Branko Đurić Đuro otkrio je kako je njegov bend Bombaj štampa 80-ih godina pisala pesme u kojima se pominju neka od rokenrol i šlager imena bivše Jugoslavije. U intervjuu za magazin Headliner, Đuro je rekao kako veoma poštuje Momčila Bajagića kao muzičara.
Upravo se Bajaga pominje u pesmi „Uzalud me podsjećaš“ Bombaj štampe iz 1987. godine.
Eh kad bi mog’o da se nagradim
Sa jednim odmorom žestokim
Na nekim ostrvima dalekim
Ja bih znao kako da se opustim
I na tebe ne mislim
Ja da odem ti bi skočila
Al’ nikad ne bih otišao sam
Poveo bih Momčila
Što pjeva ba-ba-bam-bam
Neću ništa da znam
Na pitanje da li je na pusto ostrvo u pesmi “Uzalud” zvao Momčila samo zato što se tako dobro rimuje, Đuro je rekao da to nipošto nije slulaj.
– Nije, nije… dokaz za to je što nas je Bajaga pozvao na svoj jubilarni koncert prošle godine na Kalemegdanu. Njega sam uvek cenio i poštovao kao muzičara i uvek mi je bio drag kao čovek.
Njoj su posvećene sve Bajagine ljubavne pesme
Iste godine, Bombaj štampa je objavila „Otvorenu pjesmu Đorđu B“, gde Panonskog mornara pozivaju u Sarajevo.
Eh da je nekom zvijezdom vođen
Pa da je bogdom ovdje rođen
Bilo bi strašno to.
Znam to nije u njegovom trendu
Al ja bi htio da je u mom bendu
I sa mnom svira rokenrol.
Đorđe, zbog tebe osjećam krivicu
Pusti, pusti tu ravnicu
I dođi u Sarajevo
Da s nama sviraš rokenrol.
Hej, imam za tebe strašnog frenda
Doduše, nije iz mog benda
Al svaku tvoju pjesmu zna.
Hajde, ostavi dunavsku plažu
I dođi, dobro se slažu
Moj i tvoj glas.
Ma pusti kukuruz i silažu
I dođi na našu plantažu
Da pjevaš na sav glas.
Znam, tebe neki đavo goni
Al nemoj bit kao Džoni
Holandija je miš za nas.
Kada ga je novinar Headlinera pitao da li mu je još krivo što nije imao priliku da u Sarajevu sa Balaševićem svira rokenrol, Đuro je iskreno odgovorio:
– To ni najmanje. E, to je bilo zbog rime.
Bombaj štampa je bosanskohercegovačkarokenrol grupa, osnovana 1982. godine u Sarajevu kao proizvod pokreta Novi primitivizam. Osnovao ju je gitarista Nedim Babović, a Bombaj štampa je bukvalno iz garaže je stigla do svirke sa Čakom Berijem.
Kakav Balasevic panonski govnar……
Hm…sporan mi je ovaj stih: “I dođi, dobro se slažu
Moj i tvoj glas.“……valjda bi trebalo da bude -Tvoj i moj glas. A samim tim što je pevao pesnu o Đoletu dokazuje da mu je žao što nije pevao, ali i družio se s njim. realno, Đole je ipak iznad svega toga i iznad mnogih na prostorima bivše države.