Da su deca ukras sveta poznato je odavno, a jedna od onih koji umeju da uhvate najlepše trenutke i svojim fotografijama izazovu talas topline i nežnosti upravo je Ljiljana Nedić, fotografkinja koja najčešće svojim objektivom hvata predivne trenutke ispunjene ljubavlju i dečijim osmesima. Ljiljana ima 33 godinu, rodom je iz Rume, ali već više od decenije živi u Novom Sadu, pa samu sebe zove sremačkom Novosađankom.
Pre nekoliko godina diplomirala je na Medicinskom fakultetu, ali su je upornost i želja odveli u potpuno drugom životnom pravcu. Fotografiše rođendane, krštenja, venčanja, a njene radove može pratiti na Facebook stranici Mali photo kutak Lily i istoimenom instagram profilu.
– Porodice i dečica su mi najčešćci saradnici. Sa decom je prelepo raditi, zaista, izvor su pozitivne energije. Nedavno mi je najbolja drugarica, koja sarađuje sa sjajnim fotografima, koji najcešće rade svadbe, pričala kako je lakše sa odraslima raditi. A eto, meni je suprotno, sa dečicom je milina – započinje Ljiljana priču.
– Bitno je samo dati im vremena da se naviknu na tebe, nov si im, nepoznata osoba koja odjednom sad tu nešto posmatra i škljoca aparatom ispred njih. Zato se ja uvek dečici kad ih vidim prvi put obratim, popričam s njima, pokušam da ih nasmejem, ako tad uspostavimo kontakt i komunikaciju, super, a ako ne, budem malo strpljiva da se naviknu na mene, kad tad pokažu osmeh i sve facijalne ekspresije koje inače imaju, pokažu sebe i ja to zabeležim. Te fotkice roditeljima budu najdraže, a ja onda smatram da sam posao odradila kako treba – kaže ona i dodaje da je uz decu upoznala i divne odrasle ljude i zabeležila i njihove bitne trenutke.
Ljiljana se fotografijom bavi od svoje 15 godine, i uvek je ona bila ta u društvu koja je nosila aparat i pravila spontane fotografije, koje su uvek i najzanimljivije. Prvi dlsr aparat je dobila pre nekoliko godina za rođendan kada je počela i njena ozbiljija fotografska priča, učenje o fotografisanju, svetlu, sati čitanja, i mukotrpna vežbanja sa drugaricama i još učenja i čitanja. Iako joj je završila Medicinski fakultet, fotografija je ipak njena prva ljubav.
– Oduvek sam volela lepe fotografije, portrete, razgledala sajtove sa fotografijama, mogla sam birati pozadine za kompijuter satima, tako da nije čudno sto sam poželela iste i da stvaram, samo mi je trebao životni moment da skupim hrabrosti i upustim se u to ozbiljnije, s obzirom da mi je struka skroz nešto drugo. Taj moment je bio otkaz koji sam dala u jednoj farmaceutskoj kući, lutanje po volonterskim pričama i taj neki prazan hod u mom životu mi je dao hrabrost da krenem da plivam fotografskim vodama – priseća se ona i kaže da nije bila svesna dokle će je ta staza dovesti. Vežbala je fotografišući prijatelje, a sestričina od jedne drugarice otvorila joj je svet najslađih modela – dece.
Odlican tekst i sjajni radovi.