Primećujete li gomile prosjaka koji traže milostinju na svakom prometnijem semaforu, glavnim gradskim ulicama i trgovima? Obraćate li pažnju na starije ljude koji nekada i fino odeveni, u naravno stariju garderobu, zabace pogled i rukama potegnu ka lokalnom kontejneru u potrazi za hranom, odećom ili nekom sekundarnom sirovinom? Ima među takvim osobama i učenih ljudi sa kojima se život nemilosrdno poigrao.
Jedan neobičan susret desio se doktorki Gordani Jovin na ulicama Novog Sada. Nakon jednog napornog dana odlučila je da prošeta gradom i sabere misli, kada je na ulici ugledala sirotog čoveka čije parče hleba zavisi od dobre volje sugrađana. Srela ga je u pothodniku u centru Novog Sada, gde se sklonio od hladnoće na ulici.
Prolazeći laganim korakom „uhvatila“ je dobro znan pogled. Sedeo je i čekao da mu neko udeli koji dinar. Vratila se, prišla i ugledala kolegu sa fakulteta. Ona je svoje iskustvo prenela u objavi na Fejsbuku.
Dobro veče dobri ljudi…danas sam ponovo dobila lekciju iz života…posle napornog dana poželela sam prošetati centrom….
Posted by Gordana Jovin on Monday, January 25, 2021
– Danas sam ponovo dobila lekciju iz života. Posle napornog dana poželela sam prošetati centrom. Hladno januarsko veče, u pothodniku primetim čoveka koji svira melodiku, učinio mi se njegov pogled poznatim. Razmišljam , ’Hladno je sedeti na stepenicama i sakupljati milostinju’.Kada sam se vratila priđem mu, pogledam ponovo u oči i sretnem uplašen pogled, ali poznatog čoveka – započela je uvod u priču doktorka Jovin.
Na njeno pitanje da li se možda poznaju čovek joj spuštenog pogleda odgovori potvrdno. Poznaje i njega i njegovu sestru, piše Gordana.
– Pitam ga kako je, da li ima gde da živi, da li je sam…
Završio je stomatologiju i počeo specijalizaciju, Saznaje da živi u Sremskim Karlovcima, da nekako preživljava, ne radi i ima uspostavljenu dijagnozu, prenosi noizz.rs.
– Odlazim pomalo tužna pitajući se ‘gde se čovek sapleo, o život’. Toliko je ispita položio, izbegao iz Slavonije i onda ostao sam i pukao… Odlučila sam da pokrenem humanitarni fond ili organizaciju za kolege u nevolji. Moramo naći načina da kada nam je dobro odvojimo jedan dinar za one u nevolji… Puno je samih ljudi u nevolji i biće ih još više – napisala je doktorka na Fejsbuku.
Ona je pozvala svoje ostale kolege i sve ljude dobre volje, da osmile kako da organizuju pomoć i podrže ovu solidarnu i humanu inicijativu.
Gospodin nije prosjak nego prodavac Liceulice magazina! Krajnje nekorektan naslov!
Lice ulice prodaju hendikepirani ljudi. To je jedan od retkih nacina da nesto zarade. Kupite Lice u lice I pomozitr nekom
Poštovana Tamara,
Da ste se barem udostojili da se raspitate ko je ovaj čovek sa slike, saznali biste mnogo dragocenije informacije od ovih koje ste napisali i koje bi zaista služile nečemu, a ne senzacionalizaciji tuđih problema. Molim Vas da svoje znanje, trud i talenat za pisanje upotrebite na neki lepši način. Nemojte učestvovati u sramoćenju novinarske prakse.
Slučajno znam čoveka; on nije ni prosjak ni beskućnik, već prodavac Liceulice časopisa i povremeno svira na ulici. Da bi se čitao članak, nemojte da pravite od buve slona već u samom naslovu.
Svaka čast, podrška. Treba oformiti grupu na Fejsbuku „Pomoć beskućnicima sa ulica Novog Sada.“. Uz Vas sam.
Da ne ostane samo slovo na papiru .Ja sam na pijaci u Bg videla prodavca na tezgi za koga kazu da je bio profesor matematike u nekoj skoli.Sta se desilo ?izvrsitelji mu uzeli stan za neke dosta mali dug za struju iz 90 ih godina Tu treba neki bilbord za poziv da se negde jave posle ce biti lako da im se pomogne.Mnogo je nesrecnih ljudi iz nase drzavne nesrece i drzavnog nesnalazenja
Znaci covek jedva prezivljava, a vi se svadjate da li je prosjak ili prodavac casopisa za beskucnike…
Lose ste se izrazili nije on proskak prosjaci smo mi pojedinci koji smo fosli u njegov grad i oduzelimu mozda radmo mesto njegovu slobodu sa nasom proklestvom sto smo doneli tom novosadskom stanovnistvu starosedeocima