Prema rezultatima istraživanja Ekološkog centra „Stanište“, u prethodnih 9 godina Srbija je naplatila 60.000.000.000 za ekološke takse, a mi se trujemo vazduhom! Dobro ste pročitali – šezdeset milijardi dinara.
Ova suma nije dovoljna za rešenje svih, ali je dovoljna za rešenje nekih gorućih ekoloških problema naše zemlje. Ovo bi bio sjajan podatak, da je novac iskorišćen za šta je i predviđen. Nažalost, pola milijarde evra, umesto da bude uloženo u upravljanje otpadom, podizanje zasada, unapređenje transpora, novac je potrošen na asfaltiranja, rasvetu, širenje vodovodnih mreža itd., ali i za „punjenje džepova“ raznih organa vlasti dobro razrađenim kanalima, pod krinkom nevladinih/vladinih organizacija (tzv. „Fantomske organizacije“). Tačnije, niko sa sigurnošću ne može da utvrdi dokle ide trag ovog novca.
O trošenju sredstava namenjenih ekologiji, razgovarali smo sa Mihailom Gajićem, urednikom ekonomskog sadržaja u magazinu Talas.
Glavni problem leži u neprimenjivanju postojećih zadataka. Zakoni se široko tumače, i nema adekvatne kontrole programa iz oblasti ekologije. Tamo se ubacuju neke druge stvari koje imaju makar neke dodirne tačke sa zaštitom životne sredine – čime se ta namenska sredstva zapravo nenamenski troše.
U praksi to izgleda ovako: lokalno komunalno preduzeće loše posluje, opština hoće da mu da subvencije ali te pare nema. Onda posegne za novcem iz zelenog fonda tako što kaže da novac ide za uređenje javnog zelenila (a to je po njihovom tumačenju zaštita životne sredine), i pod tim alibijem novac “mogu” da daju umesto čiste subvencije – iako to jako teško može da se podvede pod zaštitu životne sredine, jer je deo obavljanja komunalnih poslova i tako se knjiži u budžetskom okviru.
Mihailo je takođe pisao o glavnim problemima nove ekološke takse u Srbiji.
Takođe, upitali smo Bojana Simišića iz Eko straže, gde odlazi novac prikupljen za eko takse.
Dosta nas je u stvari pokušalo da pronađe on-line izvor gde je otišao novac namenjen ekologiji. Jedino smo uspeli da saznamo da je u pitanju suma od oko pola milijarde evra. Ono što je najverovatnije – novac je otišao direktno u budžet za krpljenje takozvanih rupa, odnosno smanjenje budžetskih deficita.
Šta su zapravo ekološke takse?
Kako bismo živeli u što zdravijem okruženju, izdvaja se ekološki dinar koji će tome doprineti. Takozvane ekološke takse su nadoknade koje država naplaćuje (građanima, firmama) za unapređenje i zaštitu životne sredine, a lokalne samouprave su dužne da prikupljeni novac troše na unapređenje životne sredine.
Kako zagađenje vazduha utiče na naše zdravlje?
Naučno je dokazano da kvalitet vazduha utiče na ljudsko zdravlje. Život u okruženju bez zagađenja označava bolji kvalitet života. U Srbiji se svaki dan bar 3 grada nalazi pod kategorijom OPASNO na skali koja meri indeks zagađenosti vazduha.
Zagađen vazduh nepovoljno utiče na psihičko blagostanje i fizičko zdravlje. U posebno ugrožene grupe spadaju osobe koje već imaju zdravstvenih tegoba, stariji ljudi i deca. Ovo su neke od posledica izloženosti zagađenom vazduhu:
Prevremena smrt
- Astma
- Smanjene funkcije pluća i respiratorne bolesti
- Umor
- Glavobolje i nervoza
- Kardiovaskularna oštećenja
- Oštećenje reproduktivnih organa
- Iritacija očiju, grla i nosa
- Oštećenja nervnog sistema
- Oštećenja jetre, slezine i krvi
Jako zabrinjavajuću činjenicu predstavlja podatak da je majčinska izloženost zagađenom vazduhu povezana sa nepovoljnim ishodima rađanja, kao što je npr. prevremeni porođaj.
Ako uzmemo u obzir da zagađenje vazduha uzrokuje između 2 i 3 miliona prevremenih smrtnih slučajeva godišnje širom sveta, potpuno je normalno da se zabrinemo zbog nivoa zagađenosti u svojoj zemlji.
Povećanom emisijom vozila, fabrika i rudarskih aktivnosti, porastao je i nedostatak svesti i apatije prema održavanju zdravog vazduha – prouzrokujući ozbiljnu štetu ljudskom zdravlju i životnoj sredini.
Koliko je važna dosledna primena zakonskih regulativa koje se odnose na trošenje sredstava prikupljenih za ekologiju, toliko je važno i podizanje kolektivne svesti građana o važnosti očuvanja zdrave životne sredine.
Svako je dužan da pruži mali doprinos kako bi priroda bila zdravija, vazduh čistiji, a tuđi životi kao i nas samih bezbedniji.
Dodaj komentar