Oni koji su do sada samo koristili građevinsko zemljište, mogu da postanu vlasnici, i to besplatno.
To im je omogućio novi Zakon o planiranju i izgradnji.
Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam stiglo je oko 1.200 zahteva privrednih društava, za dobijanje potvrda o vlasništvu nad zemljištem.
Zahteve su podnele kompanije, zbog proširenja proizvodnje, ali i kupci nekadašnjih fabrika, koji na tim parcelama planiraju izgradnju stambeno-poslovnih zgrada, piše RTS. Konverzijom je stavljena tačka na privatizaciju preduzeća, a vredno građevinsko zemljište je poklonjeno – tvrde stručnjaci.
U Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam kažu da zahtevi za sticanje prava konverzije stižu iz cele zemlje, a potvrdu o vlasništvu moraju da im izdaju u roku od osam dana.
Reč je o 5.000 lokacija, odnosno privrednih subjekata koji su imali jednu vrstu ograničenja u raspolaganju imovinom.
– Kada je upisano pravo korišćenja pogledamo koji je udeo i srazmerno tom udelu izdajemo potvrdu i dajemo nalog u katastru da se izvrši upis prava svojine. Ukoliko postoji neki spor, to su sve neki prethodni zahtevi koje je potrebno rešiti kako bi se stekli uslovi za konverziju – objašnjava Đorđe Milić iz Agencije za prostorno planiranje i urbanizam Srbije.
U Agenciji naglašavaju da podnosioci zahteva nisu u obavezi da dostave informacije šta će graditi na tim parcelama.
Upravo je to sporno za stručnu javnost koja, kao primer, navodi lokaciju koja je više od 20 godina napuštena.
– Suština je da nisu imali pravo gradnje, niti jedno ozbiljno pravo na zemljištu. Izmenama Zakona o planiranju i izgradnji sva prava su dobili bez ikakve nadoknade, što je katastrofalno za Srbiju, jer se radi o poklonu države u korist određenih povlašćenih pojedinaca – ukazuje Mile Antić iz Mreže za restituciju.
Ovakva odluka, prema rečima Danijele Rabrenović, arhitekte iz Projektnog biroa, predstavlja praktično tačku na proces privatizacije, jer su na ovaj način investitori koji su kupili fabrike došli do jeftinog građevinskog zemljišta.
– Zapravo, zemljište ih, zahvaljujući ovakvoj odluci, košta nula dinara. Ako bismo posmatrali to s investicione strane, njihova ulaganja su u startu manja za vrednost zemljišta. Oni nemaju potrebe da plate lokaciju, da raseljavaju ljude u odnosu na nekoga ko gradi samostalno ili ko kupuje lokaciju. Mogu samo da sruše te fabrike koje su postojale i da nastave da grade – navodi Rabrenović.
Građevinci ukazuju i na još jedan problem konverzije – ne postoje precizni podaci o veličini parcela na koje se zakon primenjuje, kao ni o vlasništvu ni o načinu na koji su se parcele kupovale.
Zrenjanin prodaje građevinsko zemljište, Linglong srećni dobitnik 30.000 kvadrata kod Ečke
Dodaj komentar