Fondacija za produženje života Alcor u Arizoni spolja izgleda kao sasvim obično skladište, no zavirite li unutra, videćete nešto što ste dosad mogli gledati samo u SF filmovima. Naime, tamo leže smrznuta tela pacijenata koji se uzdaju u tehnologiju budućnosti koja će ih vratiti u život.
Za 200.000 dolara ljudi mogu zamrznuti svoje telo u zamrzivaču visoke tehnologije, dok po akcijskoj cijeni od 80.000 mogu zamrznuti samo svoj mozak.
Trenutno je tamo uskladišteno 199 ljudskih ostataka koji se održavaju ‘svežim‘ zahvaljujući tekućem azotu koji ih drži na -135 °C – temperaturi tako niskoj da zaustavlja sve ćelijske funkcije i čuva ih kakvima jesu sve dok ne budu odmrznuti.
Ljudi koji plaćaju ovu uslugu uglavnom očajnički žele videti svoju porodicu u budućnosti. Najmlađa pacijentkinja poznata je kao dvogodišnja devojčica s Tajlanda koja je umrla od raka mozga, a njena porodica nada se da će se jednog dana ponovno susresti, piše Daily Mail.
No kriogeničko zamrzavanje privlači i one bogate i ekscentrične pa tako u Alcoru leži i telo američkog programera koji je prvi radio na otklanjanju pogrešaka i nadogradnji Bitcoinovog otvorenog koda, a koji je umro 2014. godine, nakon petogodišnje borbe s amiotrofičnom lateralnom sklerozom (ALS).
Postoje ozbiljna etička i moralna pitanja o praksi o kojoj se priča već godinama, no zasad je njezina realizacija samo maštarija.
Direktor firme osnovane 1972. godine, Max More, priznao je u intervjuu 2020. da njegova kompanija ne zna kada će tehnologija potrebna da probudi njegove pacijente postojati.
Kako funkcioniše?
Da bi bili član Alcora, morate plaćati godišnju naknadu od 200 dolara sve do 18. godine – a članarina raste s godinama u kojima osoba izabere da se učlani.
Oni koji nisu članovi Alcora, a žele zamrznuti voljenu osobu moraće platiti dodatnih 20.000 dolara. Ako pak osoba umre izvan SAD-a ili Kanade, a želi zamrznuti svoje ostatke – to košta dodatnih 10.000 dolara.
Cela tela čuvaju se u velikim cilindričnim komorama uz tri druga tela. Mozgovi se mogu pohraniti u police, pri čemu ih pet stane u prostor za jedno telo.
Nakon što osoba umre, lekari se moraju brzo baciti na posao kako bi sačuvali telo i spremili ga u skladište. Prvi korak je ispuštanje krvi i tečnosti iz tela, a potom upumpavanje tečnosti nalik antifrizu. Time se sprečava kristalizacija i oštećenje ćelija tijekom procesa zamrzavanja. Tek onda telo ide u spremnik koji za skladištenje ne koristi električnu energiju nego se umjesto toga jednom sedmično puni tekućim azotom.
Ljudi kojima je pohranjeno celo telo nadaju se da će se probuditi u istom obliku u kojem su umrli. Oni pak čiji su pohranjeni samo mozgovi trebaće naprednu tehnologiju koja će za njih stvoriti potpuno novo telo.
Podvojena mišljenja
Max Moore se nada da će ova tehnologija u budućnosti postojati, no mnogi stručnjaci se ne slažu.
Dr. Michael Hendricks, biolog s kanadskog sveučilišta McGill, napisao je 2015. da je čak i s nečijim nervnim sistemom mapiranim pre nego što se smrzne, nemoguće u potpunosti replicirati osobu.
‘Mapa veza nije dovoljna za simulaciju, a kamoli repliciranje nervnog sistema te postoje ogromne prepreke za postizanje besmrtnosti‘, napisao je za MIT Technology Review.
Prvo, koje su informacije potrebne za repliciranje ljudskog uma? Drugo, čuvaju li trenutne ili predvidive metode zamrzavanja potrebne informacije i kako će se te informacije povratiti?
‘Treće, i najviše zbunjujuće za našu intuiciju, biste li simulacija stvarno bili “vi”?‘, napisao je.
Za ljude koji zamrzavaju samo mozak, sintetski nervni sistem bio bi potpuno drugačiji od onog koji su ostavili u svom starom telu, ističe.
‘Iako bi teoretski moglo biti moguće sačuvati ove podatke u mrtvom tkivu, to se do sada sigurno nije desilo. Niko ko je iskusio nevericu gubitka voljene osobe ne može, a da ne saoseća s nekim ko plati 80.000 dolara da im se zamrzne mozak. Ali reanimacija ili simulacija je beznačajna lažna nada koja nadilazi obećanja tehnologije i svakako je nemoguća sa smrznutim, mrtvim tkivom koje nudi “krionička” industrija. Oni koji profitiraju od ove nade zaslužuju naš bes i prezir‘, zaključio je.
Izvor: Jutarnji.hr
U afričkom plemenu Himba žive najlepše žene na svetu, nikad se ne kupaju, a koža im je savršena
Dodaj komentar