Magazin Srbija

Srbija dobija novi Rio Tinto – ostaje bez zlata, a dobija cijanid

Cijanid-homoljske-dandi-rio
Foto: Tamara Marković/Nova.rs, Shutterstock

Najveća nalazišta zlata u Srbiji nalaze se na istoku zemlje. Brojne ekološke organizacije strahuju od “novog Rio Tinta”. Кanadska kompanija Dundee (Dandi) Precious Metals iz Toronta namerava da otvori rudnik zlata Potaj čuka – Tisnica, u opštini Žagubica na Homoljskim planinama. Rudnik bi se nalazio u jugoistočnom delu opštine. Homolje je inače kraj koji proizvede najviše meda u celoj Srbiji.

Ležište zlata pronašla je firma Avala resources, koju je kupio Dandi, u brdima oko sela Laznicа. Kompanija je tada navela da je u jednoj od mesta gde je rađeno istraživanje pronađeno prisustvo zlata od 4,3 grama po toni rude. Pojas gde je zlato pronađeno dug je više desetina kilometra i proteže se od Crnog vrha. Kako je najpre bilo najavljeno, početna vrednost investicije u ovaj rudnik iznosila bi 136 miliona američkih dolara, a u planu je da se zaposli više stotina ljudi.

Preko 50% planiranog rudnika su šume

Planirana proizvodnja kanadske kompanije je prerada 2,5 megatona godišnje. Međutim, pojedine ekološke organizacije strahuju da će zbog ovog rudnika biti ugroženo vrelo Mlave, Beljanica, ali i Homoljska potajnica, kao i životinjske vrste i arheološka nalazišta.

U septembru ove godine Ministarstvo građevinarstva je objavilo javni uvid Prostornog plana posebne namene za eksploataciju zlata za ovo područje. Najveći deo budućeg rudnika zauzimaju šume i šumsko zemljište, više od polovine odnosno 54 odsto, poljoprivredno i ostalo zemljište 35 posto, sama zona rudarske aktivnosti 3,6 odsto i građevinska područja naselja 1,3 posto. Prostorni plan obuvata ukupnu površinu oko 292 kvadratna kilometara.

Planirano je da se ruda zlata eksploatiše putem površinskih kopova, a prerada će se vršiti metodom luženja. Nakon sedam godina eksploatacije, planirano je da zatvaranje rudnika i rekultivacija zemljišta u trajanju od godinu dana. Sam kompleks rudnik imaće pored kopova i postrojenja i odlagalište jalovine. Postrojenje za luženje na gomili će zahtevati površinu od 36 hektara za preradu oksidnog i prelaznog tipa rude, a pored ovog planira se i sistem za drobljenje rude.

Upotrebljvaće cijanid u procesu proizvodnje

Ono što najviše brine ljude je ADR postrojenje u kojoj će se nalaziti glavna procesna oprema, a u samom procesu koristiće se, kako navodi Prostorni plan, cijanid.

Upravljanje, transport, skladištenje i upotreba cijanida biće u skladu sa „Međunarodnim kodeksom za upravljanje cijanidom“ kako bi se osigurala potpuna bezbednost i zaštita životne sredine, tvrde u Prostornom planu.

– Prema EUROMINES (Evropska asocijacija za rudarstvo), u globalnoj perspektivi, većina zlata se dobija pomoću cijanidizacije. Takvi procesi se koriste više od 100 godina da bi se poboljšali rezultati prerade i eliminisala potreba za amalgamizacijom (spajanjem) žive. Cijanid je supstanca koja ima sposobnost da izvlači zlato i srebro iz rude u vrlo niskim koncentracijama. Proces luženja (ispiranja) uključuje stvaranje kompleksa zlata i cijanida i upotrebu aktivnog ugljenika za vezivanje kompleksa zlata – navode u ovom dokumentu.

Tvrde i da je upotreba cijanida u ekstrakciji zlata i njegovoj preradi kod izdvajanja iz rude „najčešće primenjivan metod u rudnicima Evrope“.

1638966010-shutterstock_143
Foto: Shutterstock

– Na globalnom nivou, upotreba cijanida u industriji plemenitih metala primenjuje se u 400 postrojenja za preradu u svetu, od kojih je većina rudnika sa primenom visoke tehnologije i nalaze se većim delom ‘naprednim’ zemljama kao što su SAD, Švedska, Finska, Australija i Kanada. Savremena tehnologija koristi cijanid za proizvodnju plemenitih metala isključivo u zatvorenom sistemu i čitav proces ekstrakcije se kontinuirano i u potpunosti prati digitalno. EU ovakav proizvodni proces smatra najboljom dostupnom tehnikom, sa vrlo strogim standardima za proizvodni krug i postrojenja za luženje – naglašavaju u Prostornom planu.

Kada se govori o jalovištu, u Prostornom planu piše da je deponiju neophodno obložiti kako bi se podzemne vode zaštitile od ispiranja metala i kiseline iz procesa luženja.

– Tekući radovi na ispitivanju kiselosti jalovine pokazuju da za manje od 10 odsto uzorkovanog materijala postoji verovatnoća za stvaranje kiseline. Za jalovinu koja stvara kiselinu neophodna je obložena podloga, a oticanje vode zahteva hemijsku obradu pre ispuštanja u okolinu – stoji u dokumentu.

Na odlagalištu za jalovinu na Brdu Bigar biće moguće smestiti do sedam megatona jalovine koja stvara kiselinu. Postrojenje se može proširiti kako bi eventualno u budućnosti moglo da opslužuje i postrojenje za preradu sulfidnog tipa rude, koje nije aktuelno u ovoj fazi razvoja rudnika.

Veza Avala Resources sa Rio Tintom

Dandi je već kod pojedinih ekoloških organizacija ponela titulu „novog Rio Tinta na istoku zemlju“. Međutim, između pravog Rio Tinta i Dandija ipak postoji ipak jedna veza, a to je Avala Resources.

U aprilu 2016. godine kanadska kompanija je završila akviziciju firme Avala Resources, koja se bavi istraživanjem zlata u Srbiji na projektima Lenovac, Tulare i Timok. Dandi je tom prilikom stekao sve preostale izdate i obične akcije kompanije Avala. Ova kandadska firma bavi se istraživanjem, razvojem, rudarstvom i preradom plemenitih metala.

Još tada su beogradski mediji pisali o sponi ove kompanije sa do tada ne toliko poznatom kompanijom Rio Tinto, koja se u srpskoj javnosti „proslavila“ poslednjih nekoliko godina zbog projekta Jadar i planiranog otvaranja rudnika litijuma u jadarskom kraju.

Avala je tada sa rudarskom kompanijom Rio Tintom imala sporazum o zajedničkom razvoju projekta.

homoljske-dandi-rio-tinto
Foto: Shutterstock/Promo

Krajem 2015. godine objavljeno je da je Avala odobrila opciju da kompanija Rio Tinto stekne do 75 odsto udela u istražnoj licenci Lenovac i te da učestvuje u troškovima istraživanja.

Sajt Serbia energy je još tada pisao da se Rio Tinto složio da snosi troškove projekta od minimum milion dolara do 31. decembra 2016. Područje projekta ima stratešku poziciju deset kilometara južno od istražnog područja zlato – bakar Čukaru Peki, duž istočne granice Timočkog magmatskog kompleksa, prenosi Nova.rs.

Inače, istražna dozvola za projekat Lenovac pokriva 132 kvadratna kilometra na lokaciji 170 kilometara jugoistočno od Beograda, preneo je tada ovaj sajt.

Kompanija Dandi sa istorijom zagađenja

Kompanija Dandi, pored planiranog projekta u Srbiji, već ima dva rudnika u Bugarskoj, jedan u Peruu i jedan u Namibiji.

U Bugarskoj na planini Srednja Gora prijavljeno je zagađenje reke Topolniža zbog jalovišta rudnika ove kanadske firme. Kako su tada preneli inostrani mediji, u vodi je bilo znakova teških metala.

Lokalno stanovništvo je tada reklo da ova firma samo plaća novčanu kaznu i da ne preduzima ništa po pitanje zagađenja.

I postrojenje ove kompanije u Namibiji našlo se na udaru zbog zagađenja kada je pre nekoliko godina objavljen izveštaj Bankwatch-a, a koji je otkrio kako se visoko toksične supstance drže u nebezbednim uslovima u topionici.

Mediji su tada upozoravali da će planirano povećanje proizvodnih kapaciteta ove firme u Namibiji imati dodatne troškove za životnu sredinu i zdravlje ljudi u toj zemlji, posebno na zagađenje vazduha.

Proširenje proizvodnje takođe povećava rizike povezane sa gomilanjem visoko kancerogenog arsenik trioksida, nusproizvoda procesa topljenja, na obližnjoj deponiji, preneli su tada mediji i dodali da se lokalitet nalazi u jednom od geomorfološki najsloženijih delova Namibije sa podzemnim pećinskim sistemima koji se protežu stotinama kilometara.

Brojni ekološki rizici, stradaće i rakovi

Najvažniji rizici razvoja rudnika po životnu sredinu su isti oni koji se pojavljuju i kod drugih rudnika zlata i obuhvataju zaštitu vodotoka, podzemnih voda i biodiverziteta, zatim smanjenje trajnih posledica rudarenja, kao i rizika vezanih za otkup zemljišta i drugih nepokretnosti, uticaj rudnika na susedna naselja i drugo, navodi se u Prostornom planu posebne namene.

– U Strateškoj proceni uticaja biće elaborirani značajni uticaji Prostornog plana na životnu sredinu kako bi prilikom izrade Prostornog plana bili integrisani principi zaštite životne sredine i održivog razvoja… Otvaranje rudnika će imati uticaj na stanje reka i potoka na lokalitetu – ističe se u Prostornom planu i dodaje:

– S obzirom da transport i upotreba hemijskih reagenasa u procesu luženja rude na deponiji (gomili) predstavljaju potencijalne rizike za kvalitet površinskih i podzemnih voda, u primeni će biti obaveze iz domaćih i međunarodnih propozicija, koje propisuju standardne prakse za zaštitu zajednica i životne sredine tokom transporta i specifične zahteve u vezi sa rukovanjem, skladištenjem, korišćenjem za rad, odlaganjem i povlačenjem reagensa iz upotrebe.

shutterstock_1744608401-192
Foto: Shutterstock

Otvaranje rudnika će dovesti do gubitka staništa, uključujući i nekoliko kilometara rečnog staništa, što će uticati na biodiverzitet, stoji u dokumentu.

– Na lokalitetu živi potočni rak (rak kamenjar) koji je osetljiv na nizak vodostaj, brzinu vodotoka i pogoršanje kvaliteta vode. Potrebno je preduzeti odgovarajuće mere zaštite od uticaja projekta na ovu i druge zaštićene vrste – dodaju u dokumentu.

U okviru procesa zatvaranja rudnika, rudarska postrojenja će biti zatvorena i razmontirana, a reljefni oblici uklopljeni u prirodni ambijentm, navodi se u dokumentu i dodaje da će vegetacija biti obnovljena korišćenjem kompatibilnih (pretežno autohtonih) vrsta.

Uzgred, bivši predsednik Opštine Žagubica Dragi Damnjanović ranije je rekao kako bi otvaranje rudnika značio prosperitet za ovaj kraj.

– Naša opština je nerazvijena. Od privrede ništa ne radi. Sela su opustela, jer je mnogo ljudi otišlo u inostranstvo. Otvaranje rudnika značilo bi i nova radna mesta – rekao je ranije Damnjanović.

Izvor: Nova.rs

Ana Brnabić je zanemela pred mladićem iz Temerina: 18 godina nemamo vodu, a hoćete da ostanemo u zemlji

OGLAS

PARTNERI SAJTA


200 Shares
200 Shares
Share via
Copy link