Čuveni srpski hirurg Miodrag Lazić koji je prošle sedmice preminuo u Nišu od posledica koronavirus, dobio je mural u Inđiji. Na taj način, još jednom je odata počast lekaru koji tokom ratova devedesetih godina prošlog veka u Hrvatskoj i Bosni Hercegovini od smrti spasio hiljade ljudi.
U Srbiji i Republici Srpskoj doktor Lazić dobio je već nekoliko murala, a najnoviji je sada osvanuo u Inđiji. Osim lika doktora Laza na zidu je ispisan i deo njegove poslednje poruke: “Čast i ponos mi nisu dali da se sklonim”.
Fotografije murala osvanule su na društvenim mrežama, a sudeći po komentarima umetnici su posao odradili odlično.
Poslednja želja
Nakon što je objavljena vest o tome da je direktor Urgentnog centra Niš preminuo, jedna od njegovih koleginica i najbliža saradnica je na Fejsbuku podelila njegove poslednje reči.
– Otišao sam časno i pošteno. Kao direktor UC dva meseca pred penziju, stajao sam ispred svojih ljudi, dragih doktora i sestara. Stajao sam na prvoj liniji, nisam se krio, naprotiv, bio sam ispred svih znajući da sa svim svojim bolestima i godinama imam veliki rizik, ali čast i ponos mi nisu dozvoljavali da se sklonim.
Takav sam bio na Krajiškom ratištu godinu dana, na Sarajevskom ratištu četiri godine, za vreme NATO bombardovanja.
Neću da odem tiho, hoću da odem onako kakav sam bio čitav život, a to znaju moji prijatelji, kolege, porodica.
Svi su mi govorili da se sklonim, ali ja to sebi nikad ne bih oprostio.
Moji voljeni Krajišnici, prijatelji iz Republike Srpske za koje sam živa legenda, zauvek iskreno će plakati svi, jer su uvek verovali da sam neuništiv.
Koliko sam ovih dana dobio poruka podrške. Volim vas zauvek. Moji unuci i unuka Mila ostaju bez dede, ćerke i sin da ne tuguju, nego samo napred. Budite ponosni na mene.
Drage moje kolege, Marija, Boki, Brale, Kando, Sunciča i Macan, drage moje sestre koje ste mi uvek verovale, zbogom.
Voljenoj Ani, ratnom drugu i ženi poruka: budi hrabra i čvrsta zbog dece i unuka, a gore na onoj strani, jednoga dana bićemo ponovo zajedno.
U Nišu mojim prijateljima poseban pozdrav. Poslednja mi je želja da me ispratite pesmom „Marš na Drinu“. Doktor Laza, hirurg napaćenog srpskog naroda – stoji u poruci koja je osvanula na društvenim mrežama.
Hirurg dobrovoljac
Dr Miodrag Lazić rođen je u Zemunu 31.5.1955. godine, gde je i završio osnovnu školu. Otac, oficir, biva premešten u Niš. U tom gradu Lazić završava gimnaziju, a zatim i studije medicine.
Kao student, aktivno se bavi sportom, odbojkom i fudbalom. Specijalizaciju iz hirurgije završava na VMA u Beogradu, u svojoj tridesetoj godini, i postaje jedan od najmlađih hirurga.
Potom, godinu dana radi u Vojnoj bolnici u Nišu, a onda prelazi na Hiruršku kliniku Kliničkog centra, gde i danas radi.
Na poziv naroda Srpske Krajine, u julu 1991. godine, odlazi, kao hirurg dobrovoljac, i godinu dana radi u ratnim bolnicama u Dvoru na Uni, u Glini i Kostajnici.
Sa borcima učestvuje u prodoru koridora. U julu 1992. godine vraća se u Niš, porodici, deci – sinu Peđi koji ima šest godina i ćerki Nini od četiri.
U bivšoj BiH bukti rat. Kao dobrovoljac, u septembru 1992. godine odlazi na Pale, u bolnicu Koran.
Posle mesec dana, kao šef hirurške ekipe, odlazi na Ilidžu i radi u ratnoj bolnici „Žica“ u Blažuju. Došao na mesec dana – ostao četrdeset meseci.
Kao jedini hirurg za trbuh i grudni koš radi skoro dve godine na prostoru najšireg ratišta Republike Srpske , pet opština sa više od 100.000 stanovnika.
Sa nekoliko hirurga, lekara opšte prakse i srednjeg medicinskog osoblja, primer je herojstva „ljudi u belom“. Sećanja iz rata zapisuje u „Dnevnik ratnog hirurga“. Knjigu je objavio nakon rata.
Pored iscrpljujućeg rada i pisanja Dnevnika, stiže da napiše i 16 stručnih radova i učestvuje na tri velika međunarodna kongresa, na kojima njegovi radovi izazivaju veliku pažnju stručnjaka.
Godine 1994. dobija zvanje primarijusa. Do kraja života radio je u Kliničkom centru Niš
Sahranjen je u subotu na Novom niškom groblju.
Heroji ne smeju biti zaboravljeni: 10 srpskih lekara koji su izgubili bitku sa COVID 19
Dodaj komentar