Dragan Simović iz Dobrinje, sela u kojem se planira jedan od rudnika Rio Tinta u Srbiji, jedno je od naprepoznatljivijih lica borbe za opstanak srpskih seljaka u rudarski i profiterski interesantnim područjima, uz Ljiljanu Bralović i Zlatka Kokanovića.
Ne smeju se zaboraviti ni drugi, ekološki aktivisti koji su svojom borbom mnogo učinili da se podigne svest većeg broja ljudi o stravičnim planovima za pretvaranje Srbije u gigantski rudarski basen, kao i o umobolnoj ideji da reke po prirodi stvari valja gurati u cevi od strane nakaza ljudskog naličja koji se predstavljaju kao “privatni investitori”.
Mnogo je već učinjeno, ali sva dosadašnja borba koja je intenzivirana u poslednjih godinu dana zapravo je samo mali uvod u borbu koja tek predstoji za opstanak naših sela i naše prirode. Završena je tek prva četvrtina utakmice za opstanak, ne u ligi, nego u životu.
Neko sistematski uništava našu poljoprivredu, pa od onih zravorazumnih, ali nadasve praznih obećanja da će Srbija postati poljoprivredna sila i evropska hranilica, došli smo do toga da neko našu plodnu zemlju planira da pretvori u jalovište ispunjeno sumpornim kiselinama, cijanidom i drugim otrovima koji ostaju kada se završi proces eksploatacije traženih ruda i plemenitih metala.
Ljudi iz Beograda i drugih većih i manjih gradova žmure nadajući se da niko nije toliko lud, zao i bolestan da upropasti sopstvenu zemlju, svoje seljake, naše izvore života. Mnogi nisu čuli za problem Rio Tinta, mnogi smatraju da su na ulicama i u parku kod Predsedništva bili strani plaćenici i domaći izdajnici koji su „preko noći“ i tuđih novčanika postali ljubitelji prirode, a najveći broj je onih koji ne shvataju da to nije problem „nekih tamo ljudi” već zaista egzistencijalni problem svih nas koji živimo u Srbiji.
Te ljude koji ne znaju, koji ne veruju i koji sumnjaju u optužbe da vlasti rade protiv interesa svog naroda, njih ne treba kritikovati, već edukovati i uputiti kakve stravične posledice nosi njihova nezainteresovanost.
📢📢📢”Ово није проблем само Јадра и Добриње, ово је проблем целе Србије… Молим све људе да преносе ово својим комшијама и пријатељима јер, искрено, ни мене све ово није дотицало док нису дошли и у наше село…” @simovic_dragan из Добриње.@KPromeni @znamodanedamo 🇷🇸 pic.twitter.com/EclTqs9NUQ
— NIKOLA STANKOVIC (@nikolazstankovi) February 22, 2022
Upravo je o ovome govorio i Dragan Simović, mladi poljoprivrednik iz Dobrinje, koji je i sam priznao kako je bio neobavešten, neupućen i nezainteresovan dok zlo nije zakucalo i na kapiju njegovog domaćinstva. Njegove iskrene reči valja čuti i nakon njih razmisliti koliko nam je stalo jedni do drugih, da li smo mi zajednica ljudi koji dele iste vrednosti, tradiciju, sa snažnim istorijskim i genetskim vezama, ili smo samo slučajne i prinudne komšije koje kroz život vodi jedino egoistični sentiment.
Da li se zdušno pronalazimo i u nekom kolektivnom identitetu ili nas je zaista briga isključivo za sebe i članove naše najuže porodice, a žrtvu koju su podneli naši stari posmatramo samo kao jedan besmisleni trud?
Zato je važno da priču o rasprodaji Srbije stranim korporacijama iznosite svuda i na svakom koraku, da se pre svega i sami podrobnije informišete o tome šta se dešava vama u komšiluku, o istorijatu Rio Tinta i iskustvu lokalnog življa sa ovim rudarskim gigantom, o namerama kompanije Dandi (Dundee) na Homoljskim planinama, o tome šta će se desiti sa našom vodom, hranom i vazduhom ukoliko se pod hitno ne probudimo iz kome zvane “ma šta mi tu možemo”.
– Moramo da mislimo jedni o drugima i moramo da mislimo o našoj zemlji ako želimo da živimo ovde – poručio nam je Dragan i pozvao vas da priču o njegovoj i borbi njegovih saboraca širite onima koje ni sam život ne dotiče.
Nisu skupa kola, satovi i silikonske grudi važnije od našeg opstanka u sopstvenoj zemlji? Nisu, je l’ da?!
Kako je Coca-Cola uzela sva izvorišta vode i celu oblast ostavila žednom
Dodaj komentar