli smo se još jednom, dan dva kasnije, jer je Dilberović tražio da iz zapisnika izbacim deo gde se pominje Bečić, što sam ja odbila, jer je taj čovek meni pretio smrću pri obavljanju službene dužnosti, dok pri tom nema nikakve veze sa Elektroprivredom Srbije. To što je on poslanik, za obavljanje mog posla nije imalo nikakav začaj. Posle toga se više nismo čuli. Ta agonija traje godinu i dva meseca. Ja sve vreme dolazim na posao, u kancelariju Unutrašnje kontrola 441 na četvrtom spratu zgrade Elektrovojvodine. Ne odustajem jer ja neću da budem kao oni, a pretpostavljam da čekaju priliku da mi nešto napakuju i oslobode me se – dodaje Nataša i ističe da se tako nešto, niti slično, nije desilo nikada ni u jednom drugom gradu sem Novog Sada.

– Tu kontrolu nismo radili samo u Novom Sadu, već i u drugim gradovima širom Srbije. Poslednja, pre te, bila je u Nišu gde smo sve sproveli isto, ali su u Nišu počinioci utvrđenih nepravilnosti bili kažnjeni. Tamo su rukovodilac sektora i direktor bili odmah smenjeni, zato što je pronađeno da su koristili gorivo bez naloga, utrošak je bio ogroman, a takođe, zaposleni im se nisu pojavljivali na radnom mestu – kaže on.

Zbog sitacije koja joj se desila u firmi u kojoj je provela dve decenije, i u njenom gradu, obraćala se i gradonačelniku Novog Sada i predsedniku Pokrajinske vlade, sa zahtevom da smire Bečića, koji je član Gradskog odbora SNS i pojasnila im da ne postoji interes da se taj čovek meša u poslove EPS-a. Nikakav odgovor nije dobila niti je bilo kakve reakcije, objašnjava i zašto.

– Realno, ima veze jer je su Igor Bečić i njemu slučni svoje ljude tu doveli da rade, neke i na rukovodeća mesta. To rade za pet hiljda evra. Ti radnici se ne pojavljuju na poslu, a primaju platu. Kada se i pojave, bave se stranačkim aktivnostima, botuju u radno vreme, sakupljaju kapilarne glasove i članarine. Tražila sam za to i pisani nalog, naravno bezuspešno, jer njih štite funkcioneri SNS. Žao mi je dugogodišnjih radnika, i ja sam jedna od njih. Dok ti ljudi predano i profesionalno rade, neki drugi čak i ne dolaze na posao, a jednako primaju platu. Pa i kada dođu, drznu se da odbiju posao, kada ih neko od starijih kolega čak zamole da nešto urade – kaže Nataša i iznosi podatke o poslaniku Igoru Bečići, za koje tvrdi da su tačni.

– On je radeći kao perač autobusa, a zatim kondukter u JP “Vrbas”, od NN lica iz Niša nabavio falsifikovanu diplomu Više poslovne škole iz Novog Sada br.01-2572, u nameri da dobije funkciju tehničkog direktora u JP “Vrbas”, što se i desilo. Javno tužilaštvo je tada podiglo optužnicu protiv njega i još jednog lica, koje je u međuvremenu preminulo, ali Bečić svojim uticajem u tužilaštvu, obustavlja proces, što je njegov manir. U međuvremenu je lažno, magistrirao ali i doktorirao. On sedi u Narodnoj skupštini, kao “predstavnik naroda” i meni, kako bi prikrio krivična dela, preti smrću – ogorčena je Prišić.

Ona još dodaje da je ranije, radeći svoj posao, verovala da se postupci protiv lica za koja je unutrašnjom kontrolom utvrđena nedgovornost poštovanja radne discipline, sprovode, ali da sada sumnja u to.

– Mislila sam da svi rade svoj posao, kao što sam i ja radila, ali kada sam malo dublje ušla u to, shvatila sam da to i nije tako. Dešavalo se da, kada smo išli na teren, taj isti Dilberović ostavi nas u kolima pa po dva sata sedi u tužilaštvu u Kraljevu, pa sa ljudima iz BIA i ostalima iz policije. Kada sam shvatila da se ne sprovode nikakve mere protiv počinilaca, niti išta ide ka tužilaštvu, ja sam postupila moralno i podigla krivičnu prijavu protiv svih njih. Naravno i protiv Igora Bečića, čija je pretnja smrću bila inicijalna kapisla. Lično ću se potruditi da on više ne bude narodni poslanik jer narod treba da bira poslanike a ovakav nikom ne treba, koliko god ga Vučić i Vučević podržavali – zaključuje Nataša.

Izvor: Nova

Nataša je otkrila malverzacije u EPS-u pa ostala bez posla, najveći propusti u Novom Sadu

Redakcija Luftika.rs

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

2.7K Shares
2.7K Shares
Share via
Copy link