Više od 11 godina rade u Domu zdravlja, umesto stalnog posla direktor im ponudio pravni lek

Dom zdravlja “Dr Mladen Stojanović” iz Bačke Palanke nedavno je raspisao konkurs za prijem u radni odnos na neodređeno vreme četiri medicinske sestre/tehničara.

Ovo je za mnoge zdravstvene radnike koji imaju ugovor na određeno velika šansa da promene svoj status i slobodno rečeno svoj život.

Nakon završetka konkursa, javile su nam se tri medicinske sestre DZ “Dr Mladen Stojanović” od kojih svaka ima preko 11 godina radnog staža u Domu zdravlja, i što je možda još važnije, svaka od njih je majka troje dece.

Stalan posao na ovom konkursu nisu dobile, ali ni valjano argumentovan odgovor zbog čega je to tako.

Zvale su ministarstvo zdravlja koje ih je uputilo na inspekciju rada u Novom Sadu, inspekcija rada uputila ih je na zdravstvenu inspekciju u Novom Sadu, ova inspekcija ih je usmerila na osobu zaduženu za korupciju u zdravstvu koja je navodno rekla: „U ovoj državi svako zapošljava kako želi“ i rekla im da se jave pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo gde su ostale bez odgovora.

Vrlo poznat scenario “skretničarenja” ili takozvanog skidanja odgovornosti.

Budući da neke od primljenih sestara na konkursu imaju tek dve godine radnog staža, medicinske sestre koje su nam se javile smatraju da je načinjena nepravda, po ko zna koji put, pogotovo što su bez stalnog zaposlenja ostavljene majke troje dece.

Zar je ovo pravda za našu decu?

Alisa Vukotić iz Obrovca radi u Domu zdravlja od oktobra 2008. godine, znači skoro 12 godina. Radila je u svim službama, ali se najduže zadržala kao terenski tehničar.

Majka je troje dece od 15 godina, 5 godina, godinu dana, trenutno čeka i četvrto dete.

-Kada sam saznala da je raspisan konkurs, prikupila sam svu potrebnu dokumentaciju, podnela sam je i čekala. Nadala sam se da ću ovog puta konačno dobiti posao na nedoređeno, jer za ovih skoro 12 godina nikada nije bilo pritužbi na moj rad. Kao terenski tehničar odlazila sam bukvalno bez lekara u kućne posete, to je velika odgovornost, nemam dana bolovanja, uz to majka sam troje dece koja čeka i četvrto dete. Sve ove godine produžavaju mi ugovor. Znate li kakav je to osećaj? Svaki put kada se približi isticanje ugovora zbog straha da li će da ga produže dobijem mučninu, boli me stomak… Onda ga produže na par meseci i meni samo malo lakne. Zaista sam mislila da će sa ovim konkursom doći kraj tim mukama, ali sam se očigledno prevarila, priča Alisa koja je trenutno na porodiljskom odsustvovanju.

Ima položen nemački jezik. Toliko puta je zbog celokupne situacije poželela da ode u Nemačku, ali nije mogla da napusti decu na godinu dana.

-Ovo je peti direktor po redu od kada radim u Domu zdravlja. Oni se smenjuju, ja ostajem, i svaki je ponavljao isto: “Na sledećem konkursu, na sledećem konkursu, na sledećem konkursu…” E, sad je zaista dosta. Apeluju zbog nataliteta u padu, pozivaju da se borimo za našu decu… Pa, jel ovo ta borba i pravda za našu decu i njihove mame?

Dve primljene sestre zajedno nemaju trećinu mog staža

Miljana Milanović iz Bačke Palanke zaposlena je u Domu zdravlja septembra 2008. godine. Radila je u seoskim ambulantama, gde je obavljala i patronažne delatnosti, u sanitarnoj službi, dispanzeru za decu, dispanzeru za žene…

Majka je troje dece od 3, 6 i 12 godina.

-Da li shvatate da su na konkursu primljene dve sestre koje zajedno nemaju trećinu mog radnog staža? Jedna ima oko godinu i po, druga dve godine. Samo jedna od primljenih sestara ima porodicu! Jel to pravda? Jel se tako poštuju prava majki?

Kada sam saznala da je konkurs završen, tražila sam da mi daju obrazloženje kojim kriterijuma su se vodili jer svi ispunjavamo uslove konkursa.

Rečeno mi je samo da se trenutno kuca i da će mi biti poslato obrazloženje zbog čega nisam primljena. Očekujem da neće biti valjanih argumenata i da će odgovor biti u šablonu.

-Ovo je tako mučno, toliko gazi dostojanstvo, nepodnošljivo je i najžalosnije, ponavlja se već toliko puta. Otvorila sam zbog akutnog stresa bolovanje, jer se ne osećam dobro, ali ću ipak u petak otići na posao da u ovom vanrednom stanju pomognem svojim kolegama, priča Miljana koja je očekivala da će ovaj put konačno dobiti stalan posao koji bi joj omogućio da počne da vodi neki sigurniji život, bez trzavica koje su neminovne kada se radi na određeno i to toliko dugo.

Treća sestra koja je konkurisala i nije dobila posao je Sanja Šolaja koja u bačkopalančkom Domu zdravlja radi 13 godina. Takođe je majka troje dece.

Primljeni radnici ispunili kriterijume

Pozvali smo direktora Doma zdravlja dr Gorana Stupara koji je na toj funkciji od kraja 2015. godine.

Rekao nam je da je odluku doneo sa svojim timom, i da stoji iza nje.

Na pitanje da li zna da su bez stalnog posla ostale tri sestre od kojih svaka u Domu zdravlja radi preko 11 godina i da je pri tom svaka majka troje dece, odgovorio je:

-Znam. Ukoliko misle da konkurs nije pravedan, imaju pravni lek, rekao je, dodajući da nijedna od njih neće ostati bez posla, ali će to i ubuduće biti na određeno.

Šta je pravni lek u ovom slučaju?

-Ukoliko se otkrije da ima nekih proceduralnih grešaka, konkurs može da se ponovi.

U uslovima konkursa nigde se ne navodi kao prednost određen broj godina radnog staža, već je neophodno: fotokopija diplome završene srednje medicinske škole, fotokopija uverenja o položenom stručnom ispitu, fotokopija licence ili rešenja o upisu u Komoru medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije, kratka biografija.

Čini se da je ostavljeno prostora da se donose vrlo svojevoljna odluka.

Obzirom na to, zanimalo nas je kojim kriterijuma se direktor vodio kada je donosio odluku, jer svi prijavljeni na konkurs, uključujući i pomenute tri sestre, ispunjavaju uslove konkursa:

-Kriterijum je bio korektan odnos prema radnim obavezama, pacijentima i načelnicima službi u kojima rade, odgovorio je direktor DZ.

Na pitanje da li pomenute tri sestre nisu imale korektan odnos prema obavezama, pacijentima i načelnicima službi, kratko je odgovorio:

-Ne bih imao više ništa da dodam.

Sve tri sestre rekle su nam da nije bilo pritužbi na njihov rad, jer da jeste ne bi još uvek, posle toliko godina, radile u Domu zdravlja.

-U Domu zdravlja postoji protokol da svako ko ulazi u pritužbu, piše izjavu. Potom se zove sestra, lekar… protiv kojih je podneta pritužba da da izjavu u svoju odbranu. Mene do sada niko nije pozvao, što znači da pritužbi na moj rad nije ni bilo, kaže Miljana.

-Radile smo bolesne toliko puta. Sanja primi infuziju zbog bolova izazvanih kamenjem u žuči, ja joj lično uključim da bi mogla da radi… Radile smo bez putnih troškova, potpisivale smo ugovor da želimo da se stručno usavršavamo, radile tri i šest meseci bez ikakve novčane nadoknade, to smo i potpisale, niko se na nas nije požalio nikad, ni pacijenti, ni naši nadređeni, bez pogovora smo odlazile u koju god službu ili selo nas pošalju, još je samo na trepavicama trebalo da dubimo… verovatno je trebalo, kaže poraženo i ljuto Alisa koja podvlači da ne zna kakav čovek moraš da budeš da tri radnice sa tolikim radnim iskustvom i sa po troje dece ostaviš bez stalnog posla.