Ako kriza u Srbiji potraje tri meseca, jedan od mogućih scenarija je i inflacija

Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić, izjavio je za Danas da će biti jako teško ako kriza sa epidemijom u našoj zemlji potraje duže od tri meseca.

On je rekao da će država u tom slučaju imati samo dve opcije – zaduživanje ili štampanje novca, što je uvod u inflaciju.

Rajić jer istakao da se nada da se neće ponoviti greške iz devedesetih, te preporučio Vladi Srbije i ministru finansija da okupe što više proverenih stručnjaka, koji dobro poznaju ne samo oblast upravljanja javnim finansijama, nego i strukturu domaće privrede i međunarodni finansijski sistem, jer svaka pogrešna odluka i neznanje može zemlju da uvuče u još dublju krizu.

– Fiskalni savet je dao dobre smernice i dobro je što on postoji i radi na profesionalnim načelima, ali Srbiji nedostaje više takvih stručnih tela za druge značajne oblasti. Od dobrih procena i promišljenih odluka će zavisiti koliko dugo ćemo osećati posledice trenutne krize – naveo je Rajić.

Komentarišući ekonomske mere Vlade za podršku privredi, ocenio je da su one „generalno dobre“, s obzirom na stanje u budžetu, ali da je ključno pitanje kojom brzinom će podrška države stići na račune kompanija, posebno onih najugroženijih – preduzetnika, mikro i malih preduzeća koje zapošjavaju više od 900.000 ljudi.

Sredina maja, smatra on, predaleko je, i napominje da je novac, u 21 evropskoj zemlji u kojima su mere donesene, već uplaćen ili će leći u narednih nekoliko dana.

– Brzina prenosa sredstava je vodeći faktor koji će uticati na odluke preduzetnika i direktora firmi kako da odgovore na krizu i da li da smanjuju broj zaposlenih, privremeno obustave rad ili zatvore firme – istakao je sagovornik Danasa.

On je dodao i da je bilo neophodno da dokumenti sa detaljima i uslovima za podršku već budu objavljeni kako bi privrednici znali na šta mogu da računaju. Takođe je naveo primere drugih evropskih zemalja, uključujući i Hrvatsku, gde je država na sebe uzela pokrivanje poreza i doprinosa, ili samo doprinosa, za period od marta do juna, za sva mikro i mala preduzeća i preduzetnike, za razliku od mera u Srbiji po kojima će se porezi i doprinosi plaćati u ratama tokom 2021. godine.

– To zapravo znači da je ova ‘pomoć’ države zapravo jedna vrsta kredita koji mora da se vrati u određenom roku i preduzetnici moraju realno proceniti svoje mogućnosti da li će tokom 2021. moći da servisiraju sve svoje redovne obaveze i da dodatno vraćaju ovu ‘pomoć’ državi – kazao je Rajić.

Po uzoru na druge države, istakao je, trebalo je obustaviti zaračunavanje kamata svim privrednim subjektima i građanima.

– Nedopustivo je da u uslovima kada privreda i građani ne mogu da rade i normalno zarade da plate poreze i poreska dugovanja, poreske uprave i dalje zaračunavaju bilo kakve kamate. To je najgori vid zelenašenja države nad pojedincima i pravnim licima kojima je ta ista država svojim merama ograničila pravo na rad – ocenio je Rajić.

Parafiskalni nameti, poput zakupa prostora gradovima i opštinama, u ovom slučaju bi mogli biti umanjeni ili u potpunosti odloženi.

– U ovoj situaciji mali biznis će se upravo slomiti na velikom broju parafiskalnih nameta i komunalnim uslugama čiji su iznosi često višestruko veći za privredu nego za građane – smatra on.

Na pitanje kada bi mogao da se očekuje početak nove ekonomske krize na globalnom nivou, odgovorio je da je ona već počela padom privredne aktivnosti u Kini od 37 odsto i ulaskom nemačke privrede u dublju recesiju, što, kako je rekao, za sobom povlači i mnoge druge države po principu spojenih sudova. Neke države će smanjiti uvoz da bi pospešile sopstvenu privredu, a u sektorima kao što je turizam i ugostiteljstvo i putnički saobraćaj mnogo manje ljudi će putovati, što zbog gubitka posla i manjih primanja, što zbog opreza da se oni i njihove porodice na razbole na putu.

– Dubina moguće krize najbolje se vidi po tome što su samo Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i EU najavile do sada najveće upumpavanje novca u privredu od skoro 3.400 milijardi evra da bi predupredile teške posledice pada privredne aktivnosti – ukazao je Rajić.

Izvor: Danas