Boris Trivan, glavni i odgovorni urednik portala Noizz, iznenada nas je napustio 25. oktobra. Trivan je umeo dobro da protrese javnost i da sa hirurškom preciznošću ukaže na devijacije u posrnulom sprskom društvu.
Jedan takav tekst, pod naslovom„Istina o srpskom džet-setu“ izvorno je objavljen 28. avgusta 2017. a mi vam ga danas, u njegovu čast, prenosimo u celosti:
Poslanica Ane Nikolić: Skloni se u ćošak sa svojom ocvalošću i ustupi mesto jedrim ribama
Čitam juče neki prestižni tabloid od 6 dinara i na 12 strana i kaže “glamurozni odmor poznate manekenke”, a pored toga stoji slika neke mučenice koja se izoperisala do stepena neprepoznatljivosti.
Kao prvo, manekenka nije svaka nesrećnica koja se polugola slikala u lokalnoj fotografskoj radnji u svom selu. Kao drugo, nisi poznata samo zato što si dvaput izašla na nekom trećerazrednom portalu. A kao treće, ako misliš da je glamurozno putovati WizzAir-om do sporednog aerodroma u nekoj zemlji i onda autobusom ići do svog hotela sa dve zvezdice (od kog do plaže opet moraš ići 45 minuta autobusom), onda to nije ni odmor, a kamoli glamur.
Bolje da si vozom otišla do Šušnja i jela kuvani kukuruz na plaži.
Međutim, ono što me je najviše zabavilo u ovom tekstu, jeste što se nalazio u rubrici koja se zove “Džet-set”. Džet-set? DŽET-SET?? Pa čekajte, rođaci. Ajmo ponovo.
Za početak, da bi neko bio pripadnik džetseta, mora da ima svoj privatni – džet. Onda tim SVOJIM mlaznjakom ide od jednog događaja do drugog, od Londona do Majamija, pa onda do Njujorka, posle čega svraća do Kaprija, odakle ide za Tokijo, pa posle do nekog odredišta u Francuskoj (nikada do Kana, u Kan se ulazi jahtom. Svojom, razume se).
Dakle, reč je o ljudima koji su toliko bogati da mogu sebi da priušte avion, a mogu da ga priušte jer su bezobrazno uspešni u svom poslu koji im donosi milione. A toliko su uspešni i zarađuju milione jer rade od jutra do sutra, nemaju slobodan dan ni u snovima i zbog toga toliko cene svaki minut svog slobodnog vremena da ne žele da ga protraće, zbog čega i imaju svoj – džet.
Sve u svemu, radi se o multimilionerima o čijem kretanju nećete nigde ni moći da pročitate jer njih ne interesuje da se pojave u nekom časopisu od 15 dinara, već samo žele da maksimalno uživaju u ono malo slobodnog vremena koje uspeju da ugrabe. ‘Nači, nema tu nikakvih hirova i izigravanja ludila tipa “aviJoni-kamiJoni”, nego čist proračun i ušteda vremena.
S druge strane, domaća verzija džetseta je sasvim drugačija i na nivou je “Kako mali Perica zamišlja glamur.”
Ako izuzmemo Mitrovića, Beka, Zeptera i Miškovića, svi ostali nemaju para ni da lete biznis klasom, a kamo li da imaju svoju praćku. Svi ostali koji izigravaju ludilo, samo su u svojim glavama džetseteri (u tim glavama uglavnom i nema ničeg drugog). Ovde prednjače, naravno, pevačice i ove sa labilnim zanimanjem ali sa izraženom potrebom za stabilnim finansijama.
Tako ćete često videti po novinama njihove spontane slike sa aerodroma, a na društvenim mrežama će se čekirati isključivo u VIP laundžu iako je istina da su se samo naslonile na njegov zid da bi uhvatile signal.
Ukoliko im je gazda Mića iz diskoteke u Leverkuzenu platio i kartu za biznis klasu, onda očekujte i poplavu slika sa njihovog VIP sedišta. Ovo su već ređi slučajevi jer gazda Mićina kafanica sa pet stolova ne može da napravi dovoljno veliki profit da bi mu se isplatilo da dotična gospoja šeta svoj fejk Luj Viton u onom delu iza zavesice.
Dakle, to smo shvatili, osnovni preduslov je da ste bogati. Jako bogati.
Ali, ispostavilo se da u zemljama koje se dave u bedi, najlakše je glumiti bogatstvo. U tom mučnom upinjanju da se dokažu kao uspešni i bogati, domaće džetseterke uporno fotografišu svoje preskupe cipele, torbe i haljine i onda to natrljavaju na nos gladnim devojčicama u provinciji, koje zbog toga počinju da misle da je jedini znak da su uspele u životu ako imaju isto to i samim tim postaju spremne na sve da bi to postigle.
Prava istina je uglavnom da u komšiluku svakog od tih naših džet-setera postoji neki šaner koji iz Turske donosi Luj Viton torbe i Guči haljine koje koštaju kao dve pavlake i glavica kupusa. Ponekad su i sami džet-seteri „zvanični distributeri“ ovakvih dobara (Setimo se Goge Channer).
Ne treba zaboraviti ni da je džet set i stanje stanje uma, ne samo novca. Eto neki imaju i dvorac ali avaj, softver se još uvek nije apdejtovao još od verzije Kasidol v1.1.
Ukratko, pravi džet-set doručkuje kavijar u Londonu, ruča lososa u Parizu, večera jastoga u Rimu i ide na žurku u klub u Njujorku.
Domaći džet-set doručkuje slaninu kod kuće, ruča pasulj u Obrenovcu, večera čvarke u Rumi, a uveče peva u kafani u Šapcu.
Pravi džet-set pije Kristal, domaći pije Navipov Milion.
Pravi džet-set čine imućni bankari, tajkuni i vlasnici internacionalnih kompanija.
Domaći džet-set čine starlete, šatorske pevačice, osrednji manekeni i ljudi za koje niko ne zna zašto su poznati.
Pravi džet-set je zaradio novac, domaći… da ne dužim, jasno vam je..
Tamna strana je što ukoliko i jeste džet-set ovde, ljudi će vas prezirati. Nije sramota biti bogat, ali živimo u zemlji gde je retko ko (ako iko i jeste) svoje bogatstvo stekao na zakonit način, i zato u Srbiji i jeste sramota biti bogat. Mada, ljudi su toliko gladni da im je bogataš svako sa platom većom od 300 evra. Pitanje je trenutka kad ćemo se kao oni kerovi zatvoreni u azilu izjesti međusobno.
Bogati su prvi na meniju. Bon apettite.
Dodaj komentar