Magazin

Istina o Đoletovom poreklu, prezime Balašević nastalo na nesvakidašnji način

Djordje-Balasevic
Đorđe Balašević Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Đorđe Balašević, čuveni Panonski mornar i jedan od obeležja modernog Novog Sada, autor je brojnih bezvremenskih hitova, uz koje smo se tokom godina zaljubljivali, veselili i tugovali.

Pored fenomenalne muzičke karijere, zbog svojih jasnih antiratnih i antišovinističkih stavova, bio je uvek rado viđen gost u svim delovima bivše Jugoslavije, u vreme kada su mnoge zvezde redom stajale uz šinjele tadašnjih nacionalističkih rukovodstava.

Gde god je išao, ponosno je pronosio sliku svog Novog Sada, lepog, miroljubivog i tolerantnog, čak i kada njegov rodni grad više nije bio takav, zbog čega će zauvek ostati u srcima svih naših sugrađana.

Popularni Đole se pored sjajne muzičke karijere bavio i poezijom, prozom i glumom, a oprobao se i kao reditelj.

Svaka generacija dodavala po neko slovo prezimenu Balašević

Rođen je 11. maja 1953. godine u Novom Sadu, a preminuo je 19. februara 2021. godine svom rodnom gradu.

Njegovi roditelji su se zvali Jovan Balašević i Veronika Elvira Matilda Dolenc, a imao je i pet godina stariju sestru Jasnu koja je preminula.

Uprkos svim uspesima koje je postigao, otac i majka su se protivili njegovoj odluci da bude muzičar i smatrali su da bi trebalo da se bavi geografijom za šta se i školovao.

Nisu prisustvovali nijednom njegovom koncertu, a uvek im je čuvao dva prazna mesta.

Prezime Balašević je nastalo tako što mu je svaka generacija dodavala po neko slovo. Deda Đorđe, po kome je pevač dobio ime, se prezivao Balaš i bio je pravoslavac koji se plašio da ih ne pomađare. Zato je otišao u opštinu i platio da se prezimenu doda nastavak -ić, piše Espreso.

Đorđe je odrastao u Novom Sadu, u kući u Ulici Jovana Cvijića koja se pominje u njegovoj pesmi „Neki novi klinci“. Tu je do smrti živeo sa suprugom Oliverom sa kojom je imao troje dece Jovanu, Jelenu i Aleksu.

Prvu pesmu posvetio muvi

Uz sestru je rano naučio da čita i bio je čudo od deteta. U osnovnoj školi je počeo da piše pesme i sanjao je da postane fudbaler. Bio je mirno dete i odličan đak što se u gimnaziji promenilo.

Otac Jovan je dobio posao u inostranstvu, a majka je bila popustljiva zbog čega se iz škole ispisao u trećoj godini. Iz srpskog i društvenih nauka je ređao petice, dok iz matematike, fizike i hemije nije mogao da dobije prelaznu ocenu.

Maturirao je kao vanredni učenik i upisao je studije geografije na Prirodno-matematičkom fakultetu. Indeks mu je bio pun desetki, ali nije diplomirao, jer je počeo da se bavi muzikom.

Sa 18 godina je prvi put svirao gitaru i pisao je tekstove, za koje je verovao da neće nigde objaviti. Prvu pesmu je posvetio muvi kad je bio prehlađen, jer ga je nervirala njena pojava.

Nakon toga je prepevao mnoge strane hitove za emisiju „Muzički klub“. Iako nije pohađao muzičku školu, bio je veoma muzikalan i imao je inspiraciju da piše tekstove.

„Računajte na nas“ – himna generacije

Balašević je 1977. godine sa drugovima iz gimnazije osnovao akustičarsku grupu Žetva sa kojom je snimio pesmu „U razdeljak te ljubim“ u izdanju RTV Ljubljana.

Iako je nije voleo, nakon njenog izvođenja na radiju, otvorila su mu se mnoga vrata. Singl je prodat u 180 000 kopija što je bio prvi veliki pevačev uspeh.

Sa Vericom Todorović je 1978. godine oformio novu grupu Rani mraz kojoj je dao ime iz inata vodeći se sibirskom poslovicom „Ako se nadaš dobroj žetvi, čuvaj se ranog mraza“.

Pošto u grupi niko nije znao dobro da svira, mislili su da će biti reč o sezonskoj zabavi, ali nakon nastupa na festivalu u Opatiji sa pesmom „Prva ljubav“, priča je postala ozbiljna.

Usledili su festival u Zagrebu gde su se predstavili sa pesmom „Marina“ i festival u Subotici gde su izveli numeru „Računajte na nas“ koja se smatrala himnom generacije.

Mojoj majci umesto maturske slike u izlogu

Grupa je imala veliki broj članova, a neki od njih su bili Bora Đorđević i Bilja Krstić. Bora je otišao posle samo dva meseca, a ubrzo za njim i Verica Todorović.

Tokom ove godine su objavili nekoliko singlova koje je publika odlično prihvatila: „Kristifore, crni sine“, „Ljubio sam snašu na salašu“ i „Oprosti mi, Katrin“.

Balašević koncert
Foto: Dragan Kadić

Đole je 1979. godine sa Biljom Krstić snimio album „Mojoj majci umesto maturske slike u izlogu“ u izdanju PGP RTB-a. Pored uvoda i odjave, na njemu su se našle pesme: „Sve je dobro kad se dobro svrši“, „Drago mi je zbog mog starog“, „Jedan Saša iz voza“, „Uticaj rođaka na moj životni put“, „Mnogo mi znači to“, „Neki novi klinci“, „Stara pesma“, „Moj frend ima Rock and Roll Band“, „Brakolomac“, „Prodaje se prijatelj“.

Aranžmane i produkciju su poverili bivšim članovima grupe Korni. Na festivalu u Splitu su izveli numeru „Panonski mornar“ za koju su osvojili prvu nagradu. Izašao je i singl „Prvi januar“.

Mika Antić voleo Đoletove koncerte

Grupa je rasprodala osam koncerata u Domu Sindikata čime su potvrdili svoju popularnost. Osim toga, Đorđe se pojavio u serijama „Poletarac“ i „Kost od mamuta“.

Na njihovim koncertima je gostovao i pesnik Mika Antić. Napisao je pesmu „Zbog tebe“ i poklonio je Zdravku Čoliću. Đorđe je 1980. godine služio vojsku u Zagrebu i Požarevcu gde je snimio humorističku seriju „Vojnici“. Bio je kompozitor i tumačio je ulogu Stojšin-Lale.

U emisiji „Bilo pa prošlo“ je bio muzičar. Sa grupom Rani mraz je snimio poslednji album „Odlazi cirkus“, takođe za PGP RTB, na kome se izdvojio veliki broj hitova.

Osim naslovne pesme, na albumu su se našle numere „Priča o Vasi Ladačkom“, „Još jedna gorka pesma“, „Nisam bio ja za nju“, „Menuet“, „Život je more“, „Pa dobro, gde si ti“, „Mirka“, „O, kako tužnih ljubavi ima“ i „Ostaje mi to što se volimo“. Balašević je 1981. godine snimio singl „Tri put sam video Tita“.

Solo karijeru je i zvanično započeo 1982. godine na festivalu u Opatiji gde je promovisao numeru „Pesma o jednom petlu“. Nastavio je saradnju sa PGP RTB-om i na njegovom prvom samostalnom albumu „Pub“ su se našle numere „Ilona“, „Ratnik paorskog srca“, „Za sve je kriv Toma Sojer“, „Za treću smenu“, „Lepa protina kći“, „Pesma o jednom petlu“, „Boža zvani Pub“, „Predlog“ i „Na pola puta“.

Započinjanje tradicije u Sava Centru

Tumačio je ulogu berberina Šace u seriji „Pop Ćira i pop Spira“, a devojku koju je oženio, Jucu, glumila je njegova supruga Olivera Balašević.

Drugi album pod nazivom „Celovečernji the Kid“ je objavio 1983. godine. Naziv je dobio po istoimenoj numeri koja je inspirisana meksičkim folklorom.

Ostalih devet pesama su „Vi ste jedan obični miš“, „Crni labud“, „Blues mutne vode“, „Svirajte mi jesen stiže, dunjo moja“, „Don Francisko Long Play“, „Medena vremena“, „Lunjo“, „Nikad kao Bane“ i „Neko od gore to vidi sve“.

Balašević grafit
Foto: Espreso

Krajem iste godine je napravio prvi koncert u Sava Centru što će postati njegova tradicija tokom narednih godina. U saradnji sa TV Novi Sad je 1984. godine snimio film „Celovečernji kid“ u kome je tumačio ulogu Mileta.

Iste godine je snimio emisiju „Ulični pevači“, kao i nastavak serije „Vojnici“. Balašević je 1985. godine objavio treći solo album „003“ na kome su se našle pesme „Noć kad sam preplivao Dunav“, „Baby blue“, „Morao sam da se odselim“, „Bela lađa“, „Al’ se nekad dobro jelo“, „Slovenska“, „Mani me se, lepa Nasto“, „Put u sredošte zemlje“, „Olivera“ i „Badnje veče“.

Naredne godine je započeo najplodniji period Balaševićevog stvaralaštva. Oformio je grupu koja će mu u budućnosti biti studijska i koncertna potpora, piše Espreso.

Kritika društveno-političkog stanja u zemlji

U izdanju „Jugotona“ je izašao album „Bezdan“ na kome su svih devet numera postale hitovi: „Sve je otišlo u Honduras“, „Virovitica“, „Ne volim januar“, „Nema više benda kao Neoplanti“, „Stari orkestar“, „Bezdan“, „Narodnjaci“, Slow motion“, „Ne lomite mi bagrenje“.

Đole je 1987. godine objavio album „U tvojim molitvama“ na kome su se našli snimci uspešnih koncerata u Novom Sadu, Beogradu, Zagrebu i Sarajevu.

Jedinu novu pesmu, „Samo da rata ne bude“, je snimio sa decom iz sirotišta „Sonja Marinković“ i iz Osnovne škole „Đ. Natošević“. Takođe je otpevao singl „Poluuspavanka“.

Dve godine kasnije za „Jugoton“ izdaje album „Panta rei“ na kome su bile pesme „Soliter“, „Neki se rode kraj vode“, „Oni“, „Šansona“, „Nemam ništa s’ tim“, „Starim“, „Čekajući Montenegro Express“, „Jednom“ i „Requiem“.

Album je naišao na loše kritike koje nemaju veze sa kvalitetom pesama, već sa činjenicom da je u njima analizirao političko-nacionalno stanje u tadašnjoj Jugoslaviji, kao i svoje viđenje maršala Tita.

Tokom 1989. godine je završio snimanje albuma „Tri posleratna druga“ sa pesmama „Sugar rap“, „Još jedna pesma o maloj garavoj“, „Devojka sa čardaš nogama“, „Ćaletova pesma“, „D-moll“, „Kad odem”, „Saputnik“, „Remorker“ i „O Bože“.

Otvorena kritika Miloševićevog režima i odbijanje da ide u rat

Počeo je da piše istoimeni roman koji je objavio dve godine kasnije. Snimio je emisiju „Specijalna redakcija“ u kojoj je bio Sava Ladački.

Saradnju sa „Diskotonom“ je započeo 1991. godine snimanjem jednog od svojih najuspešnijih albuma „Marim ja“ u kome je izrazio tugu zbog stanja u državi.

Na njemu su bile numere „Čovek za koga se udala Buba Erdeljan“, „Divlji badem“, „Citron pesma“, „Marim ja“, „Nevernik“, „Ringišpil“, „Slabo divanim madžarski“, „Ole-Lole“ i „Kako su zli dečaci razbucali godišnjicu braka kod mog druga Jevrema“.

U Radio TV- Reviji je imao svoju kolumnu u kojoj je otvoreno kritikovao vlast i celokupnu situaciju. Povukao se iz javnosti izbegavajući mobilizaciju.

Vojne vlasti su želele da ga pošalju na front zbog čega nije održao tradicionalni koncert u Sava Centru 1992. godine. Pošto se smatralo da je odbio da ide u rat, njegove pesme su zabranjene na državnom radiju i televiziji.

Pesmu „Sloboda ne“ je objavljena na disku „Nas slušaju svi, mi ne slušamo nikoga“ Balašević je 1993. godine za Produkcijsku kuću „Ufa medija“ objavio album „Jedan od onih života“, sa pesmama „Ja luzer“, „The Last Marsh“, „Krivi smo mi“ (Putuj Evropo), „Posvađana pesma“ (Izvini), „Dan posle ponedeljka“, „Provincijalka“, „Portret mog života“, „Stari laloški vals“ i „Čovek sa mesecom u očima“.

Hroničar godina koje su pojeli skakavci

U svojim tekstovima kritikovao je ratne tragedije, a na koncertima iznosio opozicione stavove zbog čega je imao velike probleme. Kada je Srbija bila pod sankcijama, navodno je uzeo slovenačko državljanstvo i protivio se politici koju je vodio Slobodan Milošević.

Bio je ambasador dobre volje Visokog komesarijata UN za izbeglice. Sa gudačima Svetog Đorđa je 1996. godine snimio album „Na posletku“ koji se sastojao od numera „Na posletku“, „Sin jedinac“, „Regruteska“, „Drvena pesma“, „Namćor“, „Dođoška“, „Miholjsko leto“, „Poslednja nevesta“ i „Uspavanka za dečaka“.

Od instrumenata su koristili fagot, obou, violinu, trubu, itd. I ovaj album je objavila Produkcijska kuća „Ufa Medija“. Balašević je 1997. godine objavio roman „Jedan od onih života“ na osnovu istoimenog albuma.

Posle duže pauze, čuveni Panonski mornar je 2000. godine za „Hard Rock Shop“ snimio album „Devedesete“ koji je posvetio izgubljenom vremenu, generacijama i svemu što je smatrao lošim u prethodnih deset godina.

Ulazak u režiserske vode

Za film „Kao rani mraz“ napisao je scenario i oprobao se kao režiser. Pored porodice Balašević, u filmu su se pojavili glumci Mira Banjac, Rade Šerbedžija, Vojin Ćetković, Nikola Đuričko i drugi.

Kako je jednom prilikom kazao, postojalo je dosta trenutaka kada su želeli da odustanu od filma, jer su ih mnogi sabotirali praveći problem, pošto je Đorđe dodelio uloge svim članovima svoje porodice.

Oni su se odrekli honorara da bi uštedeli, ali su sve saradnike pošteno isplatili. Za njega to nije bilo ništa novo jer su mu i neke ploče nailazile na negativne komentare.

Film je premijerno prikazan 19. aprila 2010. godine u Novom Sadu. Iako se posle pada Miloševićevog režima povukao iz politike, 2008. godine je podržao Borisa Tadića na izborima za predsednika Srbije.

Balašević je 2013. godine održao koncert na Kalemegdanu koji je posetio veliki broj ljudi. Tada je vodio jednu epizodu emisije „Veče sa Ivanom Ivanovićem“ gde je, po ko zna koji put, njegova duhovitost došla do izražaja.

Za svoj rad je dobio brojne nagrade, a neke od njih su: Nagrada punoletstva, Oktobarska nagrada Novog Sada, Estradna nagrada Jugoslavije, nagrada za literarni doprinos u području estrade na Domanovićevim danima satire, nagrada Todor Manojlović za poseban umetnički senzibilitet i mnoge druge.

Supruga Olivera kao muza

Umetnik je smatrao da je njegov život dobio suštinu i formu tek kada je upoznao svoju suprugu Oliveru. Ona je došla iz Zrenjanina sa stipendijom, jer je bila istaknuti sportista, olimpijski kandidat i reprezentativka u gimnastici.

Bila je veoma siromašna i živela je sa majkom u teškim uslovima. Za razliku od nje, Đorđe je bio razmaženo dete kome su roditelji bili u inostranstvu, a njega su sa 18 godina pustili da živi sam i da vozi kola.

Kad su se upoznali, odmah su se posvađali oko životnih principa. Osvojila ga je kada mu je tražila da joj pričuva šnale pošto je išla da se kupa izvodeći salto koji je svim muškarcima na plaži oduzimao dah.

olivera-djordje-balasevic

Kada je otišao na letovanje u Umag, shvatio je da mu nedostaje i pozvao ju je sa recepcije hotela i pitao da se uda za njega. Nije stigla ni da odgovori, a on je seo u golf i vozio do Zrenjanina.

Venčali su se 1981. godine, ali nisu pravili veliku svadbu jer je pevačeva majka preminula godinu dana ranije. Sve stvari koje imaju stekli su zajedno što im daje posebnu vrednost. Nameštaj su kupili od novca koji im je doneo album „Pub“.

Deca – najveće životno bogatstvo

Ćerku Jovanu je prvi put video kada je imala mesec dana jer je bio u vojsci i nije smeo da prelazi granicu, a Olivera se porodila u Budimpešti jer je u Novom Sadu vladala epidemija meningitisa.

Imao je ogromnu tremu kada je čekao da se rode Jelena i Aleksa, ali je svoju decu smatrao najlepšim stvarima koje su mu se u životu desile. Za velike praznike, letnje i zimske odmore nije nastupao jer je želeo da provodi vreme sa njima.

Mediji su ga više puta razvodili na šta je on govorio da njegov razvod traje duže od mnogih brakova. Spekulisalo se da ga Olivera napušta zbog vlasnika „Komune“, Makse Ćatovića, što je ona oštro demantovala.

olivera-balasevic
Foto: Mirko Tabašević

Đorđe je 2013. godine postao deda po prvi put jer mu je ćerka Jovana rodila unuku Simonu. Dve godine kasnije, glumica je ponovo rodila ćerku.

Domaći mediji su 19. februara 2021. godine objavili vest da je Đorđe Balašević preminuo od posledica zaraze novim virusom korona u Infektivnoj klinici Kliničkog centra Vojvodine.

Izvor: Espreso

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
111 Shares
111 Shares
Share via
Copy link