Ljuljaške među vinogradima, piknik i meze u malom naselju nadomak Novog Sada… Fali još samo čašica razgovora pa da idilična slika bude kompletna. Osim kvalitetnog vremena provedenog sa prijateljima, u ovom živopisnom ambijentu možete i saznati da li vino degustirate na pravi način i kako ga upariti sa hranom.
Daleko od gradske vreve, u Begeču, sakrivena je jedna mala porodična vinarija u kojoj odnedavno možete okupiti društvo i degustirati vino baš tamo “gde magija počinje”, kaže mlada, ali vrsna somelijerka, Tijana Vojnović.
– Nedavno sam ovde u našoj porodičnoj vinariji započela obuku “Osnove degustacije vina”. Nije potrebno da polaznici imaju bilo kakvo predznanje, samo ljubav prema vinu i želju da nauče nešto novo.
Na tu ideju došla je kada je shvatila da kultura konzumiranja vina treba da bude uzdignuta i popularizovana, ali ne zato što svi treba da se razmeću znanjem i postanu vinski snobovi. Nekoliko osnovnih pravila znatno bi, tvrdi, doprinelo samom užitku prilikom konzumacije.
Baš u periodu kada je Tijana trebalo da upiše fakultet, njen otac je, kako kaže, dobio ideju o osnivanju vinarije, iz potpune i čiste ljubavi prema vinu. A onda se prirodno nametnulo njeno opredeljenje za studije tehnologije. Krenuli su bez velikih ambicija, strpljivo i pažljivo, da bi danas došli do sedam hektara vinograda i vinarije kapaciteta 40.000 litara godišnje.
– Ambicije sada rastu i želja nam je da proširimo asortiman sadnjom pre svega autohtonih sorti vinove loze.
A uporedo sa ambicijama vinarije rasla je i Tijanina kreativnost pa i želja da svoje znanje i iskustvo podeli sa drugima. Zašto nam se kada pijemo vino skupljaju usta, kako se ono pravilo degustira i kako je podeljeno prema sortama grožđa od kojeg se pravi, samo je deo onoga što od nje možete saznati na obukama koje organizuje.
– Dosadašnje iskustvo mi je pokazalo da su ljudi željni učenja. Na vinskim festivalima gde se direktno povezujem sa ljubiteljima vina doznajem na čemu je potrebno najviše raditi i odatle crpim svoje ideje.
A na pitanje kako reaguje kada vidi da neko čašu drži za telo, a ne za nogu, kroz smeh kaže:
– Pomislim da će brzo ugrejati svoje vino, a šteta je. Po pravilu, čaša se ne drži za telo i to ima svoje razloge. Sa druge strane, ako neko tako voli, ne smeta mi.
Put do prepoznatljivosti na tržištu, navodi Tijana, ispunjen je različitim izazovima, a najveći se tiču neprestanog ulaganja u podizanje novih zasada, opremanje podruma, izgradnju degustacione sale. Ona lepša strana posla jesu obuke koje je i sama pohađala. Završila je kurs za somelijere, praksu sticala u Francuskoj i u drugim, mnogo većim vinarijama u našoj zemlji. Danas zajedno sa porodicom učestvuje na vinskim festivalima, ocenjuje vina, organizuje tribine. Neka od njihovih vina ponela su najviša priznanja na brojnim festivalima. A Tijana je savladala i veštinu degustiranja, koja nama sa strane deluje kao jedan od najvećih izazova u tom poslu.
– Nekada je potrebno u toku prepodneva probati dosta vina i zaista je izazov održati fokus i koncentraciju. Na jednom lokalnom ocenjivanju na kojem i sama učestvujem kao ocenjivač, probam i do 80 različitih vina. Zaista nije uvek lako, ali ne žalim se.
A žali li se osoblju lokala ako nije zadovoljna vinom koje joj posluže i ohrabruje li svoje polaznike da učine isto?
– Nekoliko puta sam bila prinuđena da vratim vino. Nekada su ugostitelji činili to bez pogovora, nekada bi ušli u raspravu sa mnom. Važno je da budete zadovoljni onim što plaćate i u čemu treba da uživate. Vina koja imate pravo da vratite nisu zdravstveno nebezbedna, već je kod njih došlo do promena senzornog karaktera i to su prirodni procesi.
Ne treba vezivati takvo vino za tu sortu grožđa, vinariju ili ugostiteljski objekat. Na obuci se bavimo i tom temom.
U vinogradima u kojima se kupažiraju mladost i iskustvo i vinariji u kojoj se degustira i neprestano uči, poštuje se razvoj tehnologije, ali se oslanja i na tradiciju. Njihova vinarija nije, kako kaže Tijana, na vinskom putu, ali jeste na pravom putu. Tome u prilog ide i činjenica da je ništa manje pasionirana ljubiteljka vina i Tijanina starija sestra, Jelena, koju je ljubav odvela u Čačak, ali koja porodičnu priču tamo neguje u svojoj vinoteci uz moto “budite hedonista kad god poželite”.
Vojvodina i Šumadija su osvojene, a nova želja ove vinarske familije jeste da sade što više autohtonih sorti i ponude vina koja će našu zemlju pozicionirati na svetskoj sceni.
Dodaj komentar