Poznato je da u džunglama Južne Amerike mnogobrojna domorodačka plemena i dalje žive na način kako su živeli pre nego što su konkvistadori uzurpirali njihovu postojbinu. Jedno od tih plemena naseljava prašume Ekvadora, a gotovo hiljadu godina su živeli u izolaciji, sve dok ga svet nije otkrio 50- ih godina prošlog veka. Huaorani, Varani ili Vaudani, takođe poznati kao Vaos, žive u delovima regiona Napo, Orelana i Pastaza.
Grupa od nekoliko hiljada ljudi sporazumeva se jezikom koji nije sličan ni jednom drugom, a u poslednjih 40 godina prešli su s lovačko-sakupljačkog lutanja na stalne adrese u šumskim naseljima.
Neke od zajednica odbacile su svaki kontakt sa spoljnim svetom i preselile su se u izolovana područja.
Iako bi sa ostatkom sveta mogli da podele brojne mudrosti, ne dele entuzijazam s Kogijima, plemenom koje je nakon 500 godina izašlo iz izolacije, kako bi upozorilo ostatak sveta na veliku opasnosti, piše Pun kufer, a prenosi N1 Slovenija.
Prvi susret sa civilizacijom se neslavno završio
Prvi susret Huaorana sa civilizacijom neslavno je prošao.
Kako otkriva novinar Skot Volis, američki misionari u Ekvadoru prvi kontakt sa Huaoranima ostvarili su tako što su im spustili poklone iz aviona.
Fotografije, koje su bile među stvarima, zbunile su pleme koje tako nešto nikad pre nije videlo.
Zaključili su kako se radi o crnoj magiji, a misionare koje su pronašli na obali reke su ubili kopljima.
Prema plemenskom verovanju, razlike između fizičkog i duhovnog ne postoji, a na početku su smatrali kako je celi svet – šuma, i koristili su istu reč za oba pojma.
I danas je šuma njihov dom, a spoljni svet nesigurno mesto za život. O šumi koja je utkana u život svakog pripadnika plemena imaju izuzetno detaljno znanje: kako geografsko, botaničko, ekološko…
Love na tradicionalan način i koriste drevnu medicinu
Pre nego što Huaroni krenu u lov, šaman izgovora molitvu, kako bi bio što uspešniji.
Njihove mete najčešće su divlje svinje, ptice i majmuni, ali jelene ne diraju, navodno jer su im oči previše slične ljudskim.
Kako bi umirili duhove mrtvih životnija, šamani bi ritualno pripremali otrov za strelice, koje bi se potom ispaljivale u žrtve.
Lov takvim strelicama ne smatra se ubijanjem, nego doživljava kao branje plodova iz prirode.
Osim biljaka koje koriste u prehrani, Huaorani poznaju i halucinogeno bilje, a koriste gljive kao što je Dictyonema huaorani.
Zanimljivo je i kako su Huaorani usresređeni na sadašnjost i život u trenutku.
Škrte reči u jeziku im ne dopuštaju raspredanje o stvarima koje se odnose na prošlost i budućnost.
Njihova jedina reč za buduća vremena, baane, ujedno znači sutra.
Tajna sreće – život u trenutku
Život u trenutku, neki će reći, jedan je od razloga zašto su Huaorani srećni, bez obzira na planove velikih naftnih kompanija, ili seče drveća koje bi mogle uništiti njihov dom.
– Kada sam ih pitala šta za njih znači biti srećan i šta možemo da naučimo iz njihove sreće, bili su zbunjeni i nisu znali šta bi rekli.
Pomislila sam da im prevodilac pogrešno prevodi postavljeno pitanje. Mislim, kako ne mogu artikulisati šta je za njih sreća? – otkriva Tesa Blenkov iz Londona, koja je sa plemenom živela pet dana.
– Do kraja putovanja postalo mi je jasno zašto im je sreća tako strani koncept. Njima je sreća stalni način postojanja. Pitanje šta ih čini srećnim, jednako je uzaludno kao da pitate orla zašto ima krila: jednostavno ih ima, i jednostavno jesu. Njihov urođeni osećaj svrhe proizašao je iz duboke povezanosti sa duhovnošću.
Oni ne pripadaju određenoj religiji, ali veruju u više biće i život nakon smrti. Ono što je najvažnije, pleme veruje da su duh i priroda jedno, a njihova svrha je zaštititi i negovati svet u kojem žive. Bez obzira na to jeste li religiozni i duhovni, ili niste, postoji nešto neverovatno vredno u tome – objasnila je ona.
Izvor: N1
Čudesno nomadsko pleme živi na 50 stepeni ispod nule, a irvase drže kao kućne ljubimce
Dodaj komentar