Kada je zašla u ozbiljne godine, Nataša Papeš je shvatila da joj je pomoć sve potrebnija. Ljudi za koje je mislila da su joj prijatelji ponudili su joj da sklope ugovor o doživotnom izdržavanju. Do prenosa imovine dolazi nakon potpisivanja takvog ugovora, što znači da primaoc uzdržavanja bez svoje imovine ostaje odmah, piše portal about:blank.
Nepokretna i sama, sada živi u hladnoj kući koja više nije njena jer je svoj stan ugovorom prepisala ljudima koje je smatrala prijateljima.
Ne može sama do WC-a, ima pelene, a za nju se trenutno povremeno brinu patronažne sestre umjesto ljudi koji su se na to obvezali ugovorom.
Nekretninu je teško vratiti
– Potpisala sam da im dajem kuću za kompletnu brigu o meni i o životinjama koje su sa mnom – rekla je Papeš za Provjereno.
– Mislila sam da su idealan par. Ona je aktivistkinja za zaštitu životinja, ona će se pobrinuti za sve. A njega poznajem, on je uvek miran i staložen. Rekla sam prilikom potpisa da pristajem na dosmrtno izdržavanje jer verujem da sam našla ljude u koje mogu imati poverenja – dodala je.
Ugovori o doživotnom izdržavanju postali su popularan način za sticanje nekretnina.
Brigu o starijim osobama u zamenu za nekretninu nudi se i na društvenim mrežama.
Ali ono što je dogovoreno i potpisano često ne bude ispoštovano. Nekretninu je teško vratiti, a briga o starijima i nemoćnima ostaje tek slovo na papiru.
“Rekao je da bi mi polomio kosti”
– U početku se brinula za mene što se tiče kuvanja, ja sam išla kod njih na ručak. Prvu godinu je bilo tako – rekla je Nataša, kojoj su oni uskoro pokazali svoje drugo lice:
– Rekao je da mogu biti sretna što sam žensko jer bi mi inače polomio kosti.
Zbog nebrige je odlučila raskinuti potpisani ugovor, ali to sve do danas, sedam godina posle, nije uspela napraviti.
Novi vlasnici odmah su se upisali u zemljišne knjige, ali račune nisu prebacili na sebe pa ih Nataša plaća i dalje.
– Sud odugovlači da ja umrem, svi moji svedoci su umrli – kaže.
– Sve režije, komunalno, sve naknade – sve je na moje ime. I ja sve to plaćam. Sve do sada – rekla je Nataša.
“Priče ne funkcionišu na sudovima”
– Takve priče na sudovima ne funkcionišu. Mi smo podneli zahtev da se u roku od 15 dana mora sazvati prvo ročište, a u roku od šest meseci doneti prva presuda. No presuda nema jer se ročišta sazivaju jednom godišnje. Svedoci pomru, ispada kao da su sudije u dogovoru s uzdržavateljima – rekla je za Provjereno Jasna Petrović iz Sindikata penzionera Hrvatske.
– Mi smo zemlja koja je prepustila starce privatnim pljačkama i osamljenom umiranju – zaključila je Petrović.
Izvor: Index.hr
Šta si htela, društvo. Što nisi prodala i platila dom za penzionere. Hoćeš lične sluge. Aha. Ti si sigurno cvećka, a oni užasni. Mada ti uvek staloženi i jesu najgori, nego narod glup, veruje u imidž. Onda im se otvore oči.