Jelena Đorđević, majka osmogodišnjaka koga su brutalno pretukli vršnjaci u igraonici, tvrdi da je njen sin žrtva vršnjačkog nasilja od prvog razreda, da se sve “gura pod tepih”.
Ona je rešila da sve istera na čistac i da odgovorni za nasilje nad njenim detetom budu kažnjeni.
Snimak iz jedne igraonice u Vranju na kome se vidi kako mališani od 7-8 godina krvnički biju svog vršnjaka i druga iz odeljenja, uznemirila je srpsku javnost, skoro oguglalu na vršnjačko nasilje.
Verovatno niko ne očekuje toliki stepen nasilja dece koja su satima, kako priča Jelena Đorđević, njeno dete „lovili“ po igraonici.
View this post on Instagram
„On nije agresivan, ne pruža ni otpor, već se sklanja i sklanjao se po ćoškovima i skrivao se a oni su ga pronalazili i tukli. Predvodio ih je jedan dečak koji već duže vreme napada mog sina, a ostali su se priključivali, kao čopor. Ne znam gde su bile te radnice igraonice, kako je nešto tako moglo uopšte da se dogodi a da niko ne reaguje? Posle su rekle da je dete izgledalo normalno kada je izašlo, pa kako normalno kada mi imamo povrednu listu? A tu je i snimak koji se vidi, crno na belo!“, ogorčena je majka osmogodišnjaka.
View this post on Instagram
Sve je krenulo od prvo razreda, kada su đaci iz odeljenja počeli da tergetiraju njegovog sina. Sve je počelo sa verbalnim nasiljem, što nije tada izazvalo burnu reakciju roditelja.
„Nazivali su ga bucko, debeli, raznim pogrdnim imenima. Nisam obraćala previše pažnje, rekla sam mu da se samo malo šale, kao što i mi ponekad radimo u kući. Ali, kasnije je sve eskaliralo i on je postao žrtva čestog fizičkog nasilja. Tada sam odlučila da reagujem“, objašnjava majka.
Po njenim rečima, doživela je šok kada je čula da je učiteljica njenom sinu rekla: „Pa kako to samo tebe tuku?“.
„Pa šta treba? Da se svi bijemo? Mi ne želimo to, želimo i tražimo da nadležni reaguju, a škola pokušava sve da zataška. Suprug i ja smo bili na razgovoru i sa direktorom škole, razgovarali smo sa učiteljicom, sa školskim psihologom.
I drugi roditelji su se žalili na to nasilno dete, ali se plaše da o tome otvoreno pričaju. Ja sam rešila da idem do kraja, ako treba doći ću i do ministra prosvete, do Boga oca, jer moje dete nije džak za udaranje“, odlučna je majka osmogodišnjaka, žrtve nasilja.
Njeno dete trpi posledice dugotrajnog nasilja i to je možda i najbolnije.
„U jednom trenutku je prestao da jede. Počeo je da se plaši i nije hteo da ide u školu. Ide redovno kod školskog psihologa. Mi ćemo ga na kraju ispisati iz te i upisati u drugu školu, ali ne odustajem da sve isteram na čistac“, objašnjava Jelena Đorđević.
Izvor: Nova
Dodaj komentar