Centar za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji osnovan je sporazumom naše Vlade i Svetskog ekonomskog foruma, prvi je takav u regionu i treći u Evropi, a do sada je osnovano 16 takvih centara u svetu.
U Srbiji se nalazi u okviru kancelarije za e-upravu i IT, a ideja je da se uveže veštačka inteligencija sa IT stručnjacima, molekularnim biolozima i genetičarima.
Pomalo apstraktno za mozak staromodnog čoveka, ali valja istaći da je ovaj Centar deo sporazuma koji je potpisan između Ane Brnabić i Klausa Švaba.
Centar je zvanično započeo sa radom prvog marta ove godine, izjavila direktorka.
– Centar je osnovan sa idejom da se bavi sa dve ključne oblasti – jedna oblast je razvoj biotehnologije, a druga oblast je upotreba veštačke inteligencije u biomedicini. Ono čime će se Centar takođe baviti jeste kako da povežemo nauku i privredu za dobrobit opšteg društva – kazala je Jelena Bojović.
Genetika će se prema njenim rečima koristiti u svrhu prevencije potencijalnih bolesti ili brze dijagnostike.
– To su različite grane biomedicine koje će se paralelno razvijati pre svega zahvaljujući sklopu informacionih tehnologija i biologije i medicine koje zajedno mogu da rešavaju probleme – rečeno je od strane direktorke Centra.
Šteta što smo ispreskakali prethodne revolucije i ulazimo direktno u Četvrtu, jer bi se narod nekako i ranije navikao da smo najnaprednija nacija.
Regionu svakoga dana govorimo zbogom žohari, Evropi stigni nas ako možeš, a planeta je za Srbiju ništa do Treći svet.
S obzirom da smo pre par godina zamenili pileće nogice za leteće automobile, te da predsednik koji nikada ne laže obećava Tokio umesto Loznice čim iskopaju litijum i zagade vodu, vazduh i zemlju, Srbija je trebala da bude tradicionalno bezobrazna i prkosna i od Švaba zatraži direktan ulazak u Petu industrijsku revoluciju, iako ni sami ne znamo šta će ona predstavljati kada i ako do nje dođe.
Mada, ruku na srce, ni za ove prethodne tri nas niko ništa nije pitao, nismo ni obavešteni da su završene i da smo već od prvog marta u Četvrtoj. Direktorka je u svakom slučaju prošla odlično, pa čak i da ceo projekat bude uspešan kao jugoslovenski svemirski program.
Zaista se sve svodi na humor i naprednu burlesku za siromašne. Ljudi nam hramlju od gladi, nadaju se da će preživeti zimu, deca prose po ulicama, ljudi čekaju na listama za operaciju i više od dve godine, sve petostruko poskupljuje i to je tek početak, a mi se pravimo da nas je briga dok nam se servira politički pritisak koji jasno dokazuje koliko smo nebitni i koliko smo potčinjeni.
Za to vreme mi glumimo predvodnike u nekakvoj novoj industrijskoj revoluciji i to ni manje ni više nego pod pokroviteljstvom Svetskog ekonomskog foruma. Čuvenih dobrotovora.
Važi. Kul. Četvrta faza može da prođe bez mene. Malo sam se umorio od ovog konstantnog napretka pod Grčićem, Babićem, Brnabićevom, Gašićem, Vulinom, Nešom Stefanovićem, Đukanovićem, Dačićem, Ružićem, Mihajlovićevom… Mora li dalje?
Žao mi je što sam postao tako nepoverljiv prema svima i svemu. Jednostavno, nisam tako birao, život među ovakvim svetom je od mene to napravio. Ranjenog lava kojem je malo preko one stvari da pije neukusne lovačke priče. Od svih tih dušebrižnika i filantropa, vizionara i heroja čovečanstva, ovi mučeni zlikovci ne mogu da dođu do izražaja… Valjda nam je zbog toga ovako dobro.
Dodaj komentar